U novoj epizodi podkasta “Izdvojeni glasovi” razgovaramo sa ombudsmanom Bačke Topole, Miladinom Nešićem o tome koliko su građani i građanke uopšte upoznati sa ovom institucijom, na koji način mogu zatražiti pomoć – kao i o obrazovanju i ljudskim pravima.
Ove godine, obeleženo je 20 godina postojanja institucije ombudsmana u Bačkoj Topoli, ali i u čitavoj Srbiji – samim tim što je Bačka Topola bila prva opština u Srbiji koja je 1. aprila 2003. godine ustanovila instituciju Lokalnog ombudsmana.
O samoj instituciji zaštitnika građana i ostvarivanju prava građana razgovarali smo sa ombudsmanom Miladinom Nešićem, koji od samog osnivanja ove institucije obavlja ovu funkciju u Bačkoj Topoli, a ujedno je i predsednik Udruženja ombudsmana Srbije.
Kako objašnjava Miladin Nešić – zaštitnik građana nije samo čovek koji sedi u kancelariji i čeka da mu neko pokuca na vrata. Ombudsmani se bave problemima građana i građanki – direktno i indirektno.
“Ne bavimo se predmetima već se bavimo građanima i građankama i njihovim problemima. Još je važno da treba da delujemo i preventivno, ukoliko na osnovu obraćanja vidimo da postoji problem šireg karaktera onda treba videti šta terba učiniti u tom pravcu da se taj problem u korenu”, naveo je on i objasnio da ombudsmani pomažu građanima u vidu pravne pomoći, raznih saveta, te da upućuju građane na adekvatan put kada imaju neki problem.
Kako navodi naš sagovornik, u velikoj meri institucije zaista gledaju na ombudsmana kao na saveznika, a građani kao na zaštitnika. Međutim, značajan broj građana i dalje ne zna tačnu nadležnost ombudsmana.
“Često ljudi dođu kod nas i kada otvore vrata i kazu dobar dan, ne znam da li sam na pravom mestu. Ja kažem, Vi jeste na pravom mestu, samo ne znamo koliko možemo da Vam pomognemo. Upravo jer svakako i kad se radi o nečemu šta nije naša nadležnost – mi građane i građanke uputimo šta i kako to da rešavaju”, rekao je Nešić.
Kada je u pitanju stopa odustajanja od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, Bačka Topola je vodeća u odnosu na susedne opštine, ali i pokrajinski i republički prosek. Značajan udeo među decom koja nisu u školama čine – nezvanično – Romi. Kako navodi naš sagovornik, po pitanju njihovog položaja – situacija je šarena.
“Recimo, po pitanju obrazovanja postoje problemi. U toj populaciji imate veliku mobilnost i onda problem koji se otvori, nestane sa terena, pa više ne možete da ga pratite. Opšte je poznato da tu postoji deo onih koji su nevidljivi, nema ih u sistemu – na tome sigurno treba više raditi”, naveo je on.
Prema rečima Nešiča, po pitanju obrazovanja imamo problem i u opštoj populaciji.
“Postavlja se pitanje: kako oni uopšte mogu biti punopravni pripadnici zajednici ako nemaju elementarno obrazovanje? Jer za zaštitu svojih prava treba da imate određena saznanja i obrazovanje. Kod nas dolazi masa ljudi koja se žali, priča o svojim pravima – ali vidi se da nema elementarna znanja o toj temi. Kad im kažete da treba da napišu prigovor u dve rečenice – nisu u stanju da sastave dve rečenice. To je širi problem i treba na tome više raditi”, rekao je naš sagovornik.
Po rečima Miladina Nešića, blagostanje društva često jeste povezano sa nacionalnim dohotkom. Međutim, i u razvijenim i bogatim društvima i dalje postoje socijalni problemi. Važno je koliko društvena zajednica posvećuje pažnju rešavanju tih problema.
“Mislim da je generalno stvar povezana. Pitanje obrazovanja i ostvarivanja prava jeste povezano, ljudi koji imaju manji stepen obrazovanja više su izloženi mogućnostima da njihova prava budu povređena”, izjavio je zaštitnik građana Miladin Nešić u podkastu “Izdvojeni glasovi”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.