Građani zainteresovani za investiciju u solarne panele, ali u Srbiji – to je jednačina s dve nepoznate

Zainteresovanost fizičkih i pravnih lica za ugradnju solarnih panela je velika, međutim, kako navode sagovornici Magločistača, „uslovi su prilično nepovoljni“, pa se jako mali broj kupaca odlučuje na takav korak.

Naime, za prelazak na ovaj izvor energije za proizvodnju električne struje postoji čitav niz prepreka – od neadekvatnih uredbi, nedovoljnih subvencija, do neslaganja između resornih ministarstava. Država, s druge strane, preporučuje njihovu ugradnju, naročito u uslovima aktuelne energetske krize.

„Uslovi koji trenutno važe su prilično nepovoljni. Moguća je izgradnja solarnih panela samo za sopsvene potrebe, odnosno sav višak struje koji se proizvede u toku jedne godine predaje se EPS-u bez ikakve naknade. Obračunski period je od aprila do aprila svake godine. Trenutna prosečna cena je oko 1.100 evra po kilovatu solarne elektrane, a domaćinstva se najčešće odlučuju za snage od 5 do 10 kilovata“, objašnjava naš izvor iz EPS-a koji je želeo da ostane anoniman.

Prema njegovim rečima, trenutni uslovi koji se tiču kupaca-proizvođača jasni su pokazatelj da se zanemario javni interes da svi kupci-proizvođači steknu status povlašćenih proizvođača električne energije, već je taj status ostao rezervisan samo za „krupni kapital“.

Da su mogući i drugačiji, po kupce-proizvođače povoljniji modeli, govore primeri dobre prakse iz okruženja.

„Crna Gora je imala interesantan pristup gde je omogućila da građani uz minimalna petogodišnja ulaganja nakon pet godina postaju vlasnici malih solarnih elektrana, te ne plaćaju račune za električnu energiju narednih 18 godina“, navodi naš sagovornik.

Da li je investicija isplativa ili ne, zavisi ko kako tumači “utrošenu energiju”

Država je krenula u ovu priču najviše zbog energetske krize, pa je rešila da na neki način motiviše potrošače da – gde god postoji mogućnost – ugrade solarne panele i na taj način doprinesu smanjenju potrošnje struje, ali i smanjenju zagađenja životne sredine.

Rukovodilac pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Mladen Alfirović, kaže za Magločistač da je Vlada Srbije u avgustu 2021. godine usvojila Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača.

„Ideja Ministarstva rudarstva i energetike je bila da korisnici plaćaju dažbine, PDV, akcize i ostalo na utrošenu energiju. A utrošena energija prema tumačenju Ministarstva rudarstva i energetike predstavlja razliku između struje koju su isporučili EPS-u i struje koje su preuzeli od EPS-a. Ako ugradite solarne panele, onda koristite tu električnu energiju za svoje neke potrebe, a količina te električne energije naravno varira, u zavisnosti od broja sunčevih dana i godišnjeg doba. Zimi ćete svakako manje proizvoditi u odnosu na neke letnje mesece i samim tim ćete više preuzimati struje od EPS-a“, objašnjava Alfirović.

Ispostavilo se, međutim, da najavljene olakšice nisu vidljive na računima, jer su – sad na osnovu tumačenja EPS-a – svi potrošači u obavezi da plate dažbine na svu preuzetu struju.

„Dakle, tu se prema tumačenju Ministarstva finansija gubi ta razlika između struje koje su preuzeli i struje koje su praktično prodali EPS-u, što je svakako nepovoljnija opcija za potrošače i koja deluje demotivišuće, jer samim tim će im trebati dosta duže vremena da im se isplati ta investicija, i računi će im biti, prema pojedinim procenama, za 30 odsto manji u odnosu na obrnutu situaciju, gde bi bili za 50 odsto manji“, objašnjava Alfirović.

Ovo pitanje između dva ministarstva, naglašava on, treba zato što hitnije rešiti kako bi se pronašlo najbolje moguće rešenje jer je „komplikacija između ministarstva i podzakonskih akata i EPS-a zaista apsurdna i dovodi u opasnost da se potpuno obesmisli cela ova priča“.

„I onda se postavlja pitanje da li ćete vi ući u tu investiciju i koliko godina je potrebno da vam se ona isplati ako imate ovakvu nesaglasnost i ako imate ovu nesigurnost i ako ne znate zapravo koliko će iznositi vaš račun, i da li će on biti manji za 30 ili 50 odsto“, upozorava Alfirović.

Inače, visina investicije zavisi od broja panela koji se ugrađuju, a za neko prosečno domaćinstvo od 100 kvadrata neophodno je minimalno šest solarnih panela, što bi iznosilo između 10.000 i 15.000 evra. Taj iznos može da se umanji ako se dobiju subvencije od države za ugradnju.

„Nakon 20 godina paneli postaju ekološko smeće“

Prema rečima Atile Kovača, konsultanta prodaje u IT industriji, zemlje Evropske unije imaju pristup fondovima kojima se u značajnoj meri finansiraju infrastrukturna ulaganja, pa je logično da te zemlje imaju i znatno povoljniju situaciju kada je o reč o investiranju u tzv. obnovljive izvore energije kao što je sunčeva svetlost.

Treba, međutim, naglašava on, imati u vidu da se struja dobijena pomoću solarnih sistema koristi samo kao dodatni izvor električne energije, koji je nestabilan i promenljiv tj. na njega se ne može stalno računati.

S druge strane, dodaje, zvuči odlično doprinositi stvaranju zelene energije, a da se pritom zaboravlja da „paneli traju 15-25 godina, i da će nakon isteka tog roka biti ogromno elektronsko smeće za koje ne postoji rešenje“.

„O tome se i u razvijenijim zemljama malo govori, jer bi morali priznati da je strateški bolje i čistije potopiti 2-3 skoro prazna sela, nego gurati nestabilan izvor struje koji će nakon isteka roka panela doprineti ogromnoj količini ekološkog smeća“, ocenjuje Kovač.

Kada je o Srbiji reč, u celu priču oko solarnih panela se umešala i politika, pa je to sad postala „politička poslovna priča“.

„Mala vrata, naravno, postoje. Isplativost solarnih sistema postoji samo ako dobijete status povlašćenog proizvođača struje (to može biti samo pravno lice, jer fizička lica mogu dati toliko struje samo koliko potroše, a ostalo se ne računa), a tog povlašćenog finansiramo svi plaćajući dodatak uz svaki račun za struju. Ukoliko imate moć da utičete na to gde će se kapacitet trafoa povećati, da dobijete privilegovan status proizvođača struje, tada vam se ulaganje isplati za četiri godine ili čak manje, onda možete računati na to kao isplativ biznis“, smatra Kovač.

„Izuzetno sam zadovoljan ugradnjom solarnih panela“

Iskustvo Subotičanina Ladislava Suknovića, koji je na Orluškovom salašu u Tavankutu ugradio solarne panele, krajnje je pozitivno. Njegova priča, međutim, odstupa od standardne jer se radi o objektu koji nije priključen na elektrodistributivnu mrežu, što je i bio uslov za apliciranje na konkurs raspisan od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.

„Ja sam sa ovom solarnom opremom rešio pitanje navodnjavanja i pitanje mreže unutar samog objekta. Sistem je manje snage, dakle, 1,8 kilovata, koji pokriva zalivni sistem, bunar i imam rešeno pitanje osvetljenja i eventualno se može nakačiti još jedan frižider. Dakle, u pitanju su manji potrošači“, navodi Suknović.

Na objektu se nalaze četiri solarne ploče koje su povezane sa dva akumulatora koji skladište energiju.

„Što se tiče samog skladištenja, to možda nije dovoljno, jer se u danima kada nema dovoljno sunca ne može proizvesti dovoljno energije, ali tokom letnjeg perioda zadovoljava sve potrebe: i za navodnjavanje, i za osvetljavanje objekta, i za priključak frižidera, laptopova, televizora“, iznosi svoja iskustva Suknović.

Vrednost ukupne investicije je bila 903.000 dinara, od kojih je 80 odsto bilo subvencionisano od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, a preostali deo je Suknović finansirao iz svojih sredstava.

„Ja sam izuzetno zadovoljan. Do sada nije bilo nikakve mogućnosti za pristup električnoj energiji, odnosno konektovanja na elektrodistributivnu mrežu. Na ovakav način nemam troškova, nemam račun za struju, niti drugih računa, osim poreza na imovinu“, zaključuje.

Ugrađeni paneli na devet javnih objekata u Subotici – van funkcije

U okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske, u Subotici su na devet javnih objekata ugrađeni solarni paneli, i to na Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, Politehničkoj školi, Osnovnoj školi „Sonja Marinković“, Osnovnoj i srednjoj školi za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju „Dr Svetomir Bojanin”, Domu za decu ometenu u razvoju „Kolevka“, Predškolskoj ustanovi „Naša radost“, Novoj opštini, Otvorenom univerzitetu i Sportsko-rekreativnom centru „Prozivka“.

Vrednost investicije je bila oko 47 miliona dinara, a projekat, koji je završen u junu ove godine, vodila je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Grada Subotice.

Problem je, međutim, što oni do dan-danas nisu pušteni u rad.

„Obećali su pre dve nedelje da će to uskoro sve biti pušteno u rad, a to će nam značiti u uštedi električne energije“, kaže za Magločistač Željko Rajčić, direktor Tehničke škole „Ivan Sarić“.

„Zahvaljujući ovom sistemu ćemo proizvoditi energiju koju ćemo davati u ‘Elektrodistribuciju’, a oni će nam smanjivati račun na mesečnom nivou“, objašnjava Rajčić.

Direktor Politehničke škole, Iso Planić, takođe je potvrdio za naš portal da su svi poslovi oko ugradnje solarnih panela gotovi i da se čeka na to da se sistem pusti u rad.

„Mislim da će ova investicija doneti uštede Gradu, a solarni paneli su za školu svakako dobri. Doneće nam koristi i iz razloga što smo mi građevinska škola i naše đake treba da upoznajemo sa novim tehnologijama, da budemo primer u ovakvim stvarima“, navodi.

Snaga ugrađenih solarnih panela na zgradi Politehničke škole je 36 kilovata, a nakon puštanja u funkciju će se videti i kakav će biti efekat njihovog rada, ističe Planić.  

„Subvencije male za solarne panele, građani da razmisle o solarnim kolektorima“

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice je još u julu ove godine, na okruglom stolu koji su organizovali, zatražio da se proglasi energetsko vanredno stanje, kaže za Magločistač Zvezdan Kalmar iz ovog udruženja.

Takav potez je neophodno učiniti, dodaje on, delom zbog dešavanja u Ukrajini, ali većim delom jer donosioci odluka ne razumeju važnost vremenske dimenzije u sprovođenju obezbeđivanja energetske sigurnosti u Srbiji.

„Mi smo zato i zatražili da se proglasi vanredno stanje da bi se mera subvencije energetske efikasnosti plus prelazak građana na razne oblike obnovljive energije proglasili prioritetnim nacionalnim projektom. Tvrdimo da je i ove godine bilo moguće uraditi više od 100.000 domaćinstava, a trenutno se barata cifrom između 4.000 i 10.000 domaćinstava koji su uspeli da se urade u okviru ovog procesa, što je izuzetno malo“, ocenjuju u CEKOR-u.

Kalmar objašnjava da bi vanredno stanje omogućilo da se administrativne mere pojednostave i da se omogući pre svega panelnim zgradama, koje su najveći gutači energije u Srbiji jer su relativno stare, da se zahvate ovim merama.

„Smatramo i da je apsolutno neprihvatljiv finansijski mehanizam koji je pokrenut, a to je kroz kredit EBRD-a i Svetske banke jer mi sad imamo dodatno zaduživanje nacionalnog budžeta, a sa druge strane imamo rasipno bacanje sredstava na mere u energetskom sektoru koje će rezultate doneti tek za pet ili više godina“, smatra Kalmar.

On ocenjuje da se veliki broj građana ne usuđuje da uđe u te projekte jer se radi o ogromnim ciframa od nekoliko hiljada evra koje građani nemaju. pa su zbog toga ljudi više zainteresovani na nivou samo da postavljaju pitanja. Prema njegovim saznanjima, do sada je u Subotici konkurisalo za ovu vrstu ulaganja samo oko 600 porodica.

Građani bi, smatra Kalmar, trebalo da razmisle o razlici između solarnih kolektora koji greju vodu i solarnih panela:

„Solarni kolektori zapravo zadovoljavaju značajan deo potreba, jer se samo na bojlere za grejanje vode za kupanje i pranje sudova troši između 20-30 odsto od ukupno potrošene struje, a ako se solarni kolektor integriše s kućnim grejanjem, ako neko ima radijatore, on može da zadovolji i 50-60 odsto potreba za strujom“.

Prednost solarnih kolektora je ta što su oni znatno povoljnija investicija za građane, a i sama procedura je daleko brža tj. teče s manje dozvola.

Praksa u Evropi i kod nas

Prema pisanju N1, u Španiji je vlada odobrila paket pomoći od 1,32 milijarde evra za fizička lica prozjumere tj. kupce-proizvođače električne energije koji se odnosi na subnevncije za instalaciju, skladištenje i održavanje sistema. U Španiji i Francuskoj ne naplaćuju se kamata za kredite koji se uzimaju za solarne panele. U Nemačkoj je napravljen takav sistem u kome u proseku svaki prozjumer uštedi 13.000 evra u računima za period od 20 godina. Vlada Hrvatske najavila je da će ukinuti porez na dodatu vrednost na ulaganja u solarne panele sa ciljem da se snabdevanje električnom energijom osigura na duži rok.

Kada je u pitanju Srbija, u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije, Ministarstvo rudarstva i energetike je za projekat ugradnje solarnih panela u domaćinstvima u Srbiji namenilo sumu od oko 200 miliona dinara, a u njemu učestvuje 37 lokalnih samouprava. Ministarstvo posredstvom Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i opštine obezbeđuju do 50 odsto subvencija građanima, dok građani drugu polovinu obezbeđuju sami.

Na Javnom pozivu za energetske sanacije na teritoriji Grada Subotice, gde se moglo konkurisati za solarne panele, uspešno je konkurisalo ukupno osam privrednih subjekata, što se može smatrati dovoljno velikom zainteresovanošću, rekao je za Magločistač energetski menadžer Grada Subotice, Slobodan Madžarević, dok se nakon raspisivanja Javnog poziva može sagledati i zainteresovanost domaćinstava za ovu investiciju.

„Uslove za projektovanje kao i uslove za priključenje izdaje EPS. U slučaju uspešno realizovanog projekta, gde prevashodno mislim na dobro sračunat balans potrošnje i proizvodnje električne energije, svakako da se može očekivati dobrobit i u finansijskom, troškovnom smislu, pogotovo zbog nepredvidive energetske situacije na širem međunarodnom tržištu“, navodi Madžarević.

Prema njegovim rečima, po ponudama privrednih subjekata koje su dobili na Javnom pozivu, cena za mini solarnu elektranu snage 6 kilovata, po sistemu “ključ u ruke”, kreće se u rasponu od 7.000 do 9.500 evra.

„Uzimajući u obzir da se ove mere sufinansiraju u iznosu od 420.000 dinara od strane Grada Subotice i Ministarstva rudarstva i energetike, što je plan i za naredni period, investicija u ovaj vid proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije je više nego opravdana“, smatra Madžarević.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Iza vesti: Podizanje kvaliteta informisanja u Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu“ koji Magločistač realizuje uz podršku European Endowment for Democracy (EED). Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje donatora.