Samostalna izložba umetnika Đerđa Boroša „Boroš 90“ biće održana u subotu, 24. februara, u Savremenoj galeriji Subotica, u 17 časova. Tim povodom se obeležavaju dva jubileja, jedan je 120. godišnjica palate Rajhl a drugi povod je 90. rođendan ovog subotičkog umetnika.
Boroš je obeležio kulturni a posebno likovni život našeg grada i jugoslovenskog kulturnog prostora kao slikar, grafičar, dizajner, likovni pedagog i organizator brojnih likovnih manifestacija.
Na ovoj izložbi će se predstaviti svojim novim slikama i izborom iz bogatog opusa Ex librisa.
Kustos izložbe je Miroslav Jovančić, koju prati ilustrovani katalog sa njegovim tekstom.
Iz teksta kataloga:
„U trenutku kada je Đerđ Boroš 1934. godine došao na ovaj svet, Rajhlova palata je slavila svoj 30. rođendan. Raskošna secesijska građevina će decenijama kasnije postati važna tačka na mapi likovnih zbivanja jugoslovenskog kulturnog prostora.
Boroš je još u mladosti doneo odluku da svoj radni vek ali i ceo život posveti likovnoj umetnosti i pedagogiji. Ovaj njegov izbor neumitno je doveo do nastanka, rekao bih, neraskidivih veza između mladog umetnika i naše kuće.
U ovoj godini Boroš slavi svoj 90. a Palata 120. rođendan. Lep i dugačak zajednički put koji zamišljam kao fino upredenu nit čije tkanje kontinuirano traje do danas. Svojim znanjem, neverovatnom energijom, brojnim umetničkim projektima koje je pokretao i u kojima je učestvovao, istrajnošću i posvećenošću, stvaralačkim aktivnostima kao i pedagoškim radom, Boroš je bio i ostao prisutan u umetničkom životu Subotice kao izuzetno značajna ličnost.
Dakle, reč je o jubilejima, datumima koji se dodiruju u vremenu ali pre svega i mnogo važnije, reč je o isprepletenim životima umetnika i institucije.
Slike su oblikovane u formi teme sa varijacijama, u većim ciklusima. Centralni motiv, fikcija vojvođanskog, ravničarskog pejzaža, stilizovana i svedena, javlja se u ritmovima, ponavljanjima i pauzama, stvarajući dinamične nizove površina, naglašavajući njihovo kretanje jakim kontrastima boja, uglavnom komplementarne skale. Boroš koristi motiv ravnice koji je po svojoj prirodi miran i suzdržan u svom minimalizmu i onda ga pretvara u dinamičnu viziju imaginarnog prostora.
U ciklusima Ex libris-a Boroš je pokazao koliko voli grafiku i grafički izraz. Koristio se raznim tehnikama, od bakropisa i akvatinte, preko linoreza pa sve do novih digitalnih grafičkih rešenja.
Ovde je Boroš objedinio svoja grafička i dizajnerska iskustva. Raznolikost, duhovitost kao i majstorstvo izrade samo su neki od izraza koji opisuju ovu divergentnu kolekciju. Ovom izložbom, nit se nastavlja“.
(Miroslav Jovančić)
Đerđ Boroš je rođen 24.februara 1934. u Subotici. Upisao je Višu pedagošku školu u Beogradu i studirao slikarstvo u klasi profesora Ante Abramovića. Diplomirao je 1955. godine i od te godine neprekidno radi kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Jovan Mikić” do penzionisanja 1997. godine. Pored pedagoškog rada aktivno radi kao slikar-grafičar. Sa subotičkim slikarima prvi put izlaže 1962. godine. Član je UPIDIV-a od 1979. godine. Aktivno učestvuje u kulturnom životu Subotice. Ima više od 20 samostalnih izložbi. Izlagao je na više od 100 kolektivnih izložbi i na brojnim umetničkim kolonijama u zemlji i inostranstvu. U svom umetničkom radu dugom skoro punih 60 godina Boroš se bavio grafikom u svim njenim vidovima – od različitih oblika grafičkog dizajna i primenjene grafike do umetničke grafike klasičnih tehnika. U poslednje vreme neguje grafičku tehniku malih formata „Ex libris”.
Kao grafički dizajner dugi niz godina radio je za „Narodno pozorište” u Subotici, „Dečje pozorište” u Subotici i za pozorište „Boško Buha” u Beogradu. Pozorišne plakate je dizajnirao i realizovao u grafičkoj tehnici sitoštampe. Za svoj pedagoški rad sa učenicima i umetnički rad više puta je nagrađivan.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.