Položen venac žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući u Subotici: Više stotina ljudi prošlo kroz brutalnu torturu

Ove godine u septembru navršava se osamdeset godina od kada je zloglasna Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište kroz koje je, u periodu od 1941. do 1944. godine, prošlo više stotina muškaraca i žena. Tim povodom je položen venac na spomen-ploči žrtvama fašističkog terora čime je odata počast nastradalima.

Venac je položila poverenica Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad, podružnica Subotica, Margareta Bašaragin, koja je tokom svojih istraživanja u Istorijskom arhivu ustanovila da se ove godine navršava tačno 80 godina od kako je Žuta kuća pretvorena u mučilište.

Bašaragin: Zatvarani ljudi svih vera i nacija samo zato što su bili protiv fašističkog terora

Margareta Bašaragin kaže da je jedna od zatočenica Žute kuće, Magda Simin, bila novinarka i književnica i da je ona tokom svog boravka u ovoj kući sačinila spisak svih žena koje su ovde 1941. godine bile zatvorene.

„Kao ljudsko i društveno biće, osetila sam se prozvanom da skrenem pažnju javnosti na ovaj značajan trenutak. Sve te žene koje su ovde bile zatvorene su kasnije osuđene na zatvorske kazne. Dve od njih, Lola Vol i Magda Rac, osuđene su na smrt. Lola Vol je obešena zajedno sa svojim partijskim drugovima, 18. novembra iste godine, ispred današnje zgrade Suda, a tada je to bila kasarna. Magdi Rac je ta kazna preinačena i ostatak Drugog svetskog rata provela je po zatvorima“, navodi Bašaragin.

U Žutoj kući je boravilo oko 96 žena čije životne priče Margareta Bašaragin istražuje kroz projekat „Antifašistkinje Subotice, skojevke, partizanke i AFŽovke“, a rezultat projekta je jedna publikacija pod istim nazivom.

Prema njenim rečima, jedan od najmučnijih trenutaka tokom istraživanja bio je vezan za svedočenje Subotičanke Lili Bek-Krmpotić koje je ona, za potrebe beleženja svedočenja u filmu o Holokaustu, zaista veoma živo opisala kako su ta mučenja izgledala.

„Ovde su zatvarani i muškarci i žene svih vera i nacija samo zato što su bili protiv fašističkog terora, bez obzira da li su bili simpatizeri Komunističke partije ili su bili obični civili koji nisu prihvatali takav teror“, kaže Bašaragin.

Dodaje da su Lili Bek-Krmpotić i Edita Špicer u Žutoj kući imale svega 16 godina.

„Da li vi danas možete da zamislite mlade devojke od 16 godina da učestvuju u diverzantskim akcijama? Jedna je imala ulogu u paljenju žita, što je bila direktiva partije, da se uradi u avgustu na prostoru čitave Vojvodine, a druga je bacala eksere po palićkom putu i sipala šećer u rezervoar da onesposobi neprijateljska vozila, zbog čega su obe bile uhapšene i ovde mučene“, podseća Bašaragin.

Kako navodi, one same govore o tome da nisu odale nikoga.

„Obe su završile u maloletničkom zatvoru i na kraju su na svu sreću preživele Drugi svetski rat i nastavile sa svojim životima“, kaže Bašaragin.

Mrkić: To su bila osmišljena mučenja

Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotica podseća da je Žuta kuća izgrađena pre 150 godina i da je tada bila banka – štedionica, izuzev prizemlja koji je služio kao poslovni prostor, međutim, 1941. godine za vreme okupacije, bila je sedište Kontraobaveštajne službe Hortijeve Mađarske.

„To je bilo jedno odeljenje izvan sudskog i pravnog sistema tadašnje države i delovalo je vrlo surovo i brutalno prema onima koji su smatrani neprijateljima, a to su tada bili uglavnom komunisti i oni koji su bili protivnici fašističkog režima“, podseća Mrkić.

Kako navodi, tortura kojoj su ljudi bili izloženi opisana je prilično opširno u posleratnoj literaturi koja se danas može naći u Gradskoj biblioteci Subotica ili u Istorijskom arhivu.

„To su osmišljena mučenja da se ljudima nanese ogromna patnja i bol, a mnogi su izgubili i svoje živote tokom ovih tortura“, kaže Mrkić.

Dodaje da je posle 1944. godine na mestu Žute kuće bila Policijska uprava i da je bilo zatočenika i novog režima, međutim, „ko su oni bili i kako su oni završili – treba da bude predmet nekog narednog istraživanja“.