Republička izborna komisija (RIK) je na sednici održanoj 13. septembra proglasila izbornu listu “Bunjevci za Suboticu i svoja prava – Zajedno! Tamara Babić” za neposredne izbore za članove Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, koji će biti održani 13. novembra ove godine.
Izbornu listu je predala grupa birača “Bunjevci zajedno”, a kandidati i kandidatkinje, njih ukupno 19, dolaze iz više različitih organizacija i udruženja, koji su u prethodnom periodu dali “ogroman doprinos očuvanju bunjevačkog nacionalnog identiteta”: UG „Bunjevačka kasina”, KUD „Bunjevka”, UK „Etno kuća Kuntić”, UG „Bunjevački omladinski centar ”, UG „Bunjevci Ljutovo” – Mirgeš, Bunjevački media centar d.o.o. Subatica, UG „Bunjevački media centar Sombor”, UG „BKC Novi Sad”, studenti „Bunjevačke kuće” Novi Sad, i redakcija lista za mlade „Bocko”.
Prva na listi je Tamara Babić, diplomirani ekonomista iz Subotice, a slede: Boris Bajić (diplomirani ekonomista – master, Subotica), Dragan Kopunović (profesor razredne nastave, Subotica), Mirko Bajić (profesor, Subotica), Stanislava Lutkić (profesor geografije, Sombor), Kata Kuntić (referent kulture, Subotica), Siniša Tikvicki (veb-master, Subotica), Ksenija Stojičić (novinar, Subotica), Stela Bukvić (diplomirani ekonomista, Subotica), Petar Ivković (penzioner, Ljutovo), Marijana Kuntić (menadžer, Subotica), Denis Vukmanov Šimokov (student, Subotica), Branko Cvijan (bravar, Subotica), Ivona Balažević (student, Donji Tavankut), Slobodan Kovačević (ekonomista, Subotica), Stanislava Babić (ekonomski tehničar, Subotica), Marija Buljovčić (ekonomista, Subotica), Franjko Šarčević (elektro instaler, Novi Žednik), Dragutin Korponaić (mesar, Subotica).
3 Komentara na
“RIK proglasio izbornu listu “Bunjevci za Suboticu i svoja prava – Zajedno! Tamara Babić””
(Eh, sad, linak i za drugi song aman!)
Heino – Blau blüht der Enzian 1982
https://youtu.be/RfUhBULO8wg
(Zaboravih jadan)
Srećno popodne svima koji slave, uz jednu do dvije muzičke želje:
Deutsch-Palanka 1, 1784-1944
https://youtu.be/lIOL15-kGgM
Ili ak` više volite, jedan klasik takorekuć:
Heino – Blau blüht der Enzian 1982
****
CHEEEEERSSS!!!!
Reko bi da je cila užja, ako ni i šira, vamilija zadovoljita što se našla na spisku za izbor u nacionalni savit. (Al, bogamu, samo jedno ime iz Sombora?! Šta, ovamo kod nas Bunjevci nevalju il je štogođ drugo u pitanju /bunjevački: in d kveščn/? Nema kvaliteta u SO, il se iđe sam na kvantitet? Sram vas bilo!)
****
Šta je to Bunjevac? To je evolutivni oblik Homo neodređenusa koji od `rvtstva stremi, tj. evoluira, ka srBstvu. Za par desetljeća preveslaće ih Birko Majić, il` neki njegov nesrećni naslednik (bunjevački: naslidnik) žedne preko vode ter utopiti u srbščinu, što bi rekli Slovenci. (Pojavila se svojedobno knjiga nekog srBskog “povjesničara” deretićevske-autohtonaške provenijencije na kiosku đe kupujem duvan & ostale nepotrpšitne s naslovom “Srbi katoličke vere”, a ja kakav sam, zamolih vlasnika iste trafike neka skloni tu budalaštinu s tezge da ne plaši naivne Šokce ter Šokice. I bi tako. Al` neki su se bogumi i naFatali. Pa dobro, štajetuje).
****
(S gornjim u vezi, pokuš`o sam prije nekoga ljeta da nagovorim neke iz “moje” /sad već bivše/ švabuljanske zajeBnice da se izjasne kao Francuzi. S obzirom na to da 97% Folksdojčera /”odprilakativno”/ zna odakle su im preci, a neki su iz Lotringena & Alzasa, pokuš`o sam, k`o što rekoh, da unesem “sjeme razdora” međ` nji`. Ima jedean ođe uMene, malkice lupit `tatrane u tintaru, čija se familija prezivala do WWII Frankenreicher /slično mojem prezimeTu/ a ˘44 promijenila prezime u Ferenc, te nakon toga /i konačno/ `45. u Francuz da malo “uzburka strasti” među Švabama i da koju stotinu ljudova povuče za sobom. Megjutoa, on je pomalo “spor”, kako na jeziku tako i umom, kao što rekoh, te na koncu ništa ne bi od moje sabotaže. Pih…)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.