Rodna ravnopravnost u Srbiji političko pitanje: Često imamo odbojnost da nazivamo stvari u ženskom rodu

Projekcija dokumentarnog filma „Jezik i stvarnost“, koji je pripremio ShockART, a podržala Misija OEBS-a u Srbiji, prikazan je sinoć u Savremenoj galeriji Subotica, nakon čega je održana i diskusija o rodno osetljivom jeziku, o njegovoj važnosti kao jednog od aspekata borbe protiv diskriminacije i nevidljivosti žena i ženskog rada u našem društvu.

Među zaključcima govornica i stručnjakinja u oblasti ženskih prava koje su učestvovale u filmu navodi se da je rodna ravnopravnost u Srbiji političko pitanje i da država i zakoni ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kroz svoju službenu komunikaciju – što je neophodno menjati.

U diskusiji, koja je održana nakon projekcije dokumentarnog filma, učestvovale su dr Margareta Bašaragin iz Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, podružnica Subotica i naučna saradnica Instituta društvenih nauka dr Mirjana Dokmanović, koja se uključila onlajn u razgovor. Diskusiju je vodila predstavnica odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Maja Mićić.

Kada žena ima društvenu moć, tada nastaje problem

“U našem društvu postoje određeni odnosi moći, neko ima više, a neko manje moći, i svakome je svoja moć slatka”, rekla je dr Margareta Bašaragin iz Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, podružnica Subotica.

„Spremačice imaju malo društvene moći, a advokatice imaju mnogo više. Sve do nedavno su ti delovi našeg društvenog života bili rezervisani isključivo za muške osobe jer su oni imali tu društvenu moć u svojim rukama. Kada su žene uspele da osvoje određeni javni prostor, da dopru do onih delova gde ima više društvene moći – nastao je problem. Jer ako se one imenuju ženskim gramatičkim oblikom, da su advokatice, onda znači da i one imaju društvene moći“, objašnjava Bašaragin.

Spremačica je, s druge strane, vezana za onaj deo društvenog života gde je malo društvene moći, gde se žena stereotipno smešta.

„A to je prostor brige o kući, brige o drugima i smatralo se da je to podrazumevano, prirodno pravo žene, i onda je bilo i za očekivati da oblik spremačica kao takav zaživi“, objašnjava Bašaragin.

Kako navodi, žene su često najglasnije kritičarke rodno osetljivog jezika.

„One iz želje da budu ravnopravne sa svojim muškim kolegama, žele da budu na isti način i jezički obeležene, pa onda, ako je moj kolega lingvista, zašto onda ne bih i ja bila lingvista, da budem u jednakoj meri ono što je i on“, ocenjuje Bašaragin.

Dodaje da one veruju, da su ubeđene u to da na takav način dostižu rodnu ravnopravnost.

„Dok rodno osetljiv jezik hoće da žene učini vidljivijim, odnosno ako mi tu ženu koja je postala lingvistkinja imenujemo takvim oblikom, onda znamo da se žene isto bave tom naukom, što važi i za sve ostale segmente našeg društva“, smatra Bašaragin.

Ona upozorava da postoje i brojni primeri gde se upotrebljava rodno osetljiv jezik ali u kontekstu koji je apsolutno diskriminatoran, čak i zakonski nedozvoljen.

„A to je kada na radnji nađete oglas za posao gde piše ’tražimo radnice’, ’tražimo spremačice’, ’tražimo radnice do 40 godina starosti’. Tu sada već imamo i diskriminaciju na osnovu starosti, odnosno ejdžizam, dakle, dvostruku diskriminaciju“, navodi Bašaragin.

Dodaje da je mladoliki i lep izgled ono što se od žene očekuje, da bude prijatna za oko, pa osoba koja želi nešto da kupi i da uživa, da ima lep pogled.

„Očekivano je u društvu da mlađe osobe imaju fizičke snage pa će žena od 40 godina moći da nosi te teške kutije, da ih razmešta, da možda radi i duže u odnosu na neku osobu koja je od tog nekog navedenog uzrasta starija“, kaže Bašaragin.

Upotreba rodno osetljivog jezika je vid naše borbe

Predstavnica odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji Maja Mićić podsetila je da se OEBS od 2001. godine bavi uspostavljanjem i podrškom radu institucija i zakonodavstva vezano za rodnu ravnopravnost, a da je Srbija kao jedna od učesnica Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju prihvatila sve odluke koje je OEBS doneo na temu rodne ravnopravnosti.

„Prihvatanjem ovih obaveza Srbija donosi sopstvene zakone i strategije koje se tiču zaštite rodne ravnopravnosti. Jer, ako ne postoji ravnopravnost između muškaraca i žena, gubi se jedan važan elemenat bezbednosti društva“, navodi Mićić.

OEBS je 2019. godine tako podržao izradu jednog vodiča koji bi trebalo da olakša svima koji su u nedoumici kako da koriste određene imenice u ženskom rodu, jer dosta toga postoji u našem jeziku, ali se često ne koristi.

„Često imamo odbojnost da koristimo i da nazivamo stvari u ženskom rodu. Kroz naše obrazovanje učimo da je muški rod ono što je neutralno, a kada se stavite u ulogu žene, što mi jesmo, shvatamo da je mnogo teže sebe nazivati muškim rodom i da ravnopravnost jednim delom stičemo tako što ćemo svoja zanimanja i sebe nazvati onako kako treba“, smatra Mićić.

Ona kaže da svi mi možemo da učimo od dece koja sigurno neće reći za ženu koja je jutjuberka – da je jutjuber, nego će je nazvati u ženskom rodu.

„Tako i mi treba da razmišljamo o zanimanjima koja i same imamo, iako nam u diplomama i svedočanstvima sve piše u muškom rodu. Treba da shvatimo da je to vid naše borbe“, poručuje Mićić.