Tribina „Mogu li promene da krenu sa lokala?“ koja je nastala u okviru projekta „Aktivno učešće građana za promene na lokalnom nivou“ održana je u parku iza Muzičke škole u Subotici u organizaciji nedeljnika Vreme. Na javnoj debati su razmatrana pitanja lokalne politike i aktivizma u periodu nakon nedavno održanih lokalnih izbora.
Govorili su urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, Jelica Minić iz Evropski pokret u Srbiji, odbornik u Skupštini grada Subotice Luka Vučinac, studentkinja Jovana Filipić i Branislav Grubački, poslanik u Skupštini AP Vojvodine, koji su istakli važnost aktivnog učešća u političkom životu i potrebu za lokalnim promenama kako bi se stvorila alternativa trenutnom režimu.
Odbornik u Skupštini grada Subotice Luka Vučinac izjavio je da su poslednji parlamentarni i lokalni izbori pokazali visok nivo nepravilnosti, uočenih ne samo u Beogradu, već širom Srbije pa tako i u Subotici, ocenivši da je bojkot izbora 2020. godine doveo do problema, jer opozicije nije bilo u institucijama.
„Od bojkota izbora 2020. godine krenuli smo iz minusa. Razlika između decembarskih i nedavnih lokalnih izbora je velika. Nismo imali kandidate sa dovoljno poverenja građana i kampanja je bila izuzetno teška zbog nemogućih uslova. Zato je važno učešće u lokalnoj vlasti jer omogućava nadziranje te vlasti”, naveo je Vučinac.
On je istakao da u Subotici građani strahuju od režima, bojeći se da zbog učešća u aktivnostima koje ne oganizuje vlast mogu dobiti otkaz.
I poslanik u Skupštini AP Vojvodine Branislav Grubački osvrnuo se na bojkot iz 2020. naglasivši da je to doprinelo da SNS vlada četiri godine bez opozicije, zbog čega građani nisu mogli da prate šta se dešava u lokalnim parlamentima, a da je ovakva situacija otežala opoziciono delovanje.
„Ljudi, ukoliko žele da budu deo promena, moraju se uključiti u politički život, konkretno kroz izbore. Moramo se boriti na različite načine, u različitim sferama kako bismo skinuli ovu kriminalnu hobotnicu sa vlasti”, smatra on.
Studentkinja Jovana Filipić rekla je da treba delovati i svojim primerom dovesti do promena.
„Na kraju dana, ukoliko nema političkog pritiska za neku promenu, to se neće dogoditi. Moramo da se pobunimo kao opoziciono orijentisani građani. Lokalne teme nisu pitanje ideologije već funkcionisanja grada”, naglasila je.
Da se političko delovanje ne može zasnivati samo na protivljenju, smatra Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, navodeći da opozicija mora imati jasnu viziju i ciljeve.
„Potrebno je da opozicija ima programski pristup, s obzirom da nekada nije jasno šta tačno opozicija želi u ključnim oblastima. Suština je u onome ‘za’, a ne samo ‘protiv’. Izgradnja te strukture nije laka i to je obaveza stranaka”, rekla je.
Ona je kritikovala i odluku o bojkotu lokalnih izbora.
„Mi kao organizacija civilnog društa smo se pobunili protiv bojkota. Doneti odluku da se nakon uspeha u decembru 2023. ide na bojkot je bilo jako teško razumeti jer ljudi su očekivali da te stranke učine taj korak zajedno”, istakla je Minić.
Glavni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm ocenio je da bi uspeh grupa građana na lokalu mogao biti početak promena na lokalnom nivou, i istakao značajne uspehe opozicije i lokalnih pokreta u Nišu, Čačku, Pirotu, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, jer su, kako je naveo, „uspeli da artikulišu probleme i predstave rešenja prihvatljiva građanima“.
„Ideja je privući i ubediti ljude. Mislim da se iz izbora može naučiti to da treba ući s temama i problemima koji zanimaju sve građane, ponuditi rešenja i na osnovu toga delovati”, rekao je on.
Dodao je da je danas pitanje da li je opozicija trebalo da nastupa zajedno.
„Cilj nije samo postojanje već da se uradi nešto za javnost. Saradnja na tehničkim pitanjima, ulazak u lokalne skupštine, to je jedini način da se ljudi dokažu i mobilišu. Ideja je privući i ubediti“, kazao je Švarm.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.