Foto: NJ/Magločistač
Samostalna izložba Bojana Stojčića pod nazivom „36 spomenika, 58 pjesama, 87 pokreta“, vizuelnog umetnika iz Sarajeva, koji prvi put izlaže u Subotici, biće otvorena u petak, 19. jula, sa početkom u 19 časova.
Umetnik će predstaviti tri ciklusa radova nastalih u prethodnih desetak godina njegovog stvaralaštva.
„Stojčićevi radovi su medijski veoma heterogeni, prilagođeni formi i trenutku, a posebna pažnja je posvećena intervencijama u javni fizički i medijski prostor, te radu sa svakodnevnim govorom i predmetima. Sva tri segmenta baziraju se na javnom prostoru, a dolaze iz tri modela komunikacije: oblika, reči i pokreta“, navodi se u pozivu.
Kustoskinja izložbe je Tamara Kucor iz Savremene galerije.
Posetioci izložbu mogu pogledati do 31. avgusta.
Bojan Stojčić (1988) svojim multimedijalnim radovima adresira autokolonijalni diskurs i afekt u meta-jugoslovenskom prostoru, propitujući kolektivni i individualni pogled ka perifernom Drugom i sebi. Proživljeno iskustvo rata tokom njegovog najranijeg detinjstva snažno informiše Stojčićev umetnički izričaj. Oblikovan intenzivnim iskustvima gubitka, odsustva, izmeštenosti i tranzicije, kako u javnom tako i u svom privatnom životu, Stojčić se pozicionira kao evropski periferni subjekt te tu poziciju osvaja i subvertira. Izražavajući se kroz humor, poetiku i geopolitiku, Stojčić istražuje tragove i transformacije sadašnjosti. Živi u Berlinu i Sarajevu, gde vodi svoj studio za dizajn i umetnost.
Iz teksta kataloga:
Umetnička praksa Stojčića otkriva se poput poezije, pozivajući nas da joj se iznova vraćamo, ne toliko u potrazi za nečim novim, koliko za delovima sebe koje prepoznajemo u njoj. Naslov izložbe istovremeno evocira ritam dečije nabrajalice i mantre koju ponavljamo da ne bismo nešto zaboravili. Njegovi radovi, smešteni u javnom prostoru, ne teže ka stvaranju monumentalnih struktura koje izazivaju strahopoštovanje putem vizuelne okupacije prostora simbolima moći, umesto toga, oni artikulišu ljudsku potrebu da se individua ili osećaj utisne u vreme i prostor. Kroz efemerne intervencije, umetnik preispituje tradicionalne koncepte spomenika i javnog sećanja. On beleži niti složene tapiserije ljudskog iskustva – istovremeno lične i univerzalne, intimne i javne. Odstranjujući suvišna značenja i forme, on u jednostavnosti izražava ono najteže za izgovoriti – nemogućnost i potencijal sećanja, dislociranost unutar sveta i sebe, kao i nade i ograničenja kolektivnog.
(Jovana Trifuljesko)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.