Organizacija IT Subotica 2030 nastavlja sa uređivanjem i ulepšavanjem grada. Ove nedelje u saradnji sa učenicima Politehničke škole uređuju betonske žardinijere oko Gradske kuće.
Aleksandar Macura jedan je od brojnih učenika Politehničke škole u Subotici, koji ovih dana čiste, a zatim i fabraju betonske žardinijere u najužem centru grada. Posao, kaže, jeste težak, ali se na kraju svakako isplati.
“Ovo je jedan veoma lep grad i doprinosom svih nas takav treba i da ostane. Ovo što mi radimo mali je čin, koji može generacijama da se čuva”, kaže za RTV Macura, učenik na smeru Likovni tehničar.
Idejni tvorac akcije ulepšavanja betonskih žardinijera je Natalija Boka, Subotičanka koja već godinama živi u Americi.
“Živim već 17 godina u Americi, ali poslednje dve-tri godine dosta vremena provodim u Subotici. Razmišljala sam o tome kako bih volela da provodim vreme ovde, i shvatila da želim da sređujem grad, a IT Subotica 2030 me u tome podržala. Ima dosta posla i što se tiče farbanja i čišćenja, tako da na tome planiramo da radimo. Ulepšaćemo grad”, objašnjava Natalija Boka.
Akcija sređivanja betonskih žardinijera počela je prošle godine, kao deo jednog većeg projekta u okviru kojeg Organizacija IT Subotica 2030 povremeno organizuje akcije čišćenja, oslikavanja, farbanja, generalno ulepšavanja grada.
“U narednu nedelju dana završićemo ceo potez oko Gradske kuće, a nakon toga planiramo i čitavu ulicu Korzo, gde god se nalaze betonske žardinijere. One su već malo dotrajale i stare, treba ih malo ulepšati, a u okviru ove prolećne akcije planiramo da oslikamo preko 20 njih”, ističe Filip Budanović, projekt menadžer Organizacije IT Subotica 2030.
Sinergija obrazovnih ustanova, odnosno samih đaka i građanske inicijative se nastavlja, pa tako naš sagovornik već sada najavljuje novu akciju u okviru koje će uređivati određene fasade u centru grada.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.