MILETIĆ: TEŽNJE KA DECENTRALIZACIJI VEZUJU ISTRU I VOJVODINU

MILETIĆ: TEŽNJE KA DECENTRALIZACIJI VEZUJU ISTRU I VOJVODINU

Izvor: istarski.hr

Objavio: Magločistač

12.12.2015

Kategorija: Subotica

U danima kada se iz Vojvodine mogu čuti izjave zvaničnika da Vlada Srbije ponovo zakida Vojvodinu, optužbe na račun republičkih vlasti zbog centralizacije države i podsećanja da još uvek nije donet Zakon o finansiranju Vojvodine, zbog kojeg Srbija od kraja 2008. godine krši sopstveni Ustav, u našem susedstvu jedan regionalni pokret odneo je novu pobedu na izborima i poručio centralnim vlastima da “Dolazimo po svoje”. Svojim biračima su poručili i da po svoje mišljenje ne moraju u glavni grad, a da regija u kojoj su na vlasti preko dve decenije nije “koza muzara”.

Izvor: pravonasvoje.org

Izvor: pravonasvoje.org

Program decentralizacije Hrvatske Istarskog demokratskog sabora (IDS) podrazumeva decentralizaciju privrede, poljoprivrede, turizma, zdravstva i socijalnog sektora, infrastrukturnih projekata i zaštite životne sredine, obrazovanja i kulture, kao i decentralizovani model implementacije EU fondova. Program se završava porukom “Ne tražimo tuđe, ali tražimo pravo na svoje”.

Predsednik Istarskog demokratskog sabora (IDS) Boris Miletić ocenio je u izjavi za RTV da Vojvodinu i Istru veže mnogo sličnosti, od zajedničkih vrednosti poput multietničnosti, multikulturalnosti i višejezičnosti, do dugogodišnje saradnje na području politike, privrede, turizma i kulture.

“Povrh svega, sličnost je u obostranoj želji za unapređenjem i razvojem svojih regija koje koči centralizovana država – ne manjak iskustva, ne manjak stručnih kadrova, ne manjak projekata, nego isključivo trom i zastareli sistem centralističke države”, kazao je Miletić.

Kao što Vojvodina ne želi svoje novce poklanjati Beogradu, objasnio je, tako ni Istra ne želi Zagrebu.

“Autonomija u području privrede, finansija, školstva, zdravstva i ostalih područja razumne su težnje i ciljevi koji vežu ove dve regije”, rekao je predsednik IDS.

On je ocenio da je nepravedna raspodela budžeta sličnost koja Istru i Vojvodinu zakida u svakom pogledu. “A okrenemo li se budućnosti, verujemo da će nas povezivati pravednija situacija od ove današnje”, dodao je on.

Boris Miletić, koji je ujedno i gradonačelnik Pule, ocenio je i da je decentralizacija postala tema broj jedan u Hrvatskoj.

“Da IDS nije stavio na pregovarački sto decentralizaciju i ključne projekte za razvoj naše regije, niko danas o tome ne bi razgovarao. Što se nas tiče, mi smo u prošlih nekoliko nedelja predstavili programsku turneju pod nazivom ‘Pravo na svoje’. Ovaj koncept označava našu predizbornu kampanju i okosnicu programa kojim smo sve naše temeljne vrednosti saželi u jasne i konkretne ciljeve”, kazao je predsednik IDS.

Kako je rekao, građani treba da znaju koliko bi se decentralizacijom popravio kvalitet njihovog svakodnevnog života. Miletić je zaključio i da Hrvatska isključivo decentralizacijom može doći do prosperiteta, a da je jedino IDS u poziciji da natera Vladu da započne taj proces.

Na pitanje u kojoj meri je Balkan “osetljiv” na pitanja autonomije, regionalizacije i decentralizacije, predsednik IDS je naveo da je centralizam istorijski faktor, koji su zemlje jugoistočne Europe nasledile.

On je dodao i da IDS tome oponira od početka 90-ih. “Iako nas se mnogo puta prozivalo za manjak domoljublja i separatizam, te etiketiralo kao ‘različite’, sve su naše temeljne vrednosti vremenskim odmakom prihvaćene, pa tako i ideja o decentralizaciji i regionalizaciji koja je sad tema broj jedan u državi. Stoga, možemo zaključiti kako nas upravo ta različitost od ostatka zemlje stavlja korak ispred ostalih kad je u pitanju okretanje Evropi i zagovaranje proevropskih ideja”, kazao je Miletić.

Tokom kampanje, dodao je, svima su bili vidljivi pokušaji vraćanja u prošlost sa svih strana. Miletić je poručio da je to pogrešno i promašeno.

“Nas to ne zanima, mi gledamo kako da dosegnemo standard najrazvijenijih evropskih zemalja. A to se neće dogoditi gledanjem unazad, nego isključivo napred. Upravo smo na taj način dobili poverenje velikog broja građana, postavši čak četvrta politička opcija u Hrvatskoj iako smo se kandidovali samo u jednoj izbornoj jedinici. Kad građani dobro znaju što mogu očekivati od vas, onda je uspeh garantovan, a nama je verodostojnost i doslednost u borbi za interese naših regija – svetinja”, kazao je predsednik IDS.

Izvor: pravonasvoje.org

Izvor: pravonasvoje.org

Boris Miletić je podsetio da se ta stranka godinama borila za osnovni dokument Istre – Statut Istarske županije, koji je, kako je rekao, na neki način sredinom devedesetih bio jeres. On je naveo i da IDS nije popustio pod pritiscima i da su u toj stranci znali da će vreme pokazati da je njihova politika ispravna. Kako je rekao, i dalje su čvrsto uvereni da u Istri i u Hrvatskoj ne sme biti nijednog građanina koji se oseća kao gost ili ga neko tako tretira. Smatra da je borba za Statut Istarske županije jednako važna za Istru koliko i za Hrvatsku.

“Od tada, sve ono što tražimo za Istru, tražimo i za sve ostale županije, odnosno regije. No, valja naglasiti da Istra ima deo posebnosti u odnosu na druge županije, i to kroz pravo na dvojezičnost i kulturnu posebnost, što je ugrađeno u Županijski statut i već je ostvareno. Sad je došao red da Istra dobije pravo na raspolaganje vlastitim razvojem i resursima”, poručio je Miletić.

Na pitanje kakav je danas odnos EU prema Istri, predsednik IDS i gradonačelnik Pule, ocenio je da se Istra dobro snašla u evropskom okruženju. Prema njegovim rečima, iako je Istra po veličini u Evropi relativno mala regija, njena prepoznatljivost nadilazi njene granice i s punim pravom se može reći da Istra danas predstavlja svojevrsni brend u Europi.

“Primera radi, osim što dugi niz godina negujemo izvrsnu saradnju s najsnažnijim evropskim regijama, u evropskom parlamentu imamo najaktivnijeg zastupnika, a uspeli smo da zaštitimo jedan od simbola Istre – istarski pršut”, objasnio je Miletić.

On je mišljenja i da Evropska unija ima svojih prednosti i mana, ali da bez sumnje pruža velike mogućnosti onima koji su spremni da preuzmu odgovornost, te da će zbog toga Istra u nadolazećem periodu imati višestruke koristi od EU.

Komentarišući odnos centralnih vlasti prema vlastima u Istri, Miletić je kazao da IDS želi da se ingerencije spuste na lokalni i regionalni nivo, kako bi se brže razvijali određeni projekti, a samim time i napredovalo. U Istri, prema njegovim rečima, postoji mnogo pozitivnih primera decentralizovanog načina upravljanja, što je pokazalo da kad se o Istri odlučuje u Istri rezultati ne izostaju.

“S druge strane, ne možemo biti zadovoljni s onim što je centralna vlast učinila po pitanju decentralizacije u proteklom mandatu. Naime, iako je Planom 21 bilo predviđeno da će se zemlja decentralizovati, dogodilo se upravo suprotno – u poslednje četiri godine sistem je dodatno centralizovan. To je, smatram, jako loše jer tromi centralizovani sistemi ne mogu ići napred, ne mogu se ekonomski razvijati i na kraju se slome, a najbolji primer za to je upravo Grčka”, ocenio je on.

Antifašizam, kao veliki deo politike IDS, jasno je i transparentno izjasnio tu stranku po pitanju izbeglica, a prema rečima Borisa Miletića, Hrvatska je pokazala ljudskost i može biti primer drugim zemljama, dok su neke zemlje, od kojih se, kako je naveo, očeivalo više – podbacile.

“Iako su naše zemlje pokazale ozbiljnost u suočavanju s tom krizom, stava sam da Hrvatska i Srbija taj problem ne mogu rešiti same. Zato smo u evropskom parlamentu, u kojem imamo našeg zastupnika, pozvali evropske institucije da odmah pomognu zemljama jugoistočne Evrope kako bi se mogle nositi s novim izbegličkim talasom”, kazao je Boris Miletić.

Izvor: RTV (Maja Živanović)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.