Povećan otpad u zaštićenim područjima Subotice

„U zaštićenim područjima grada Subotice postoji povećana količina smeća. Kada dođe zima, tada se jasnije vidi o kojim količinama je reč, pogotovo u pograničnom delu, u zaštićenom području predela izuzetnih odlika ’Subotička peščara’ gde se nalazi velika količina smeća“, izjavila je Sandra Čokić Reh iz preduzeća „Palić – Ludaš“.

Kako je ona navela na panel diskusiji posvećenoj upravljanju otpadom, održanom u prostorijama Arhus centra, više od 14 odsto površine Subotice nalazi se pod zaštićenim područjem ili zaštićenom zonom.

„Budući da je reč o velikoj zoni, jako je teško kontrolisati bacanje smeća i otpada različitog tipa“, napominje.

Javno preduzeće „Palić – Ludaš“, kao upravljač, dobija određena sredstva od Grada, pokrajinskih i republičkih nivoa vlasti za uklanjanje smeća, ali je reč o vrlo malim sredstvima koja se opredeljuju u ove namene.

„To se pretežno odnosi na čišćenje staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta“, rekla je Čokić Reh, dodajući da se radi komunalnom problemu koji je velik i na globalnom nivou.

Reh: „I dalje postoji praksa stvaranja divljih deponija“

Šef Službe za zaštitu životne sredine Grada Subotice, Žika Reh, rekao je da je Subotica jedan od gradova koji je bogat prirodnim vrednostima.

„Imamo veći procenat zaštićenog područja od evropskog proseka, a daleko veći od ostatka Srbije. Sa druge strane, imamo upravljanje otpadom, iako to sporije ide, mi sada imamo infrastrukturu za sanitarno deponovanje i sekundarnu selekciju i kompostiranje otpada u regionalnom centru u Bikovu“, istakao je on.

I on je upozorio da i dalje postoji praksa nelegalnog i nesanitarnog deponovanja otpada:

„Uprkos naporima i apelima od strane lokalne samouprave, i dalje je ostala praksa stvaranje divljih deponija na mestima gde to nije dozvoljeno. Međutim, sa nekih 50 deponija došli smo na oko 20 lokacija koje u narednom periodu treba sanirati“.

Mitrović: „Potrebno početi sa razvrstavanjem otpada u domaćinstvima“

Snježana Mitrović iz Arhus centra je istakla da je neophodno da Regionalna deponija radi u punom kapacitetu, ali i da građani počnu da razvrstavaju smeće u svojim domovima.

„Potrebno je da se u domaćinstvima konačno počne sa primarnom selekcijom, odnosno razvrstavanjem otpada na mestu nastanka. To su plavi, zeleni i žuti kontejneri koji bi trebalo da se postavljaju u zgradama. Treba da se osmisli način kako kontejneri mogu da se postavljaju ispred zgrada ili unutar zgrada“, rekla je ona, dodajući da su udruženja građana ta koja imaju ulogu da informišu i edukuju javnost o ovim pitanjima.

„A da bi došlo do toga, mora da se razvije najznačajnija karika, a to je razvrstavanje otpada na mestu nastanka i mi čekamo te kante da bi krenuli u neku veću aktivnost“, poručila je Mitrović.