Festival evropskog filma Palić otvoriće 16. jula na Letnjoj pozornici na Paliću dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji – reditelji Slobodan Šijan (Srbija) i Ulrih Zajdl (Austrija), a program će početi pobedničkim filmom Berlinala, dugometražnim dokumentarcem “Požar na moru” Đanfranka Rosija, koji će biti prikazan van konkruencije.
Predfestivalski program 23. FEF Palić “Klasici na trgu” počeo je 10. jula u Subotici, a do 22. jula publika će moći da vidi ukupno 103 filma u 13 programskih celina, koje je izabrao selektorski tim u sastavu: Nikolaj Nikitin, Petar Mitrić i Sabolč Tolnai.
Predsednica festivalskog Saveta Mira Banjac izrazila je zadovoljstvo time što su organizatori “u ovim dosta teškim vremenima uspeli da Festival dovedu do početka novog, 23. izdanja”.
“Najvažnije je da smo u velikoj stisci, ali i mudrosti, uspeli da mu damo značaj koji treba da ima, da bude pravi evropski festival. Svi filmovi su izuzetno kvalitetni. U odabiru se našlo sve ono što može da zanima i mlade i sve ljude od ukusa, one koji znaju šta je filmska kultura”, rekla je cenjena glumica 7. jula na konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci.
“Evropa nas već dugo primećuje i to je bitno. Volela bih da se u našoj javnosti pridaje veći značaj ovom festivalu. Izgleda da više znaju o nama napolju nego ovde. Kod nas se sada skoro svaki drugi festival proglašava za evropski, a treba da se zna tačno šta je to. Ima nesporazuma među festivalskim ljudima i producentima, ali ne sme se olako upotrebljavati taj naziv”, rekla je Mira Banjac.
Petar Mitrić je izjavio da su ponosni na selekciju i dodao da je ovo inače izvanredna godina u evropskoj kinematografiji.
“Dajemo reprezentativan presek najnovije produkcije. Gotovo svi filmovi su iz 2016. godine. U glavnom takmičarskom programu i u Paralelama i sudarima većina filmova za temu ima odnos roditelja i dece, pitanja koliko se bavimo njima, da li su deca sreća ili nužno zlo, kakvi su uzajamni pogledi jednih na druge”, rekao je Mitrić.
Glavni program zatvoriće francusko-belgijski film “Sveta ljubav” (Saint Amour), koji potpisuju glumci i reditelji Benoa Delpin i Gustav Kervern, a takođe je van konkurencije.
U konkurenciji je 12 filmova, među kojima su mnogi već nagrađeni na festivalima A kategorije: „Matura“ (Graduation) Kristijana Munđijua (Rumunija, Francuska, Belgija), dobitnika nagrade za najbolju režiju u Kanu, „Najsrećniji dan u životu Oli Makija“ (The Happiest Day In The Life of Olli Maki) Juhoa Kuosmanena (Finska, Švedska, Nemačka), koji je dobio nagradu za najbolji film u programu Izvestan pogled u Kanu, „Toni Erdman“ (Tony Erdmann) Maren Ade (Nemačka, Austrija), za koji je rediteljka dobila nagradu FIPRESCI u Kanu, zatim „Ljubav je gorka“ (United States of Love) Tomaša Vasilevskog (Poljska, Švedska), dobitnika Srebrnog medveda za najbolji scenario na Berlinalu, „Snovi“ (Mellow Mud) Renarsa Vimbe (Letonija) koji je osvojio Kristalnog medveda za najbolji film u programu Generation na Berlinalu, kao i „Draž“ (The Lure) Agnješke Smožinske (Poljska), dobitnice Specijalne nagrade žirija na Sandensu.
Srpsku kinematografiju zastupa „Dnevnik jednog mašinovođe“ Miloša Radovića, koji je osvojio nagradu publike na nedavnom festivalu u Moskvi. Tu su i „Demon pod reflektorima“ (Neon Demon) Nikolasa Vidinga Refna (Francuska, Danska, USA), „Ubica čistog srca“ (Kills on Wheels) Atile Tila (Mađarska), „Tihi zaliv“ (Slack Bay)Bruna Dimona (Nemačka, Francuska), „Preko planina i brda“ (Beyond Mountains And Hills) Erana Kolirina (Izrael, Nemačka, Belgija) i „Zoologija“ (Zoology) Ivana Tverdovskog (Rusija).
Glavni program ocenjivaće međunarodni žiri koji čine rediteljke: Jesim Ustaoglu(Turska) i Mihaela Kezele (Nemačka), producent Rina Sildos (Estonija), glumica Aiste Diržiute (Litvanija) i reditelj Stefan Arsenijević (Srbija).
Program Paralele i sudari donosi 11 ostvarenja iz istočne i jugoistočne Evrope, među kojima su „Nezakonito“ (Illegitim) Adriana Sitarua (Rumunija, Poljska, Francuska), dva filma iz Rusije – „Krpeni savez“ (Rag Union) Mihaila Mestetitskog i „Hladni talas“ (Cold Front) Romana Volobujeva, kao i dva iz Mađarske – „Put ljiljana“ (Lily Lane) Benedeka Fligeaufa i „Većina duša koje ovde žive“ (Most of The Souls That Live Here) braće Buharov.
U konkurenciji su i „Eva Nova” Marka Škopa (Češka, Slovačka), „Žeđ“ (Thirst) Svetle Tsotsorkove (Bugarska), „Nikada nismo sami“ (We Are Never Alone) Petra Vaclava(Češka), „Porodični film“ (Family Film) Olmoa Omerzua (Češka, Slovenija, Nemačka, Francuska, Slovačka), kao i „Dubina dva“ Ognjena Glavonića (Srbija), dok je van konkurencije film Nikole Ljuce (Srbija) „Vlažnost“, koji je već imao bioskopsku distribuciju.
Odluku o nagradama za program Paralele i sudari donosi žiri filmske kritike u kojem suMarina Rihter (Austrija), Maria Ulfsak (Estonija) i Kolet de Kastro (Francuska).
Mitrić je skrenuo pažnju i na program „Mladi duh Evrope“ sa, kako je rekao, buntovničkim filmovima, onima koji pomeraju granice, bave se pitanjima slobode i socijalne kritike.
Kao posebnu poslasticum, izdvojio je „Beskrajnu poeziju“ (Poesia Sin Fin) slavnog filmskog i strip autora Alehandra Hodorovskog (Francuska, Čile, Japan).
U tom programu domaću premijeru imaće film o novosadskoj avangardnoj sceni iz 70-ih godina „Minotaur“ Sabolča Tolnaija, koji je svetsku premejeru imao ove godine u Roterdamu.
Festivalski program obuhvata i izložbu radova umetnika iz tog perioda.
Za tradicionalni ciklus „Novi mađarski film“ selektor je Zoltan Šifliš, a takođe stalni program „Kinematografija u fokusu“ ovoga puta je posvećen zemljama Baltika i realizuje se u saradnji sa Litvanskim filmskim centrom, Estonskim filmskim institutom i Filmskim centrom Letonije.
Program „Eko dox“, u selekciji Igora Toholja, prikazaće šest dokumentaraca koji se bave ekologijom.
Biće priređeni omaž programi dobitnicima nagrade “Lifka” – Šijanu i Zajdlu, kao i nagrade “Underground Spirit” za dugogodišnji rad na nezavisnom filmu i jedinstvenu poetiku nastalu van okrilja filmske industrije, koju je dobio slovenački reditelj Karpo Aćimović Godina.
Tu je i novi program “Oči u oči”, namenjen tinejdžerskoj publici, zatim “Short Matters!”, “Best of Europe 2015” i “Palić u Beogradu” (u bioskopu Fontana).
Direktor Festivala evropskog filma Palić Radoslav Zelenović podsetio je da je inicijalno izdanje, tada samo kao filmska smotra, održano još 1992. godine i da se strpljivim radom, uz mnogo teškoća, ali i entuzijazma i hrabrosti došlo do sadašnjeg koncepta i obima.
“Naučili smo da tačno znamo šta hoćemo. Novi festival počeli smo da pripremamo još pre deset meseci. Međutim, limitirani smo ograničenjima, najviše materijalnim. Znamo koje filmove i goste hoćemo, a koliko ćemo para imati saznajemo tek sada, dok uplate čekamo i do sledećeg proleća. Ipak, ne kukamo i ne odustajemo”, naglasio je Zelenović.
Zelenović je rekao da je FEF Palić od Republike Srbije i Grada Subotice dobili malo manje novca nego prošle godine, a od Pokrajine Vojvodine čak dve trećine manje nego lane.
“Spasao nas je fond Evropske komisije. Iz programa Media dobili smo 40.000 evra, taman koliko nam je nedostajalo. To nam je i važna satisfakcija da nas je Evropa prepoznala, inače kao jedini festival iz Srbije među 30-ak koji su odabrani”, istakao je Zelenović.
Kako je ranije objavio Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta, izvršnog producenta festivala, Ministarstvo kulture Srbije izdvojilo je devet miliona dinara (jedan milion manje nego prošle godine), Grad Subotica 4,4 miliona (1,5 miliona manje), a Pokrajina Vojvodina samo tri miliona (šest manje nego lane).
Pored glavne scene Festivala – Letnje pozornice na Paliću, projekcije će biti održavane i u bioskopu Eurocinema i u Filmskom klubu na Otvorenom univerzitetu u Subotici i u bioskopu Abazija na Paliću.
U pratećim programima, uz okrugli sto na temu ekologije, biće priređene izložbe, radionica filmske kritike, panel na temu savremene filmske kritike u Evropi, a veliki koncert održaće Simfonijski orkestar “Vu Orkest” iz Amsterdama.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
[mom_video type=”youtube” id=”f8Kc5wy0Rxg”]
[clear]
Izvor: SEEcult.org
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.