Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica: Amela Vučenović, Jelena Sitar i Bonjo Lungov laureati Nagrade za životno delo “Mali princ”

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica: Amela Vučenović, Jelena Sitar i Bonjo Lungov laureati Nagrade za životno delo “Mali princ”

Foto: Damir Vujković

Objavio: Magločistač

06.09.2023

Kategorija: Subotica

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica, čije se 30. izdanje održava od 17. do 22. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće ovogodišnju Nagradu za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, glumici i rediteljki Ameli Vučenović, Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti, i Bonju Lungovu, glumcu i reditelju.

Ove godine će Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica prvi put dodeliti i nagradu “Oton Tomanić,” priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade. Teatrolozi iz celog sveta koji postignu najviše domete u ovoj oblasti biće laureati nagrade koja nosi ime lutkara koji je utemeljio pozorište za decu u Subotici, a ovogodišnji laureat je profesor dr Zoran Đerić.

Amela Vučenović (Sarajevo, 1961) je radila u nekoliko narodnih pozorišta, snimala na TV, filmu i radiju, a od 1991. godine postaje stalni član pozorišta „Pinokio“. Od 3. oktobra 2005. godine posvećuje se potpuno radu u svom privatnom pozorištu „Bajkamela“, a od 2011. godine ostaje u njemu u funkciji umetničkog rukovodioca. Godine 2009. završava specijalizaciju na smeru predavača u oblasti lutkarskog pozorišta u Sankt Peterburgu na Sankt-Peterburškoj državnoj akademiji pozorišne umetnosti na kojoj počinje i svoju predavačku delatnost 2015. godine kao stariji predavač glume na fakultetu lutkarskog pozorišta (katedra režije i glume), a od 2022. godine stupa na dužnost docenta.

Odigrala je više od 50 uloga u lutkarskom pozorištu, napisala 20 scenarija za lutkarsko pozorište, i režirala oko 40 predstava, od kojih 17 u svom pozorištu „Bajkamela“ u Srbiji, tri u Estoniji i oko 20 u Rusiji. Dobitnica je preko 50  nagrada od kojih najčešće dobija nagrade za očuvanje kulture i tradicije lutkarskom umetnošću.

Jelena Sitar je od 1983. do 1986. radila kao samostalni stručni konsultant za pozorište i lutkarstvo u Savezu kulturnih organizacija Slovenije, od 1986. kao slobodni dramaturg, a od 2007. do 2010. godine kao umetnički direktor u Lutkarskom pozorištu Ljubljana. Od 2010. predaje lutkarstvo i pozorište na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Primorska u Kopru, sada kao vanredni profesor.

Režirala je oko 65 lutkarskih predstava u profesionalnim i alternativnim pozorištima u Sloveniji i inostranstvu, više puta u saradnji sa Igorom Cvetkom. Mnoge od njih su nagrađivane na međunarodnim festivalima. Pored umetničkog stvaralaštva, Sitareva vodi lutkarske radionice za decu i seminare za nastavnike, pozorišne pedagoge, terapeute i glumce u Sloveniji i inostranstvu. Piše članke i rasprave o lutkarstvu za novine i stručne časopise. Pored stručne literature, piše i beletristiku i povremeno objavljuje u dečijim književnim časopisima. Poslednjih godina istražuje i stvara kamišibaj kao umetničku formu zajedno sa Igorom Cvetkom, začetnikom kamišibaja u Sloveniji. Predvode slovenački kamišibaj pozorišni pokret i obučavaju nove kamišibajiste u zemlji i inostranstvu.

Bonjo Andrejev Lungov je rođen 1953. u Sofiji. Nakon stečene diplome na Višem institutu za pozorišnu umetnost, prof. Lungov je dobio zvaničan premeštaj u Plovdiv gde je primljen na poziciji glumca u Narodnom lutkarskom pozorištu. Godine 1981, prof. Lungov postaje glumac u Centralnom lutkarskom pozorištu u Sofiji, otkada je zaposlen i u Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost. Od 1989. je vodeći umetnički supervizor u oblasti glume za lutkarsko pozorište u mnoštvu pozorišne nastave.

Osnivač je i rukovodilac Pozorišta 13 (do 1996) koje je, pod njegovim rukovodstvom, realizovalo turneje i učešća na međunarodnim pozorišnim festivalima.  Lungov je osnivač i direktor pozorišta Albena (od 1996) koje organizuje turneje i učestvuje na mnogobrojnim međunarodnim pozorišnim festivalima i, od 1996. do 2007. godine, učestvuje u razvoju kulturnog programa primorskog odmarališta Albena. Godine 2000. prof. Lungov je izabran za odgovornog urednika svih umetničkih programa i izložbi bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2000 u Hanoveru u Nemačkoj, a 2008. je izabran za odgovornog urednika svih kulturnih programa i prezentacija bugarskog paviljona u okviru manifestacije EKSPO 2008 u Saragosi u Španiji.

Prošle godine su nagrade “Mali princ” bile dodeljene glumici i rediteljki Marijani Petrović i Viktoru Šrajmanu – ruskom i izraelskom pozorišnom reditelju, glumcu, pedagogu, kritičaru, i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti pozorišta lutaka.

Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Branka Veselinović (2019), Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.

Ovogodišnje izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu održava se od 17. do 22. septembra na nekoliko lokacija u Subotici, a u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava iz celog sveta, po izboru selektora Festivala, profesora dr Zorana Đerića.

Od 18. do 21. septembra će biti održan i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”, gde će učestvovati 30 izlagača iz 16 zemalja pod  rukovodstvom dr Marijane Prpe Fink.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.