Predstavnici hrvatske zajednice u Subotici glasali na izborima za predsednika Hrvatske

Predstavnici hrvatske zajednice u Subotici glasali na izborima za predsednika Hrvatske

Foto: Magločistač (arhiva)

Izvor: Magločistač / Hrvatska riječ

29.12.2024

Kategorija: Subotica

U Generalnom konzulatu Republike Hrvatske u Subotici i Konzularnom odeljenju Ambasade Republike Hrvatske u Beogradu građani sa hrvatskim državljanstvom koji žive ili se trenutno nalaze u Srbiji danas glasaju na izborima za predsednika Hrvatske.

U Subotici su svoje pravo glasa iskoristili i predsednica Hrvatskog nacionalnog veća Jasna Vojnić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov.

Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća Jasna Vojnić (HNV) i zastupnica u Hrvatskom saboru je nakon glasanja izjavila da je za Hrvate u Srbiji važno da se nastavi pozitivan trend sve većeg broja glasača iz Srbije na izborima u Hrvatskoj.

Jasna Vojnić (HNV), foto: NIU “Hrvatska riječ”

„To je značajno, jer nas je pre glasanja za Hrvatski sabor bilo tri puta manje na glasačkom mestu, a mi se u Hrvatskoj moramo dokazati kao ozbiljno glasačko telo, da zaista vredi ulagati u Hrvate u Srbiji. Tri puta smo imali veću izlaznost na parlamentarnim izborima i zbog toga smo i dobili te afirmativne mere“, navela je u svojoj izjavi novinarima.

Vojnić je istakla da se moraju stvoriti bolji uslovi za glasanje, da se domovnice moraju rešavati brže od četiri ili pet godina koliko se sada čeka, kao i da se mora povećati broj glasačkih mesta.

„Mi imamo dva glasačka mesta, dok ih u Bosni i Hercegovini ima 44. Zbog toga je možda i nesrazmeran broj glasača. Budući da mi računamo na Republiku Hrvatsku, moramo pokazati i da Hrvatska može računati na nas“, ocenila je.

Govoreći o atmosferi u kojoj se održavaju izbori, Vojnić je rekla da se trenutno stvara negativna medijska klima.

„Mislim da treba da budemo dovoljno politički odgovorni, svesni i politički pismeni da shvatimo kako su to zapravo samo mehanizmi koji skreću pažnju sa važnih tema. Ne smemo i ne treba da obraćamo pažnju na to, već treba da iskoristimo svoje pravo i na osnovu toga uživamo određene pogodnosti. Kao građani, moramo se postaviti odgovorno i razumeti namere svih tih negativnih medijskih sadržaja“, smatra Vojnić.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov rekao je da hrvatski državljani koji žive izvan Hrvatske imaju pravo glasa na izborima još od sredine 2000. godine.

Tomislav Žigmanov (DSHV), ffoto: NIU “Hrvatska riječ”

„Na taj način svjedočimo našu odgovornost, zrelost, kada je u pitanju učestvovanje u demokratskim procesima. Koristimo se svojim pravom i na taj način svjedočimo vrlo jasno da biti učesnik u demokratskim procesima znači aktivno ostvarivati sva ona prava koja nam stoje na raspolaganju“, naveo je.

Na pitanje novinara, da li očekuje visoku izlaznost kakva je bila na prošlim parlamentarnim izborima kada je oko 1.300 glasača učestvovalo na izborima s obzirom na trenutnu političku klimu i antihrvatske poruke koje se šalju sa vrha vlasti u Srbiji, Žigmanov je odgovorio da će se to videti na kraju dana.

„Vreme nije povoljno, broj glasačkih mesta nije povećan i sve će to verovatno imati za posledicu da će izići manji broj glasača nego kada smo imali tu jedinstvenu istorijsku situaciju da imamo našeg kandidata, što je dodatno motivisalo i članstvo i građane da u većem broju iziđu na izbore“, kazao je Žigmanov.

Dodao je da „istorija takođe pokazuje da u situacijama napetosti u hrvatsko-srpskim odnosima, kada postoje negativni sadržaji u javnosti o prilikama, stanjima, u tumačenju određenih procesa u Srbiji, imamo i povećanje nespremnosti građana da učestvuju u društveno-političkom životu“.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.