Minutom ćutanja obeleženo sećanje na žrtve fašističkog terora: Više stotina ljudi surovo mučeno u Žutoj kući u Subotici

Ove godine se navršava 82 godine od kako je zloglasna Žuta kuća u Subotici, danas Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, bila pretvorena u mučilište, gde je više stotina ljudi u periodu od 1941. do 1944. zverski mučeno, a mnogi od njih su izgubili i živote samo zato što se nisu slagali sa fašističko-nacističkom ideologijom koja je bila dominantna u Drugom svetskom ratu.

Nakon minute ćutanja, na spomen-ploču stradalima, cveće je položila Margareta Bašaragin, poverenica novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ – podružnica Subotica, koja je istakla da je fašistička okupatorska vlast u septembru 1941. godine pozvala gestapovski obučene agente. i dotadašnju banku, u kojoj je danas smešten fakultet, pretvorila u mučilište.

„Tu su zatvarani, isleđivani, mučeni mnogi naši sugrađani i sugrađanke, a neki od njih su i umrli. Mnogobrojna svedočenja danas su nam dostupna kroz građu koja se čuva u Istorijskom arhivu Subotica“, podsetila je Bašaragin.

Zabrinjava, međutim, činjenica da mladi naraštaji danas zapravo ništa ne znaju o Žutoj kući iako je na njoj 1967. postavljena spomen-ploča na kojoj piše „Svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti“, konstatovala je ona, naglasivši da je naročito važno da mlade generacije danas saznaju o stradanjima svojih predaka u periodu Drugog svetskog rata jer njima dugujemo mir i slobodu u kojoj danas uživamo.

I dalje postoje neobeležena mesta stradanja civila u Subotici

Bašaragin je ovom prilikom podsetila da u Subotici i dalje postoje zdanja koja su neobeležena, a bila su mesta stradanja fašističko-nacističkog terora kao što su neobeleženi tragovi metaka na zidu pored ulaza u Gradsku kuću gde su tokom prvih dana okupacije streljani mnogi naši sugrađani i sugrađanke.

„Postoje fotografije na kojima se vide tela pogubljenih, i mislim da bi bilo korektno da se ovakva mesta na adekvatan način obeleže da bi se očuvalo sećanje na stradale civile“, poručila je.

Takođe, grad bi trebalo da obeleži i mesta na kojima su postojali logori – zgradu starog mlina kod Opšte bolnice i jednu zgradu u Bačkoj Topoli, koje zajedno sa zatvorom koji je u to vreme bio smešten na trećem spratu Gradske kuće, nije bio dovoljan, kako je istakla, „za namere koje je tadašnji okupator imao – da muči i isleđuje ljude“:

„Namera nam je da pokrenemo lokalnu vlast u Subotici da dovoljno prostora u svom delovanju posvete i obeležavanju i sećanju na stradale tokom Drugog svetskog rata”.

Bista Lole Vol još uvek nije obnovljena

Margareta Bašaragin je podsetila i pre godinu dana da je bista Lole Vol, koja se nalazila u dvorištu nekadašnje fabrike „Slavica“ oskrnavljena i da je nestala i ploča sa njenim imenom.

„Inicijativa za obnavljanje ove biste je prihvaćena, međutim, budžet Grada Subotice koji je predviđen za restauraciju spomenika ove godine nije bio dovoljan da pokrije i obnavljanje biste“, kazala je.

Takođe, postavlja se i pitanje da li je prostor nekadašnje fabrike „Slavica“ adekvatan u kom bi ova bista trebalo da bude vraćena s obzirom na to da je reč o napuštenom prostoru koji služi kao privatan parking.

„Radimo na tome da se njena bista postavi ispred kuće u kojoj je ona i živela, a koja se nalazi u naselju Radijalac“, rekla je Bašaragin.

Bista Lole Vol je bila postavljena 1984. godine i delo je vajarke Vere Počuča.

Da se ne zaboravi

Predsednik Udruženja građana „Solidarnost“ i član Centra „Tito“ Mikloš Olajoš Nađ je rekao da je nezamislivo na koje su sve brutalne načine ljudi bili mučeni u Žutoj kući, ali i upozorio da neofašističke snage sve više jačaju širom Evrope.

Istakao je da ni u Subotici nije dobra situacija kada je reč o tenzijama koje se u poslednje vreme dešavaju na nacionalističkoj osnovi.

„Ukoliko ne cenimo žrtve fašizma, onda će fašizam ponovo da jača“, poručio je on, dodajući:

„Zbog toga je veoma važno da se svake godine sećamo žrtava stradalih tokom Drugog svetskog rata“.