Na koji način IT sektor može da unapredi promociju kulturne baštine grada Subotice?

Na prvi pogled dve potpuno nespojive oblasti, IT sektor i kulturno nasleđe, u današnje moderno doba, zahvaljujući razvoju tehnologije, imaju mnoge zajedničke poveznice. Informacione tehnologije (IT) mogu znatno da doprinesu i da pomognu u modernizaciji promocije i valorizacije kulturnog nasleđa grada Subotice, o čemu je upravo bilo reči na panel-diskusiji održanoj u Inspira Hub-u, posvećenoj pronalaženju primenjivih, zajedničkih rešenja.

Istoričarka umetnosti, Nela Tonković, rekla je s tim u vezi za Magločistač da IT sektor iz perspektive kulturnog nasleđa može da ponudi povećanje dostupnosti kulturne baštine i može da doprinese održivom korišćenju te baštine jer svi mehanizmi kojima operiše IT zapravo tome i služe – da unaprede ono što su znanja čovečanstva.

„Mi o kulturnoj baštini imamo određena znanja. Ona su još uvek, i u 21. veku, uglavnom uskladištena u uskom krugu stručnjaka. Koliko god da postoji nekakva prosvetiteljska namera, ipak, opštoj populaciji izmiču određene veoma važne informacije ili čak i detalji za koje bi se neko mogao zainteresovati. U tom smislu, IT može definitivno svojim strategijama i onim što je tehničko znanje tog sektora da doprinese ovim dvema potencijalnim strategijama u nastupu ljudi koji zagovaraju očuvanje kulturnog nasleđa“, navela je Tonković.

Jedan svetli i neobičan primer, prema njenim rečima, jeste upravo saradnja IT sektora i ustanova kulturne baštine u slučaju nemačkog muzeja koji je razvio aplikaciju koja „komunicira“ sa osobom koja je koristi:

„Naravno, reč je o onome što za ljude u IT-u nije nikakvo osmo svetsko čudo, ali za nas jeste. Ako nam se obrati neka mumija koja nas pita ’Znaš li ko sam?’, ako nas pita ’Da li ti se dopadam?’, ’Želiš li da znaš nešto više o meni?’, već na neki način ’baca udicu’ kod onoga koji koristi aplikaciju i, čini mi se, nešto ga dublje angažuje da uđe i u ostale slojeve priče“.

U praksi brige o kulturnoj baštini, bila ona pokretna ili nepokretna, uvek se, na neki način, dodaje ona, jednako vrednuje predmet, ali i njegov dokument.

„U slučaju kada se predmet izgubi, kada on bude nepovratno oštećen, njegov dokument ostaje kao ono što je jednako vredno za nas. IT sektor može u dokumentovanju, u digitalizaciji određenih materijala, u njihovom razložnom grupisanju i korišćenju mnogo da doprinese da čak i određeni artefakti, za koje smo mislili da su zauvek izgubljeni, ipak ostanu sa nama i ostanu kao nešto što je nasleđe čitavog čovečanstva“, objašnjava naša sagovornica.

S tim u vezi, ona je podsetila na strašan požar koji se dogodio u Nacionalnom muzeju Brazila 2018. godine kada je izgorela gotovo čitava zbirka prekolumbovske umetnosti koja, međutim, i dalje postoji kao znanje, kao dokument, kao fotografija, i postoji kao apsolutno istraženi predmet koji, naravno, nije moguće rekonstruisati u tom obliku, ali bi nekakva IT znanja mogla čak i to da pokušaju.

Kao primer saradnje u ove dve oblasti, Tonković je navela da Savremena galerija Subotica već ima svoju mobilnu aplikaciju koja je u stvari jedan kviz, a prolazeći kroz taj kviz, publika može da nauči nešto novo.

„Međutim, sva je prilika da u ograničenom broju karaktera i ograničenom broju eksponata koje smo ponudili publika stiče ograničena znanja ili znanja u samo određenom domenu“, smatra Nela Tonković.

Moguće kreiranje interaktivne mape grada Subotice

Kao mogući primeri buduće saradnje i uloge IT sektora u očuvanju kulturne baštine, rekla je Tonković, moglo bi da bude i kreiranje najbazičnije interaktivne mape grada na kojoj su obeleženi spomenici kulture, a koja može da pruži daleko više informacija nego što pružaju fasade važnih objekata.

„Na fasadama čak danas nemamo ni onu jednostavnu ploču na kojoj piše da je reč o spomeniku kulture, zgrada izgrađena tad i tad po projektu tog i tog. Verujem da bi to bio benefit i za naše sugrađane i za turiste, ali i za ustanove kulture koje bi mogle onda da razvijaju načine dubljeg angažovanja, čak i onih ljudi koji su samo prolaznici“, ocenjuje Tonković.

Ona je istakla da treba uvažiti činjenicu da nemaju svi građani interesovanja niti vremena da uđu u muzej, galeriju, da se na taj način upoznaju sa nečim što ih zanima ili ih zanima u nekoj minimalnoj meri, ali – svako mora da prođe gradom.

„Postoje različite zvučne mape u drugim gradovima kao aplikacije u telefonu, pa kada se približite određenoj tački, zvučna mapa može da se aktivira i da vam glas ispriča šta se desilo na toj određenoj tački ili zbog čega je ona značajna. To su dobro poznati primeri, bilo gde u svetu, čak i Beograd ima svoju zvučnu mapu, pa bi bilo dobro da Subotica pokrene neke korake u ovom pravcu“, ocenila je Tonković.

Prema njenom mišljenju, ustanove kulture i IT sektor mogu da nađu mnogo prilika za saradnju, a možda jedna od prvih može da bude i primer pokretanja mobilne aplikacije koja je zaživela i u Savremenoj galeriji Subotica.

„Volela bih da vidim da li je zaživela makar kao misao u ostalim ustanovama kulture. Jer smatram da postoji potreba da i na ovaj način budemo na usluzi građanima“, zaključila je Tonković.

U kojoj meri je grad otvoren za IT inovacije?

Naša sagovornica je izrazila nadu da je Grad Subotica spreman da ulaže u IT inovacije kojima bi se mogla poboljšati dosadašnja turistička ponuda koju Subotica i Palić imaju, i istakla da o tome treba svoju reč da da svakako i Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture jer je to baštinu o kojoj i oni brinu, kao i Republički zavod.

„Ali verujem da će se ovo nekako zadržati na naporima onih entuzijasta koji su i do sada bili uključeni, bilo u velike projekte iz oblasti kulture, bilo u organizaciju ‘IT Subotica 2030’. Potrebno je ne toliko mnogo truda, već nešto dobre volje da se stvari u tom pravcu pokrenu i da možda određena znanja nosimo i u svom mobilnom telefonu, a sada su te sprave sveprisutne i ne treba od toga bežati“, kazala je Tonković.

Potrebno je, dodala je ona, biti samo dovoljno kreativan i uporan, a na taj način bi se možda i mladi privukli da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom grada Subotice.

Kulturno nasleđe sačuvati u kontekstu savremenih tehnologija

Predstavnik organizacije „IT Subotica 2030“, Filip Budanović, sam je upravo posvećen na direktan ili indirektan način ulozi IT-a u promociji kulturnog nasleđa.

I za njega je to, kako je rekao za Magločistač, u početku bila možda misterija na koji način se mogu povezati ta dva sektora, ali je u poslednjih godinu dana, kroz rad na različitim projektima, počeo da povezuje „kockice i slagalice“ i shvatio da sve to i te kako može da ima poveznice.

„Celu tu temu mi gledamo kroz perspektivu naše organizacije, u smislu njenih strateških ciljeva, a kako IT sektor u Subotici u poslednjih nekoliko godina ima veliku ekspanziju, shvatili smo da ljudi koji rade u tom sektoru imaju određene potrebe u kontekstu toga kako zamišljaju grad Suboticu kao svoj grad u kojem žive i rade, i u tom smislu, između ostalih potreba, imaju potrebe za kulturnim sadržajima, a sa druge strane i za zabavnim sadržajima, ali i potrebe da kulturno nasleđe kojim se Subotica ponosi bude sačuvano u kontekstu savremenih tehnologija čiji su oni deo“, objasnio je.

IT sektor može na različite načine da doprinese tome, smatra Filip Budanović. Postoje razni primeri koji direktno implementiraju IT u ovom kontekstu, a jedan od primera je svakako izrada zvanične interaktivne aplikacija za Savremenu galeriju Subotica.

„Korisnici mogu da učestvuju u jednom malom kvizu na toj aplikaciji i na taj način digitalne tehnologije direktno utiču na čuvanje tog nekog kulturnog nasleđa, a sa druge strane, znamo i da je Sinagoga dobila svoje prve digitalne alate. Dakle, vidimo neke prve obrise toga“, ocenio je Budanović.

On je istakao i primer saradnje IT organizacija sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u okviru kog je “IT Subotica 2030” doprinela oslikavanju kablovskih ormara u centru grada kako bi ti ružniji infrastrukturni objekti u jezgru grada bili vizualno lepši u kontekstu okruženja u kojem se i nalaze.

„Trudili smo se da oni budu oslikani u skladu sa zaštićenim objektima grada Subotice i nastojaćemo da nastavimo sa projektima ulepšavanja grada“, poručio je Budanović, dodajući da će se zajedničkom saradnjom dva sektora tek u narednih 5-10 godina ustanoviti najbolji modeli i prakse.

„Nadam se da će se Subotica izdvojiti u našem regionu kao grad koji je sa jedne strane savremen i digitalizovan, a sa druge strane, koji je sačuvao svoj identitet i svoje kulturno nasleđe“, zaključio je Filip Budanović.

Panel-diskusija je organizovana u sklopu projekta „Kreativna Subotica“ čiji su nosioci Centar lokalne demokratije (LDA Subotica) i InspiraHub.

Projekat „Jačanje kapaciteta za razvoj kreativne industrije – Kreativna Subotica“ je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).