Izbeglice na prostoru stare Ciglane, foto: Magločistač (arhiva)
Procenjuje se da je kroz Suboticu tokom aktuelne migrantske krize prošlo oko pola miliona izbeglica. U ovom gradu utočište je tokom rata u Jugoslaviji krajem prošlog veka pronašlo oko 15.000 izbeglih i prognanih, a najveći deo njih je integrisan.
Prihvatni tranzitni centar u Subotici usputna je stanica izbeglicama. Izbeglice i ekonomski migranti beže iz Avganistana i Sirije od rata, terorista i lošeg života, a žele da se domognu Evrope. Do tada im je obezbeđeno sve što im je potrebno – smeštaj, hrana, lekarska nega i bežični internet.
“Želim da se domognem sigurne zemlje koja će me zaštiti i spasiti od terorista kojih sada ima mnogo u mojoj zemlji”, kaže Asil Hašim, izbeglica iz Sirije.
Od početka izbegličke krize do danas, procenjuje se da je kroz Suboticu prošlo oko pola miliona izbeglica.
“Mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na nivo uslova koji smo obezbedili u prihvatnom centru. On je planiran za daleko manji manji kapacitet, međutim veoma smo brzo reagovali na ovu situaciju. Mislim da smo obezbedili sve”, kaže Vladimir Cucić – republički Komesar za izbeglice.
Poslednja izbeglička kriza u Subotici bila je devedesetih godina prošlog veka kada je oko 15.000 izbeglih i prognanih iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova pronašlo utočište na severu Bačke. Najveći deo njih integrisan je u društvo.
Nema razlike kada su u pitanju ovi ljudi. Valjda smo i mi kao lokalna samouprava i država Srbija navikli. Situacija je takva kakva je danas. Taj human odnos – ponosni smo na njega – i kada je u pitanju naša lokalna samouprava i kada je u pitanju Srbija”, kaže Milimir Vujadinović, član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu.
Neki Subotičani na izbeglicama pokušavaju i da zarade. Nisu retka hapšenja i procesi protiv onih koji izbeglicama i migrantima za novac pružaju smeštaj i pokušavaju da ih prokrijumčare preko granice.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.