Foto: Gradski muzej Subotica
Povodom Međunarodnog dana leptira koji se obeležava 28. maja, Prirodnjačko odeljenje Gradskog muzeja Subotica iz svoje bogate kolekcije insekata predstavlja uskršnjeg leptira (Zerynthia polyxena). Predstavljeni primerak sakupio je Florijan Horvat 27. aprila 2004. godine u Bukvaću kod Subotice.
Uskršnji leptir spada u dnevne leptire, u porodicu jedrilaca (Papilionidae), i prepoznatljiv je po svojim svetlo žutim krilima, cik cak šari koja se prostire duž spoljnih rubova krila i crvenim tačkicama na donjim krilima.
U srpskom narodu je ovaj leptir dobio naziv uskršnji leptir jer se njegov adultni oblik (imago) može uočiti na livadama tokom meseca maja, baš uoči uskršnjih praznika. Zanimljivo je da se u mađarskom narodu ovaj leptir naziva leptir vučje jabuke (farkasalma lepke) što je povezano sa biljkom Aristolochia clematitis koja se u srpskom i u mađarskom narodu naziva vučja jabuka. Ova biljka je hraniteljka gusenice uskršnjeg leptira te se ovi insekti najčešće mogu naći u njenoj blizini. Vučja jabuka je inače otrovna, stoga je i ova gusenica otrovna i ima telo jarkih boja te je predatori izbegavaju.
Uskršnji leptir naseljava veći deo Evrope (naročito Apeninsko poluostrvo i Balkansko poluostrvo), tako da je prisutan i u većem delu Srbije. Preferira staništa vezana za vodena područja, takođe je prisutan i na zaraslim livadama kao i na poljoprivrednim zemljištima, ređe u ljutskim naseljima.
Ovaj leptir je uvršten u Crvenu knjigu dnevnih leptira Srbije jer su zahvaljujući intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji populacije ove vrste zadnjih godina znatno smanjene i potrebna im je zaštita.
Pored toga što ulepšavaju životnu sredinu svojim gracioznim letom i raznobojnim krilima, još od doba jure, leptiri su neizostavna karika u lancu ishrane i predstvaljaju veoma važnu grupu oprašivača biljaka. Zato je veoma važno da radimo na njihovom očuvanju jer svako od nas može da pruži svoj doprinos tako što sadi u bašti raznoliko bilje i makar tokom maja ostavi nepokošeno dvorište ili deo dvorišta. Time biljke postižu svoj potpuni ciklus, oprašivačima se obezbeđuje hrana, a čovek produžava svoj opstanak u skladu sa prirodom.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.