Program Festivala mentalnog zdravlja „Odnos prema promenama u društvu“ od 10. do 20. oktobra u Subotici

Program Festivala mentalnog zdravlja „Odnos prema promenama u društvu“ od 10. do 20. oktobra u Subotici

Festival mentalnog zdravlja u Subotici, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

07.10.2024

Kategorija: Subotica

Slogan ovogodišnjeg Festivala mentalnog zdravlja biće održan od 10. do 20. oktobra u Subotici pod sloganom „Zašto se (ne) menjamo“.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa brojnim ustanovama i organizacijama, obeležava 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja, organizovanjem Festivala mentalnog zdravlja. Tom prilikom, posetioci će biti u mogućnosti da besplatno iskuse prakse koje pomažu u unapređenju mentalnog zdravlja, kako pojedinca, tako i zajednice. Takođe, tokom Festivala građani će imati priliku da zajedno razmišljaju, razgovaraju i podižu svest o temi koja nikada ne prestaje da bude aktuelna i važna, a to je mentalno zdravlje.

Festival mentalnog zdravlja u Subotici u periodu od 10. do 20. oktobra 2024. godine planira razne aktivnosti: pozorišne predstave, filmske projekcije, koncerte, šetnje u prirodi, tribine, okrugle stolove, predavanja, radionice, izložbe, ulične akcije, rekreaciju.

Sve aktivnosti su besplatne za građane, a za pojedine radionice je potrebna prijava za učešće.

Celokupan program Festivala dostupan je na LINKU.

Uticaj društvenih promena (ekonomskih, kulturnih, tehnoloških…) na mentalno zdravlje su mnogobrojni. Na primer, promene u ekonomskom okruženju, poput recesija ili povećanja nezaposlenosti, mogu povećati stres i anksioznost među ljudima. Ekonomska razvijenost u društveno uređenje utiče na dostupnost resursa za mentalno zdravlje, kao što su terapija i lekovi. Promene u kulturnim normama i vrednostima mogu uticati na percepciju mentalnog zdravlja. Povećana svest o mentalnim bolestima i smanjenje stigme mogu olakšati pojedincima da potraže pomoć.

Razvoj tehnologije neretko pruža nove načine za pristup terapiji (npr. teleterapija) ali i stvara nove izazove, poput cyberbullying-a ili zavisnosti od društvenih mreža.

Razvojne i društvene promene često se prepliću. Na primer, stres izazvan društvenim promenama može pogoršati razvojne izazove, dok pojedinci koji se bore s mentalnim zdravljem mogu doživljavati kraće ili duže periode težeg prilagođavanja na društvene promene. 

Festival mentalnog zdravlja i ove godine ističe važnost pristupanja mentalnom zdravlju holistički, uzimajući u obzir da čovek može imati odnos prema promenama na individualnom i društvenom planu i da je ovaj odnos recipročan – promene su prirodan deo ljudskog života i društva, ali promene kod drugih osoba i u društvu mogu biti izazovne kada je u pitanju naše mentalno zdravlje.

Događaji tokom Festivala imaju za cilj da edukuju, ali i da podstaknu sve članove i članice na akciju koja može doprineti stvaranju resursa u zajednici i društvu, a koji mogu doprineti zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja i blagostanja.

„Pozivamo sve zainteresovane građane da nam se pridruže na Festivalu mentalnog zdravlja u Subotici, od 10. do 20. oktobra i da se zajedno pitamo, upoznamo, učimo, delimo prakse i time stvorimo humaniju, solidarniju i zdraviju zajednicu“, navodi se u pozivu organizatora.

Festival mentalnog zdravlja se održava od 2016. godine u Novom Sadu i okolini i uključuje saradnju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i ustanova i organizacija koje se bave unapređenjem i zaštitom mentalnog zdravlja i blagostanja stanovništva. Tom prilikom, pokreću se važne društvene teme, preispituje položaj mentalnog zdravlja u (našem) društvu, a našim sugrađanima svih generacija nude se brojni besplatni psihološki i kreativni sadržaji.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.