Jasna Vojnić (HNV): Akcioni plan za manjine lošiji od prethodnog, „simulira rešavanje otvorenih pitanja manjina“

Krovna institucija hrvatske nacionalne manjine u Srbiji neće podržati usvajanje predložene verzije Akcionog plana za nacionalne manjine, a razlozi za to su višestruki, izjavila je za Magločistač predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) Jasna Vojnić.

Jedan od njih je, kako navodi, da aktivnosti koje su unesene u dokument u značajnom delu ne odražavaju potrebe nacionalnih manjina u Srbiji.

Prema njenim rečima, atmosfera unutar nacionalnih saveta vezano za ovaj Akcioni plan je ista kao i kod svakog drugog važnog pitanja koje se delegira na razmatranje nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

„Deo saveta jasno je reklo kako je ovaj Akcioni plan lošiji od prethodnog, deo uredno potvrđuje sve što predstavnici vlasti predlože, a jedan manji deo ne razume o čemu se uopšte govori na 106 stranica gustog teksta“, ističe Vojnić.

Ona ocenjuje da su umesto realnih potreba nacionalnih manjina, u većinu područja uvrštene aktivnosti koje se odnose pretežno na analize, inicijative ili podizanja svesti, bez jasnog sadržaja delovanja.

„Realizacija navedenog za posledicu neće imati unapređenja prava nacionalnih manjina“, smatra predsednica HNV-a.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je, kaže ona, formalno uključilo predstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina u samom predlogu konačnog dokumenta, ali da većina potreba hrvatske nacionalne manjine ipak nije uvrštena.

„Reč je o analizi stanja u području diskriminacije, popisa, zaštite i promocije kulturne baštine, proširenja mreže škola, jačanja kapaciteta stručnih i inspekcijskih službi, zapošljavanja jezično stručnog kadra ili osiguravanja materijalno-tehničkih i kadrovskih uslova za rad nacionalnih saveta, institucija i udruženja, koja nisu uvrštena ili su formulisana na način da se simulira rešavanje otvorenih pitanja nacionalnih manjina“, ocenjuje Vojnić.

Takođe, ciljevi, mere i pokazatelji za predviđene aktivnosti u najvećoj meri su koncipirani na način da njihovom realizacijom neće doći do pomaka u ostvarivanju manjinskih prava.

„Tako, na primer, kao jedini pokazatelj mere ‘Unapređenje uslova za zakonito i pravilno sprovođenje popisa’ navodi se da će podaci o broju pripadnika nacionalnih manjina biti dostupni! Sa sigurnošću možemo unapred znati da će popisni podaci biti objavljeni najkasnije do polovine 2023. godine, što apsolutno ne pokazuje kako će popis stanovništva biti sproveden na zakonit, legitiman i inkluzivan način spram manjinskih zajednica“, objašnjava.

Kao primer navela je i jedno od najkompleksnijih područja, a to je diskriminacija, gde se ne govori o suštini ovog područja, a to je smanjenje slučajeva diskriminacije.

„Nije predviđena nijedna aktivnost analize slučajeva diskriminacije diferencirana po nacionalnim zajednicama, niti se planira merenje postotka njenog umanjenja kroz godine“, upozorava Vojnić, dodajući da pogrešno koncipirane ciljeve i pokazatelje nalaze u gotovo svim oblastima ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Prema njenom mišljenju, aktivnost ili pokazatelj ne odražava postavljeni cilj, odnosno meru.

„Tako, na primer, sprovedene kampanje i obuke o zabrani diskriminacije nisu same po sebi pokazatelj podignute svesti o zabrani diskriminacije. Pokretanje društvenog dijaloga o demokratskoj participaciji nacionalnih manjina ne znači kako će doći do osmišljavanja konkretnih politika koje će biti sprovedene u praksi i koje će doprineti njenom povećanju. Izrečene mere i broj povreda Kodeksa novinara Srbije ne pokazuje da je procenjen uticaj procesa privatizacije na medije. Izrađene analize ne pokazuju da je rad nacionalnih veća unapređen. Sprovedena istraživanja ne ukazuju na unapređenje interkulturnog dijaloga, i broj održanih sastanaka u okviru međunarodne saradnje ne ukazuje na to da je bilateralna saradnja ojačala i slično“, objašnjava.

Dodaje da formulacija ciljeva, mera, aktivnosti, pokazatelja i jedinica mere nisu ujednačene i najčešće ne odgovaraju statističkom rečniku i prirodi pojma.

„U dokumentu pokazatelji najčešće nisu SMART, pa će sasvim sigurno biti poteškoća prilikom njihove valorizacije. Na primer, jedan pokazatelj glasi: ’Kvalitet dodeljivanja sredstava za podršku očuvanju i promociji manjinskih kultura, na nacionalnom i pokrajinskom nivou i iz budžetskog fonda za nacionalne manjine, zasnovan na pravičnoj raspodeli budžeta prema specifičnim potrebama svake nacionalne manjine i vrsti korisnika sredstava’. Dakle, nejasno je šta podrazumeva ‘kvalitet dodeljivanja’, šta je ‘pravična raspodela’, niti način na koji će se ovako gotovo metafizički postavljeni pokazatelji meriti“, zaključuje Vojnić.