U okviru 31. Festivala evropskog filma Palić, koji se ove godine održava od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u tradicionalnom fokus programu biće predstavljena španska regija Galicija. U ovoj selekciji biće prikazana tri dugometražna igrana ostvarenja i 12 kratkih filmova, po izboru selektora Viktora Paza Morandeire, filmskog kritičara i programskog selektora iz Španije.
U programu dugometražnih igranih filmova, publika će moći da pogleda filmove “Ražene gljivice” rediteljke Hajone Kamborde, u kome glavna junakinja Marija mora da se krije od vlasti i napusti zemlju, nakon što u frankističkoj Španiji 1971. pomogne mladoj ženi u nevolji; “Obod” Alberta Gracije, gde radnja počinje Damianovim učešćem u televizijskom šou programu gde pobeđuje lojajnost; i “Matria” koji je režirao Alvaro Gago, koji prati život junakinje Ramone u malom galicijskom ribarskom selu, ispunjen svakodnevnom borbom i žrtvovanjima.
Selektor Viktor Paz Morandeira je rekao da su se mnogi filmski stvaraoci u poslednjih nekoliko godina opredelili za rad u inostranstvu i da su njihovi filmovi izvrsni, iako su se za ovaj program odlučili da se usredsrede na Galiciju.
“Drugim rečima, priče predstavljene ovde dešavaju se na našem tlu i većinom su ispričane na našem jeziku”, naveo je.
O kratkometražnoj selekciji, on je dodao da tri skorašnja dugometražna filma koegzistiraju sa velikim izborom kratkih filmova iz poslednje 3-4 godine.
“Dok su prvi fikcija, drugi istražuju animaciju, dokumentarni film ili eksperimentalni film, oblasti u kojima Galicija ima zanimljiv niz filmskih stvaralaca. Među kratkim filmovima u ovoj selekciji mogu se pronaći nove nade kao što su Anšoz Fazans, Anita Piko, Marta Valverde, Mario Fernandes Filoj i Diego R. Abale”, istakao je Paz Morandeira.
Uz filmski program, galicijska rediteljka Karla Andrade će na Palićkom festivalu održati radionicu „Arthouse celluloid cinematography“ posvećenu snimanju i montaži filmova snimljenih 8mm kamerama, popularnim „super osmicama“.
Galicija je regija na severozapadu Španije, neposredno iznad Portugala, zemlje sa kojom deli istorijske i jezičke veze. Njena kinematografija, bez velikih resursa i sa nekoliko izuzetaka, nikada nije bila poznata po umetničkom umeću ili industrijskoj snazi. 2010. godina promenila je ovu sliku. Te godine, Oliver Laše prikazao je svoj debitantski film „Svi ste vi kapetani“ na Quinzaine des Cinéastes (Dvonedeljnom programu režisera) u Kanu. Film, snimljen sa malo novca ali ogromnom inventivnošću, na kraju je osvojio nagradu FIPRESCI. Laše je tada imao samo 28 godina.
Ovaj događaj označio je eksploziju onoga što je postalo poznato kao Novi galicijski film (Novo Cinema Galego), generaciju mladih reditelja koji su, vođeni modernim filmom i sa velikom željom za inovacijama u pogledu forme, na kraju stvorili niz filmova koji su osvojili najprestižnije međunarodne festivale. Ovo se ponovilo u Kanu, a zatim su usledili Berlinale, Lokarno, Sandens i Roterdam. Lašeu su se pridružila imena kao što su Eloj Encizo, Luis Patinjo, Angel Santos, Šacio Banjo, Alberto Gracia, Karla Andrade i Hajone Kamborda. Dela nekih od ovih filmskih stvaralaca pripadaju ovom filmskom pravcu.
U isto vreme, možda kao odgovor na ovu spektakularnu naglu pojavu, komercijalnija filmska produkcija postala je temeljnija i profesionalnija. Pojavilo se nekoliko reditelja koji, iako su birali narativniji film, nisu odustali od toga da ostave svoj autorski pečat u veoma dobro izvedenim filmovima – Alvaro Gago je najistaknutiji među njima. Još jedan značajan element je upotreba regionalnog jezika, galicijskog, u mnogima od ovih dela. Ranije je bio marginalizovan kao narodni jezik u poređenju sa španskim koji se smatra kulturnijim, pa ovi filmovi doprinose razbijanju stigme vezane za galicijski jezik.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.