Izvor: RTV (Darko Šper)
Prilikom upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 9. novembra 2005, među pripadnicima organizacije Nacionalni stroj našao se i aktuelni predsednik Povjerenstva za mladež Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Mario Vrselja. Petnaest pripadnika, u međuvremenu zabranjene neonacističke organizacije, osuđeno je zbog izazivanja nacionalne mržnje i netrpeljivosti ili ugrožavanja sigurnosti posetilaca tribine na zatvrske kazne. Vrselja se nije našao na optuženičkoj klupi, a odbio je i da svedoči na suđenju.
Vrselja danas tvrdi da je na antifašističku tribinu došao kao student istorije, sa nekoliko svojih kolega i da nije učestovao u incidentu organizovane grupe koja je upala na skup. “Ja nisam došao sa tom grupom mladića, jer sam već praktično bio u sali i bio sam spreman da izađem napolje kada je ta grupa ušla. Ja sam tada studirao na tom fakultetu. Iz medija sam kasnije čuo za taj naziv Nacionalni stroj, a pre toga ga nikada nisam ni čuo”, rekao je Vrselja.
Na pitanje da li je znao da su njegove kolege članovi Nacionalnog stroja, Vrselja je odgovorio odrečno. “I ne bih mogao da ih nazovem prijateljima, nego kolegama sa fakulteta”, rekao je predsednik hrvatske mladeži u Srbiji.
Publicisti Teofilu Pančiću Vrseljin dolazak na antifašističku tribinu i kasnije opravdavanje u medijima deluje kao izvlačenje. “Pa ne možeš se baš slučajno naći. Čak i da jesi došao nevezano za ono što će se kasnije desiti i ako si se na neki način identifikovao sa njima i u toku događaja pridružio toj grupi, onda ti tu više nisi slučajni prolaznik. To je kao kada šetaš ulicom i vidiš da nekog cipelare, pa ako se pridružiš tom cipelarenju prestaješ da budeš slučajni prolaznik”, kazao je Pančić.
Ni novinara Dinka Gruhonjića, koji je izveštavao sa pomenute tribine, uopšte ne iznenađuje što se funkcioner HNV-a našao u ovakvom društvu. “Potpuno je logično i mogu da zamislim da je tu upala internacionala neonacista, jer i oni imaju svoju internacionalu. Tako da nema veze da li ste Hrvat ili Srbin ili Mađar ili šta god, niko nije imun na ideje neonacizma i klerofašizma. Dovoljno je samo malo nepažnje, lične gluposti i bezosećajnosti pa da se zarazite tim virusom”, smatra Gruhonjić.
Vrselja: Blajburg je mesto najveće tragedije u hrvatskoj istoriji
Izvor: Facebook
Deset godina od inicidenta na Filozofskom fakultetu Mario Vrselja ponovo se našao u centru pažnje objavljivanjem komentara na Fejsbuku povodom 70. godišnjice od događaja u austrijskom Blajburgu. On je u tom komentaru naveo da je položio venac u ime svih vojvođanskih Hravata u spomen na stradale sunarodnike u najvećoj tragediji u hrvatskoj istoriji. Nakon toga Vrselja je ugasio Fejsbuk profil i napustio Srbiju.
Iako je rat zvanično završen 9. maja 1945, pripadnici kvislinških formacija, pretežno ustaša, uz oružani otpor partizanima, hteli su da se probiju do Blajburga i predaju se britanskoj savezničkoj vojci. Međutim, njih su Britanci iz Blajburga ponovo vratili u zemlju, smatrajući to unutrašnjim problemom Jugoslavije. U samom Blajburgu i kasnijim dugim marševima u radne logore, na takozvanom križnom putu, ubijene su na hiljade ljudi.
Govoreći o tim događajima Vrselja tvrdi da mu je pre svega žao civilnog stanovništva koje se povlačilo i koje je stradalo od pređašnjeg komunističkog režima. “Spomenuli ste Blajburg, ali ja bih želeo da kažem da je naša mladež položila vence i na Jasenovcu, a pre nekoliko dana bili smo i na Tjentištu u BiH. Položili smo venac i na Sutjesci, tako da je za nas žrtva uvek žrtva”, smatra Vrselja.
Istoričar Milivoj Bešlin zastupa tezu da su svi nacionalizmi Drugi svetski rat završili u kolaboraciji, a da se današnje nacionalističke ideologije trude da uspostave idejni kontinuitet sa svojim precima u Drugom svetskom ratu. “Ideja komemorisanja Blajburga u Hrvatskoj je ideja delegitimisanja jugoslovenske antifašističke borbe, kriminalizacije antifašističkog pokreta i demonizacije same Jugoslavije kao države. Uloga Blajburga je da izvrši nivelaciju zločina u Drugom svetskom ratu da bi se onda reklo: svi su činili zločine i fašisti i antifašisti, imamo Jasenovac i Blajburg, i sve je to isto”, rekao je Bešlin.
Predsednik Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić smatra da su različita tumačenja istih događaja sa srpske ili hrvatske strane u poslednjih 20 godina formirala ljude koji ne mogu da se pozicioniraju u današnjem svetu i iskažu jasan stav. “Nije mi čudno s obzirom na to da je mlada osoba u ovom prostorima u savršenoj poziciji da bude jako zbunjena i da ne zna kako da se postavi prema različitim događajima i obeležavanju različitih datuma iz prošlosti. Ali, ukoliko govorimo o nekome ko ima 30 godina, završio je fakultet i ima činjenice na osnovu kojih može da raspolaže, moram reći da mi je prilično čudno, ali ne i iznenađujuće”, kazao je Stanetić.
Vrselja se sredinom avgusta vratio u Srbiju, a danas tvrdi da su uvredljivi natpisi sa imaginarnih sajtova najviše uticali na to da se isključi sa društvenih mreža. U međuvremenu Vrseljin Fejsbuk profil ponovo je aktiviran.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u specijalnoj emisiji “Zovi, samo zovi” koja će biti emitovana danas u 20.35 na Prvom programu RTV-a.
Izvor: RTV (Darko Šper)
[mom_video type=”youtube” id=”Sz0iv_O983s”]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.