Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) pozdravio je danas susret predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i predsednika Vlade Hrvatske, Andreja Plenkovića, tokom održavanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, budući da je reč o prvom susretu „na vrhu“ nakon više od četiri godine.
„Raduje nas činjenica da je sastanak i od strane predsednika Vučića i premijera Plenkovića ocenjen pozitivnim, to jest korektnim, što je snažna garancija da će se međudržavni odnosi, koji su nekoliko godina unazad bili u ‘ćorsokaku’, ponovno vratiti u prostor institucionalnih okvira komunikacije i isto takve saradnje“, naveo je predsednik DSHV-a Tomislav Žigmanov.
DSHV su, kako ocenjuje, posebno ohrabrili sadržaji poruka koje su čuli o važnosti bilateralnih odnosa, politike dijaloga, potrebe za smirivanjem tenzija, te svest o potrebi ulaganja dodatnih napora u rešavanje otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, uz veru da će biti ostvaren napredak.
U ovoj stranci su istakli da su zajedno sa svojim političkim partnerima iz Samostalne demokratske srpske stranke iz Hrvatske dali veliki doprinos u „otopljavanju“ odnosa između dve države.
„S ponosom ćemo ponovno istaknuti da smo predsednici dve manjinske stranke, Milorad Pupovac i ja, bili ključni posrednici da se 6. januara ove godine u Zagrebu dogodi susret između dvojice ministara spoljnih poslova – Ivice Dačića i Gordana Grlića Radmana“, naveo je Žigmanov.
Dodao je da će DSHV i dalje nastaviti da daje svoj doprinos u svim pozitivnim procesima u odnosima između, ne samo dve države, nego i dva naroda.
„Verujemo da će Subotica kao grad susreta Hrvata i Srba ostati i dalje važno mesto u ukupnim hrvatsko-srpskim odnosima, što će vrlo verovatno biti potvrđeno već u subotu, 28. januara, kada bunjevački Hrvati budu organizovali ‘Veliko prelo’, jednu od najvažnijih manifestacija vezanu za tradicionalnu kulturu“, poručio je Žigmanov.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.