Nivo podzemnih voda u opadanju: Problem o kom se priča, ali se ništa ne preduzima

„Svako može da izbuši bunar u svom dvorištu i da koristi vodu iz tog bunara za šta hoće: da li da pere auto, ili da li zaliva baštu. U praksi, koliko je meni poznato, niko to ne kontroliše i ne sankcioniše“, izjavio je za Magločistač Oto Sekereš, čuvar zaštićenih područja Javnog preduzeća „Palić Ludaš“, koji smatra da u skorijoj budućnosti treba drastično da se ukine takav način korišćenja vodnih resursa.

„Treba da zadržimo vode, ali – kad i kako? Mi momentalno nigde nemamo vode, onda koje vode da zadržimo? Sa druge strane, tu je vodoprivreda i poljoprivreda, korišćenje bunara, što definitivno još dugo na ovaj način ne može ovako da se nastavi“, ocenjuje naš sagovornik.

Paralelno, država podržava i subvencioniše bušenje bunara i izgradnju zalivnih sistema za poljoprivredu, što je, smatra Sekereš, razumljivo jer je definitivno tolika suša da ne može drugačije da se proizvodi na njivama.

Problem je, međutim, po njemu što, s druge strane, vodoprivreda čisti i kopa nove kanale za odvodnjavanje umesto da radi na tome da onu vodu koja povremeno pada – zadrži.

„Kada su ekstremno velike padavine, pa odjednom padne 100-120 mm, ta količina vode vrlo brzo, pomoću sistema kanala, siđe sa naših terena. Znači, odvodimo tu vodu vrlo uspešno umesto da je zadržimo da nam nekako pomogne za podizanje nivoa podzemnih voda“, smatra Sekereš.

Rešenje je, po njemu, u pravljenju kanala zatvorenog tipa.

„Ako su kanali otvorenog tipa, onda veliki procenat vode isparava. Sa isparavanjem otvaramo male kanalčiće u zemlji i stalno nivo vode hoće da se izjednači kao u bunaru. Što više vode vučemo iz jednog bunara, sa sporednih strana, sa zemljišta, to više vode ulazi u taj bunar da bi se izravnao nivo vode sa okolnim lokacijama“, objašnjava Sekereš.

Drugim rečima, ako su kanali otvorenog tipa, onda sa isparavanjem dolazimo do toga da mi sušimo okolne terene.

Opadanje podzemnih voda

Oto Sekereš navodi da vodoprivreda na zaštićenim područjima ima izbušene bunare u kojima redovno meri nivo podzemnih voda u poslednjih 30 godina, gde je vidljiv njihov pad za nekih 4,5 do 5 metara, što je proces koji se posebno intenzivirao u nazad 10 do 15 godina.

„To znači da smo izgubili kompletno gornji sloj podzemnih voda i da nemamo više površinske vode koje su nekada bile. U Subotičkoj peščari imamo lokacije gde nam po katastru stoji da je stajaća voda u pitanju, jezerce ili rečica, a apsolutno je sve suvo, to je u ovom momentu livada ili pašnjak“, upozorava on.

Kao uzrok isušivanja, navode se s jedne strane klimatske promene, a s druge radovi vodoprivrede – odvođenje vode pomoću kanalskih sistema, ali i zalivni sistemi tj. bušenje bunara i korišćenje vode za zalivanje poljoprivrednih parcela, smatra Sekereš:

„U kojoj meri i koliko to utiče, pojedina istraživanja pokazuju da je najveći procenat baš zbog tih napravljenih zalivnih sistema i bušenih bunara“.

Ko je nadležan za kontrolu eksploatacije podzemnih voda?

U odgovoru Ministarstva rudarstva i energetike za Magločistač, na teritoriji Grada Subotice, kao i cele Autonomne Pokrajine Vojvodine, nadležnost nad izdavanjem dozvola koje se odnose na istraživanje, overu rezervi i izdavanje eksploatacionog prostora podzemnih voda – u šta spada i bušenje bunara – ima Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Iz ovog sekretarijata su, pak, na upit Magločistača odgovorili da praćenje i kontrolu izvođenja primenjenih geoloških istraživanja obavljaju geološki inspektori Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, dok je „fizičko lice koje obavlja istraživanja geotermalnih resursa dužno da početak istraživanja prijavi lokalnoj samoupravi“, koja takođe obavlja i praćenje i kontrolu korišćenja resursa podzemnih voda i petrogeotermalnih resursa za potrebe vodosnabdevanja ili snabdevanja toplotnom energijom porodičnog domaćinstva fizičkog lica.

Prema Zakonu o vodama i Zakonu o planiranju i izgradnji, dodaju iz ovog ministarstva, za bunare se pribavljaju lokacijski uslovi, građevinska dozvola i upotrebna dozvola od nadležnog organa.

S druge strane, „vodni uslovi se ne izdaju u slučaju izgradnje bunara za snabdevanje vodom za piće i sanitarne potrebe jednog domaćinstva, izgradnje hidromelioracionog sistema površine do 1 hektara, odnosno sa potrošnjom vode za navodnjavanje do 2.500 m3 u vegetacionom periodu, i korišćenje vode za gašenje požara i odbranu zemlje“.

U Ministarstvu rudarstva i energetike navode da vodosnabdevanje ne može biti ugroženo bušenjem bunara ukoliko su isti izvedeni upravo za potrebe vodosnabdevanja, a „ukoliko su ti bunari izvedeni u drugu namenu, procena da li su izvorišta za vodosnabdevanje ugrožena tim istim bunarima može se dati jedino na osnovu rezultata dobijenih u toku izvođenja primenjenih geoloških istraživanja u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima“.

Voda za navodnjavanje mora da ispunjava određene uslove

Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ u odgovoru portalu Magločistač navodi da se, prema Zakonu o vodama, podzemne vode prve izdani mogu koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ukoliko su ispunjeni određeni uslovi – „da se tim korišćenjem ne uskraćuje pravo vode za prioritetne namene koji definiše da prioritet imaju snabdevanje stanovništva vodom za piće, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke i odbrana zemlje u odnosu na ostale namene, da ne postoji mogućnost zahvatanja iz površinskih voda i da postoji dobra raspoloživost resursa podzemnih voda“.

Takođe, navode iz ovog javnog preduzeća, voda koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora da ispunjava uslove u pogledu kvaliteta, uzimajući u obzir tip zemljišta, način navodnjavanja, kao i poljoprivrednu kulturu.

Prema Zakonu o vodama, podzemne vode sa kvalitetom pogodnim za piće koriste se samo za snabdevanje stanovništva, sanitarno-higijenske potrebe, napajanje stoke, za potrebe industrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu (prehrambena, farmaceutska i drugo) i potrebe malih potrošača (ispod 1l/s) i ne mogu se koristiti za druge svrhe niti na način koji bi nepovoljno uticao na količinu i svojstva vode.

Vode iz izvorišta podzemnih voda, čije količine i kvalitet se kontinuirano mere, mogu se koristiti samo ako je to u skladu sa vodnim bilansom i ako su prethodno obavljeni hidrogeološki istražni radovi u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima koja obuhvataju utvrđivanje rezervi, izdašnost i kvalitet vode na određenom izvorištu.

„U tom smislu, obaveza investitora je da od nadležnog organa autonomne pokrajine pribavi rešenje o utvrđenim i overenim bilansnim geološkim rezervama podzemnih voda na izvorištu i rešenje o određivanju i održavanju zona sanitarne zaštite izvorišta kad se radi o bunarima za vodosnabdevanje“, navodi se.