Foto: Pixabay
Subotička filharmonija, prvi orkestar te vrste na tlu bivše Jugoslavije, osnovana još 1908. godine, navodi da u poslednjih nekoliko godina nema nikakvu finansijsku podršku nadležnih gradskih službi.
Poslednji koncert Subotička filharmonija održala je 2016. godine, i svi dalji pokušaji da se obezbedi finansiranje i rad orkestra kroz sada jedino moguće projektno finansiranje završavali su se, kako navode u orkestru, odbijanjem projekata Filharmonije. Obrazloženja su, kako dodaju, bila da su projekti „loše napisani“ ili pak „nepotpuni“, a zamereno im je i da „nisu naveli istorijat orkestra“.
Iz Sekretarijata za društvene delatnosti Subotice za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je 2017. godine ovom orkestru dodeljeno 90 hiljada dinara (oko 760 evra), za projekat „Betovenijada“ (Dani Betovena). Ovaj novac, odgovaraju u Filharmoniji, nije bio dovoljan da pokrije ni polovinu troškova takvog projekta.
Odustali od konkursa
Naredne godine na konkursu Filharmonija nije podnela potpunu dokumentaciju, te komisija nije ni uzela u razmatranje njihovu prijavu, navode u Sekretarijatu za društvene delatnosti.
Nakon ova dva iskustva, u Filharmoniji su odlučili da više ne konkurišu. Orkestar je sada, uz status udruženja građana, bez sopstvenih prostorija i sredstava za normalan rad, kaže za RSE Imre Tot, šef sekcije violista.
„U mnogim gradovima i državama filharmonijski orkestri se tretiraju kao bitne kulturne institucije, poput pozorišta ili biblioteke, čime je njihov rad osiguran. Subotička filharmonija je trenutno bez stalnog finansiranja, time i bez mogućnosti održavanja koncerata. Moje je mišljenje da je to posledica nedostatka volje i sluha komisije za projekte i članova gradske uprave zaduženih za kulturu, ali takođe i nacionalnih saveta“, rekao je Tot.
On navodi da Nacionalni saveti „podržavaju kulturne sadržaje svojih zajednica, ali samo ako se oni odnose na etno i folklorne muzičke forme“, dok u radu filharmonije „ne vide nikakav nacionalni značaj“.
„U orkestru, međutim, ima muzičara svih nacionalnosti, ali je od toga svakako mnogo važnije da se kroz rad ovakvog orkestra neguju i čuvaju muzička dela i mađarskog, i hrvatskog, i srpskog naroda. Poseban problem koji se iz toga očitava je činjenica da kulturni radnici ne vide značaj klasične muzike čak ni kao nečije nacionalno nasleđe. A njena univerzalna vrednost očito je izvan kriterijuma koji se danas postavljaju u kulturi“, navodi Tot.
Kulturno nasleđe Subotice
Subotička filharmonija je jedna od najprepoznatljivih institucija kulturnog nasleđa ovog vojvođanskog grada, na krajnjem severu Srbije. Osnovao ju je poznati tada austrougarski kompozitor Erne Lanji, 1908. godine, a iste godine orkestar je održao i svoj prvi koncert.
„Ovaj orkestar ima takvu prošlost kakvom se jako mali broj orkestara sa ovog prostora može pohvaliti. Zaista veliki muzičari XX veka su nastupali sa subotičkom filharmonijom. Ovaj orkestar je najstariji orkestar u staroj Jugoslaviji. Znači, pre Beograda, pre Novog Sada, Sarajeva, Zagreba i Ljubljane Subotica je imala svoj filharmonijski orkestar, uz operu“, kaže direktor Subotičke filharmonije Žiga Pal.
Do Prvog svetskog rata održano je 20 koncerata, na kojima su se pojavljivala svetski poznata muzička imena poput Pabla Casalsa, Bele Bartóka, Jenea Hubaija. Nakon Prvog svetskog rata nastalo je izvesno zatišje u radu, delom uzrokovano i smrću Ernesta Lanjija. Rad se obnavlja 30-ih godina, a pun zamah Filharmonija dobija posle 1945. godine, naročito pod dirigentskom palicom Milana Asića.
Velikani muzičke i operske scene
Uz nekoliko kasnijih dirigentskih izmena, Subotička filharmonija je uspešno nastupala u narednim decenijama oslanjajući se pre svega na sopstvene talentovane muzičare, školovane u gradskoj muzičkoj školi, ali su bila česta i gostovanja poznatih imena muzičke i operske scene tadašnje Jugoslavije – Miroslava Čangalovića, Gerturde Munitić, Jovana Kolundžije, Lajka Felixa, Dragane del Monako, Rite Kinke.
Na repertoaru subotičkih muzičara na oko 250 održanih koncerata nalazila su se dela gotovo svih velikih kompozitora, od Baha, Betovena, Štrausa, Mocarta, Lista, do Mokranjca, Konjovića, Hristića i Zajca.
Posle drugog svetskog rata, jezgro Subotičke filharmonije su činili muzičari koji su bili zaposleni u Narodnom pozorištu u tom gradu, a njima su se pridružili profesori i talentovani učenici Muzičke škole. Umesto onih koji su otišli u penziju, nisu primljeni novi muzičari pa je sam pozorišni orkestar nestao.
Filharmonija je reorganizovana 2007. godine, a tadašnja gradska uprava podržavala je napore subotičkih muzičara kako bi Filharmonija naredne 2008. godine proslavila sto godina postojanja. Namera je bila da se formira kvalitetan orkestar koji će odgovoriti potrebama novog, renoviranog, subotičkog pozorišta.
Poslednji nastup pre tri godine
Do 2016. orkestar je tradicionalno nastupao pred građanima Subotice najmanje dva puta godišnje, za novogodišnje praznike i za Dan grada. Te godine održan je praktično poslednji koncert, kada prestaje i finanasiranje orkestra, navode u Filharmoniji.
Od 2016. godine, vlast u Subotici čini koalicija Srpske napredne stranke, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Saveza vojvođanskih Mađara.
„Iz meni nepoznatih razloga, grad je odlučio da finansijski ne podržava Filharmoniju. A da se stvori iluzija da je sačuvana tradicija simfonijskog muziciranja, dovode se muzičari sa strane iz drugih gradova i zbunjuje se publika jer se taj orkestar predstavlja kao subotički orkestar, koji nikako nije identičan sa onim koji je osnovan 1908. godine. Istovremeno, subotički muzičari ne dobijaju priliku za nastupe“, kaže šef sekcije violista Filharmonije Imre Tot.
Sa violinom na ulicu
Tot navodi da bi rešenje bi da se osnuje javna institucija Simfonijski orkestar, kao što je to pozorište ili muzej pod pokroviteljstvom grada ili pokrajine Vojvodini, ili da orkestar radi u sklopu pozorišta, kao pozorišni ansambl, što je iskustvo i nekih drugih gradova.
„To je samo stvar političke volje nadležnih u gradu. Do sada ona nije postojala. Sve do prethodnog saziva gradske skupštine, postojala je volja da se do neke mere orkestar finansira, ali nikada nije postojala volja da se ovaj simfonijski orkestar, najstariji u Srbiji, dovede u neki status institucije kulture“, navodi Imre Tot.
Direktor Subotičke filharmonije Žiga Pal navodi da je u drugim državama muzička kultura na mnogo višem nivou.
„Na žalost, kod nas kultura propada. Mnogo je važnije da imamo one grozote na televiziji, onaj rijaliti šou i takve stvari, što ja ne razumem, ali na kraju ako to narod voli, nek voli. Ali za mene je zaista sramota da vidim na društvenim mrežama da devojka koja svira violinu, i koja je osvojila prvu nagradu u Italiji mora da svira na ulici. E pa to je naša sramota. To je naš obraz, obraz ovog društva i obraz političara ove zemlje“, kaže Pal
Direktor Subotičke filharmonije najavljuje potragu za sponzorima koji će pomoći da se okrkestar sa tradicijom dugom 111 godina ne ugasi. U minimalnom sastavu i dalje sviraju, a za decembar su dobili poziv za nastup u Budimpešti.
Jedan Komentar na
“NAJSTARIJI SIMFONIJSKI ORKESTAR BIVŠE JUGOSLAVIJE PRED GAŠENJEM”
U drustvu u kojem osnovci vladaju ne moze se ocekivati nikakvo priznanje tradiciji i kulturi Oni — Ovi zele upropastiti sve sto je normalno i kulturno, Njima treba kultura koja odgovara njihovim zahtevim i stvorena u nocvari nekulture sa zahtevima svojih glava — mozga na nivou primitivne inteligencije gde njima je najvaznije fizicka snaga, nekulturno poasanje i partijski podobnost, bez pravilnog kulturnog obrazovanja. Onima na vlasti i bas takvi trebaju jer ni jedan ” gore ” ne oseca se toliko jak da bi mogao vladati sam — samostalno bez ove — ovakvi pulena, nije njima ni vazno da takvi ruse i njihov ugled vazno je da njih javno podrzavaju, medjutim u sebi bas takvi su grobari svi partija koja je momentalno na vlasti. Ako jos znamo i ti grobari znaju da je Simfonijski orketar formiran za vreme Austrougarske i najstarija je Filharmonija na ovoj grudi— u Srbiji onda imaju puno opravdanja da VAS treba skloniti i to zbog Vase krivice jer Ovi bi ali Vi neznate ni ispravno traziti pomoc, kao Oni nasi koje Mi forsiramo i bogato placamo na Na Nasim to jest njihovim manifestacijama, koju ovde silom zele odomaciti neznaju ni fiziku — nije ni cudo zbog Njihovog obrazovanja da sila da teror, uvek izazove protiv, otpor i odbijanje takve nakaradne zelje kod kulturni, obrazovani koji drze svojih tradicije,, i ne prihvate vasarske zabave takve su za osnovce. Ipak nadam se da Predsednik jednom ce pokupiti svoju snagu i dovesce nasu drzavu u red bez pomoci ovi pulena — ako ne onda potop ali na kraju ipak mocvara ce osusiti.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.