„Zeleni razgovori“ u Subotici: Pritisci investitora na prirodu sve intenzivniji, a interesovanje medija, NVO i građana sve veće

Predstavnica Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović rekla je danas na tribini, koja se bavila izazovima u prikupljanju i dostavljanju informacija i podataka o stanju životne sredine u lokalnim samoupravama, da pritisci na prirodu postaju sve intenzivniji, i da je sve jači pritisak različitih investitora i želja za razvojem, ali da i interes medija, civilnih organizacija i građana sve više raste o tome da saznaju više informacija o stanju životne sredina u Srbiji.

„Njihova želja da učestvuju u donošenju odluka je takođe sve veća jer smo svedoci mnogobrojnih protesta širom Srbije, koji se organizuju različitim povodima, od kamenoloma, rudnika, izgradnje zgrada“, navodi Petrović.

„A koliko su informacije dostupne, to zavisi od toga ko ih traži i od koga ih traži“, kaže Petrović i dodaje da su iskustva vrlo različita i da postoje brojni problemi.

Prema njenim rečima, mi kao društvo nemamo neku veliku demokratsku tradiciju uključivanja javnosti u donošenje odluka, međutim, imamo zakone, pa treba i da ih sprovodimo.

„Problematičan je i sam protok informacija između institucija, ali i građani često teško dobijaju informacije. Nekada je problem broj zaposlenih u opštinama, a negde organizacija rada ili izostanak svesti o tome da informacije treba da budu javna i dostupna svima koji je traže. Samim tim, država nije mnogo napredovala u merenju, prikupljanju i sistematizaciji i deljenju informaciju o tome kakva nam je životna sredina“, smatra Petrović.

Dodaje da je potrebno da se podaci o životnoj sredini skupljaju i sistematizuju na jedno mesto i da se adekvatnom organizacijom obavlja razmena podataka i podela među institucijama i različitim nivoima vlasti.

Predstavnik Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović kaže da ova organizacija već 15 godina prati dešavanja u životnoj sredini, posebno iz oblasti upravljanja otpadom, ali da imaju oprečne informacije koje dolaze iz državnih institucija, pre svega kada je u pitanju Republički zavod za statistiku i Agencija za zaštitu životne sredine.

„Izveštaji za 2019. godinu se ne slažu pet puta u tome koliko mi uopšte otpada generišemo u Srbiji. Veliki broj lokalnih samouprava ne dostavlja redovno izveštaje o količinama i morfološkom sastavu samog otpada, tako da je veoma teško planirati aktivnosti koje su usmerene ka cirkularnoj ekonomiji kao jednom od svetala na kraju tunela kad je u pitanju životna sredina u oblasti upravljanja otpadom“, navodi Jezdimirović.

Kako kaže, danas, na žalost, vazduh koji dišemo vrlo često vidimo, vodu koju pijemo vrlo često ne smemo da natočimo sa česme, a u otpad se saplićemo na površini reka i na zemljištu kojim hodamo.

„Pitanje životne sredine više nije pitanje da li mi hoćemo da nastavimo da živimo u ovoj zemlji, da li želimo da ova zemlja bude čista i uredna ili smo se pomirili sa time da posle prodaje državne imovine, na redu je i javna svojina, a posle toga ćemo živeti u svojim kavezima“, smatra Jezdimirović.

Snježana Mitrović iz Arhus centra Subotica kaže da je ova organizacija osnovana pre 10 godina upravo da bi pružila informacije građanima u oblasti zaštite životne sredine.

„Više smo se suočavali sa dobrom saradnjom sa lokalnom samoupravom i sa javnim preduzećima i mislim da po tome Subotica prednjači u odnosu na ostatak naše zemlje. Zahvaljujući toj saradnji mi danas imamo u toku projekat za sanaciju jezera Palić koji spada u jedan od najvećih ekoloških problema, a urađen je zahvaljujući saradnji civilnog sektora i lokalne samouprave u Subotici“, navodi Mitrović.

Dodaje da je formiran i Info centar koji se nalazi u prizemlju Gradske kuće i Kontakt centar koji takođe funkcioniše, a građani imaju mogućnost da ovde prijave ekološki problem i da traže odgovore, ali da je takođe potrebna i edukacija građane o tome da traže informacije od javnog značaja iz oblasti zaštite životne sredine.

„U periodu od 2017-2019. se povećao broj građana koji su tražili informacije dok je broj udruženja građana stagnirao. To znači da građani teže dolaze do informacija jer ne znaju gde da ih traže za razliku od civilnih organizacija“, kaže Mitrović.

Smatra da mediji i NVO moraju dobijati mnogo veću finansijsku i svaku drugu podršku „jer su oni produžena ruka javnosti“.

“U 80 odsto slučajeva razlog za žalbu povereniku je ignorisanje zahteva”

Kada je u pitanju dostupnost informacijama od javnog značaja, advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da se poverenje najbolje stiče transparentnošću.

„To su situacije u kojima nemate razloga da nešto skrivate jer nije u pitanju privatni rad, to je rad u javnom interesu, raspolaganje javnim novcem i nemate ni jedan razlog da takve informacije krijete“, navodi Šabić.

Prema njegovim rečima, u 80 odsto slučajeva razlog za žalbu povereniku je ignorisanje zahteva, „što je kažnjivi prekršaj i on ne bi smeo da se dešava“.

Podseća da poverenik nema ovlašćenja da kažnjava ni da pokreće prekršajne postupke i da je to postao posao Upravne inspekcije.

„Godinama unazad gotovo niko nikada nije kažnjavan, osim nekoliko izuzetaka. Izmenama i dopunama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja građani i NVO više neće imati ni ovakvu mogućnost. U buduće će poverenik moći da izriče prekršajne naloge koje su na nivou osrednjih kazni za pogrešno parkiranje. Ako neko misli da će time da se obezbede efekti koji nam stvarno trebaju, onda stvarno nemam komentar“, kaže Šabić.

On je pozvao lokalne samouprave i institucije da što više informacija, što širem okruženju učine dostupnim, i da se najveći deo stvari danas čuva u elektronskoj formi, pa ne postoje prepreke da se takva dokumentacija ne pošalje tražiocu informacije.

On kaže da predlog Zakona ozbiljno redukuje dostignuti nivo prava građana, a da se ostvarivanje prava otežava.

Najveći problemi su izvršenja odluka poverenika i problem potpune neodgovornosti za kršenje zakona. Poverenik izriče nekakve novčane kazne gradu, opštini, ministarstvu, a ne odgovornom licu pa se ti iznosi plaćaju javnim novcem.

„Kazna od pet odsto budžetskih prihoda bi već delovala ozbiljnije. I onda vi uložite puno energije, potrošite mnogo vremena, dođe do upravnog inspektora koji kaže da je na kraju sve u redu. Inspekcija ne pokreće prekršajne kazne za ćutanje organa vlasti“, kaže Šabić.

Žika Reh iz Sektora za zaštitu životne sredine Grada Subotice kaže da građani nisu u dovoljnoj meri obučeni za sastavljanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

„Neretko traže informacije koje su već javno objavljene na sajtu ili se ponavljaju sa pitanjima, ne preciziraju šta im je tačno neophodno, pa dolazimo u situaciju da nam to iziskuje jako mnogo vremena da bismo udovoljili ovakvim zahtevima“, navodi Reh.

Prema njegovom mišljenju, bilo bi dobro kada bi građani poslali u običnom mejlu šta ih interesuje jer je onda lakše i odgovoriti na ta pitanja bez dodatne obimne dokumentacije koja postoji u slučaju slanja zahteva.

Dodaje da njegov sektor uvek odgovara na sva pristigla pitanja i zahteve.

“Odgovornost novinara velika prilikom plasiranja informacija”

Novinarka portala Magločistač Natalija Jakovljević kaže da je odgovornost novinara jako velika prilikom plasiranja informacija zato što te informacije konzumira čitalačka publika koja na osnovu njih može da donosi pojedine odluke koje su važne za njihov život.

Prema njenim rečima, novinari se najčešće obraćaju putem zahteva zato što, ukoliko upute običan mejl, najčešće ne dobijaju nikakve povratne informacije.

„Iskustva su različita. Situacija u odnosu na pre više od godinu dana, kada je lokalna samouprava bila hermetički zatvorena za davanje bilo kakvih odgovora ili informacija, danas je drastično drugačija. Sada dobijamo odgovore, a ukoliko oni ne stignu na vreme, ponekada je neophodno intervenisati, pozvati telefonom, poslati još jedan mejl, sms poruku, dakle, moramo biti uporni, i odgovor možemo da dobijemo“, navodi Jakovljević.

Podseća da građani, kao i u slučaju slanja primedbi na raznim javnim raspravama, nisu u dovoljnoj meri stručni, ni edukovani da sastavljaju ovakve zahteve zato što ne poznaju zakon, i druge procedure.

„Zbog toga je neophodno da možda civilni sektor preuzme tu ulogu edukacije stanovništva vezano za pristup informacijama od javnog značaja ili da institucije budu otvorenije u tom pogledu i da upute tražioca informacije, ukoliko dobiju nejasne ili nadekvatno sačinjene zahteve“, smatra Jakovljević.

Dodaje da se građani institucijama najčešće obraćaju običnim mejlom i da vrlo često ne dobiju nikakav odgovor na svoja pitanja, a da pri tom svako ima pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Mladi istraživači Srbije danas su na Otvorenom univerzitetu Subotica u okviru programa „Zeleni razgovori“ održali tribina pod nazivom „Pravo da znam – ali šta? I kako?“ koja se bavila izazovima u prikupljanju i dostavljanju informacija i podataka o stanju životne sredine u lokalnim samoupravama.

Tribina je održana u okviru projekta „Zeleni inkubator“ koji se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.

Moderatorka tribine je bila Asja Francisti iz organizacije Mladi istraživači Srbije.