Ovogodišnje, 30. izdanje Festivala evropskog filma Palić svečano je otvoreno u subotu, 15. jula, na Letnjoj pozornici na Paliću, uručenjem nagrade “Aleksandar Lifka” Bogdanu Dikliću.
Gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić je uoči otvaranje festivala rekao da se tridesete obično smatraju najboljim godinama, zbog čega Letnja pozornica ove večeri odiše posebnom lepotom.
“Tokom svog sazrevanja, festival je izdržao mnoge nedaće. Valjda zato što je i sam nastao u godinama kada mu vreme nije, nesvestan šta sve može da ga zadesi. Ovaj festival samo potvrđuje da oni koji se rađaju u nevreme i odrastaju u turbulencijama, izrastu u čvršće i zrelije. Mnogi su ga smatrali neperspektivnim i predviđali mu tužan kraj a on je izrastao u pravog diva”, istakao je.
Kultura je, kako je istakao, nešto što je najbitnije za opstanak i identitet jednog naroda, i u tom kontekstu jubilej Palićkog festivala je vrlo značajan događaj.
Predsednik Pokrajinske vlade, Igor Mirović je obraćajući se novinaraima istakao da subotička publika već treću deceniju ima tu privilegiju da na Paliću praktično bude domaćin ovog fantastičnog filmskog festivala.
“Filmska industrija u Srbiji beleži izuzetan rast. Vlada Srbije, Ministarstvo kulture, Filmski centar, pa i Pokrajisnka vlada ulažu sve više sredstvaa u filmsku industriju, taj važan segment kulturne delatnosti u našoj zemlji. Film je umetnička čarolija 20. veka i nije slučajno da film privlači pažnju publike već decenijama unazad”, naveo je.
Prema njegovim rečima, kultura je izuzetno važan segment društva i temelj duhovnosti i opstanka jednog naroda.
“Publika pokazuje i posvećenost i privrženost filmu i to će nas sigurno ohrabrivati u budućnosti da pomažemo na sve moguće načine jer sve to, između ostalog, doprinosi i povećanju broja turista i razvoju turizma uopšte”, dodao je.
Direktor Festivala evropskog filma Palić, Radoslav Zelenović, rekao je da je put festivala bio najlakši u onom delu kada su im pomagali predsednici Saveta festivala, Žilnik, Lečić, Milena Dravić, Mira Banjac, Duško Kovačević.
“Što bi rekao Duško Kovačević, festival nam je stigao u najlepše doba – trideset godina. Da je bilo lako – nije. Da je bilo veliko zadovoljstvo – jeste. Da je moglo više – verovatno. Da je moglo bolje – teško”, kazao je.
Zelenović je dodao da sa velikim ličnim zadovoljstvom, prvi toranj predaje dramskom piscu, scenaristi i reditelju Dušku Kovačeviću, predsedniku Saveta festivala, koji je nakon prijema ovog priznanja uručio nagradu “Aleksandar Lifka” našem legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
“Izuzetna mi je čast, i drago mi je što mom starom drugu mogu da uručim ovo veliko međunarodno priznanje. Bogdana Diklića sam upoznao početkom sedamdesetih godina na Akademiji za pozorište, kako se tada zvao današnji Fakultet dramskih umetnosti. Od tog vremena, od pre više od 50 godina, družili smo se i povremeno radili. Ono što mogu reći i što je sigurno dokazano je da je Bogdan Diklić jedan od naših najznačajnijih glumaca, koji je odigrao uloge u filmovima koji se pamte”, rekao je Kovačević.
Prilikom prijema nagrade Bogdan Diklić je rekao da je veoma radostan i da je on samo predstavnik svih tih ljudi, sa kojima je zajedno radio ovih 48 godina.
“Najiskrenije želim da se zahvalim svim scenaristima i svim rediteljima, sa kojima sam imao čast i zadovoljstvo da radim. Svim direktorima fotografije, toncima, šminkerkama, kostimografima, scenografima, klaperima, binskim majstorima, far majstorima, vozačima, i tako dalje”, poručio je Diklić.
Obraćajući se publici, programski direktor festivala, Miroslav Mogorović, rekao je da svaki veliki put počinje prvim korakom, a mi smo na dugom putu već trideset godina.
“To je put koji delimo sa zemljom u kojom živimo – ponekad malo izgubimo pravac, ali gledamo u pravcu Evrope. Narednih sedam dana Palić je evropska prestonica Srbije, i to zahvaljujući vama”, kazao je.
Selektor Glavnog takmičarskog programa, Nikolaj Nikitin, najavio je uvodni film festivala “Madam Di Bari” rediteljke Majven.
Ovo ostvarenje prikazuje život Žane Beku koja je rođena kao vanbračna ćerka siromašne krojačice 1743. godine, a koja je slavu stekla na dvoru Luja XV, postavši njegova poslednja zvanična ljubavnica.
Glavni takmičarski program nastavlja se u nedelju, 16. jula, na Letnjoj pozornici Palić, projekcijama filmova “Preeksponirano” rediteljke Eleonore Veninove, sa početkom u 21 čas i “Seneka: o stvaranju zemljotresa” Roberta Švenkea u 23 časova. Takmičarski program Paralele i sudari biće otvoren istog dana u Bioskopu Abazija na Paliću, projekcijama filmova “Sestre” Linde Olte, u 17 časova, i “Voli polako” Marije Kavtaradze u 19 sati.
U nedelju, 16. jula, počinju i projekcije u selekcijama Mladi duh Evrope, Severna Makedonija u fokusu, Novi mađarski film, Eco Dox, Novi evropski dokumentarni film i Studentski film, dok će na programu biti i dokumentarno ostvarenje “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča u okviru programa Specijalnih selekcija. Filmski program festivala održava se na četiri festivalske lokacije: Bioskop Abazija (Palić), Bioskop Eurocinema (Subotica), Art Bioskop Aleksandar Lifka (Subotica), i Letnja pozornica na Paliću.
U galeriji Otvorenog univerziteta Subotica, u nedelju, u 18:30 časova, biće otvorena izložba “Mija Aleksić – biti glumac” povodom stogodišnjice rođenja ovog velikana naše glume, izložba plakata Festivala evropskog filma Palić od petog do 30, izdanja manifestacije, i izložba “Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1980-1989” na kojoj će biti predstavljeni filmski plakati iz fundusa i arhive Filmskog centra Srbije.
Na Velikoj terasi na Paliću, u 19:30 časova je zakazan razgovor Bogdanom Diklićem, dobitnikom nagrade “Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca.
Takođe, u nedelju, 16. jula, u bioskopu Abazija na Paliću, sa početkom u 23 časova, biće održan koncert grupe “Perpetuum mobile”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.