Debata Magločistača o interkulturalnosti: „Barijere se među nama mogu srušiti jedino ako razumemo jedni druge“

U organizaciji Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“, osnivača portala Magločistač, u Jevrejskoj opštini Subotica je u četvrtak, 30. marta, bio održan okrugli sto „Subotica u mimoilaženju: Multikulturalne politike i interkulturalne perspektive“, čiji učesnici su se složili da gradu nedostaje, na prvom mestu, jedan urbani prostor koji bi bio mesto okupljanja mladih različitih nacionalnosti, a potom i svih onih grupa koje danas u Subotici ne nalaze svoju socijalnu nišu.

Gošća okruglog stola bila je Aleksandra Đurić Bosnić iz novosadskog Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK), a na njemu su učestvovali i sociolozi Branislav Filipović i Jasminka Dulić, omladinska radnica Žofija Hulo, etnološkinja-antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić, istoričar Rudolf Vajs, istoričarka umetnosti Nela Tonković, predsednica Centra lokalne demokratije (LDA Subotica) Stanka Parać, sekretar Jevrejske opštine Subotica Robert Kovač, predsednik Edukativnog centra Roma Stevan Nikolić, i gradski hroničar i bivši direktor Gradske biblioteke Subotica Dragan Rokvić. Razgovor je moderirao novinar Boris Šuman.

Uvodničarka okruglog stola, Aleksandra Đurić Bosnić iz Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK) iz Novog Sada, izjavila je da Suboticu danas zaista vidi kao „grad u mimoilaženju“ zato što se ljudi ne poznaju, prolazeći jedni pored drugih.

„Šansa da Subotica bude mesto interkulturalnog dijaloga je proteklih godina jako propuštena. Mi smo u naš javni prostor uspeli da vratimo sve one utvare 90-tih godina, sve one ideološke matrice koje su na fatalan način destruirale kulturni prostor i Srbije i Vojvodine. Propustili smo transformaciju obrazovnog i kulturnog sistema“, navela je ona.

Otud, u ovakvom društvu u kakvom živimo, ocenjuje Đurić Bosnić, sve češće govorimo o toleranciji, a ne o međusobnoj bliskosti i međusobnom poznavanju.

A kako se u Subotici izgubio suštinski interes za komunikacijom, tako je i nestajao Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, čiji je bila član, što je, kako je ocenila, jedna od njenih poslednjih uspomena vezanih za ovaj grad.

„Mi se najviše bavimo zaštitom većinske kulture, a kada je reč o različitim etničkim i verskim zajednicama, one se svesno dovode u ponižavajući položaj u smislu da im se daje nešto od resursa, komadići nekakvog uticaja, koji ne vode suštinskim promenama u društvu“, smatra Đurić Bosnić.

Poražavajuće je, dodala je ona, i to što različiti mladi u Subotici nemaju prostor u kom bi se okupljali.

„Subotica je u osnovi jedan divan grad koji u sebi ima puno tih različitosti, ima sve pravo da ima otvorene kulturne prostore, otvorene medije, da niko ne određuje koji će gosti biti u nekim televizijskim emisijama, da se uspešni direktori institucija ne smenjuju po diktatu jer su politički nepodobni. I to može da se preslika na sve gradove“, kazala je.

Ona je poručila donosiocima odluka da dokinu odmah sve varijante populističkog vođenja kulturne politike i politike uopšte, i da učine napor ka poštovanju elementarnih demokratskih vrednosti što je važno za razvoj grada:

„Da otvore institucije kulture i javne prostore za sve građane ne selektujući ih po principu podobnosti, da neguju visoku kulturu, onu koja je potrebna različitim ciljnim grupama. Poraz svake politike i svake kulture jeste kada morate da tragate za slobodnim mestima za organizovanje različitih dešavanja – to znači da nešto nije u redu”.

Ispred Centra za lokalnu demokratiju (LDA Subotica), koji je 2007. inicirao a potom i učestvovao u podnošenju kandidature Subotice za dobijanje statusa interkulturalnog grada, Stanka Parać Damjanović je, pak, istakla da Subotica ima dovoljno kapaciteta, nevladinih udruženja, intelektualaca, koji sa velikom dozom razumevanja prepoznaju ovu temu kao potrebu.

„Osim lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, mladi, formalne i neformalne grupe, danas zapravo učestvuju u procesu obrazovanja građana za aktivno građanstvo. Danas građanin, ukoliko želi da bude aktivan bez obzira kojoj manjinskoj zajednici pripada, mora da bude veoma informisan i da poznaje normativni okvir kog se pridržavaju svi donosioci odluka“, rekla je Parać Damjanović.

Prema njenom mišljenju, neiskorišćeni potencijal je Savet za međunacionalne odnose grada Subotice kao jedno formalno telo koje bi trebalo da bude u funkciji otvaranja prostora za javnu debatu i za ravnopravno učešće svih građana neovisno o razlikama, a na čemu treba u buduće insistirati.

Interkulturalnost je pitanje duha

Sociolog Branislav Filipović smatra da interkulturalnost nije pitanje festivala, jezika ili nekih prostora, već na prvom mestu je – pitanje duha.

„Ukoliko rešimo pitanje duha, sve drugo će doći samo po sebi. Sa druge strane, ukoliko zaista postoji tolerancija u Subotici, interesuje me kako javnim govorom cirkuliše nova kulturna figura imigranta koji je pretnja po Suboticu, po belo hrišćanstvo. Svi znamo da je to bilo pre koju godinu kada su određeni sveštenici u ovom gradu izjavili kako imigranti nisu poželjni, kako im treba pokazati put nazad. Da li smo mi zaista toliko tolerantno društvo? Ta politika netrpeljivosti samo biva dovoljno pacifikovana da mi reprodukujemo jedan protivrečan život u svakodnevnom smislu“, rekao je Filipović.

Prema njegovom mišljenju, interkulturalnost je jedna vrhunska kategorija slobode, a promena se može, naglasio je on parafrazirajući Lenjina, ostvariti samo ukoliko promenimo naše pretpostavke o sopstvenim promenama.

„Već godinama imamo na delu jedno konstitutivno nasilje samog etnosa kao kategorije organizacije života. Mi moramo imati neku svoju stranu mračnog zadovoljstva u tom večitom odvajanju koje se ovde održava. Drugačije ne mogu da racionalizujem šta je ono što nas tera da se strastveno podvrgavamo toj potčinjenosti, poslušnosti, a odvajanju i distanciranju jednih od drugih“, zaključio je Filipović, dodajući da pozivanjem na netrpeljivost prema drugom čoveku zapravo zamagljujemo suštinski problem samog društvenog trajanja.

Predsednik Edukativnog centra Roma, Stevan Nikolić, koji se bavi inkluzijom romske zajednice više od 30 godina, rekao je da su sve nacionalne manjine gotovo u istoj situaciji, te da se stepen razvijenosti zajednice posmatra na osnovu toga koliko mogu da proslede poruku o svojim potrebama.

„Stepen razvijenosti zajednice se sagledava sa njenom moći da pošalje poruku, da ostvari svoje potrebe. Ako je zajednica aktivna i ako komunicira, jedino tako može da se dođe do zajedničkog rešenja i promena“, kazao je on, naglasivši da je inkluzija promena navike svih nas.

„Romska zajednica ima jako lošu prošlost iako je u međuvremenu dobila mogućnost da bude vidljivija u zajednici. Romi su takođe različite nacionalne i teritorijalne pripadnosti, i mi još uvek imamo ljude koji nemaju ličnu dokumentaciju“, skrenuo je Nikolić pažnju na jedan od problema sa kojima se ova zajednica suočava u 21. veku.

Kao primer dobre prakse koja postoji u Subotici, on je, pak, izdvojio časopis „Mozaik“ koji zajedno uređuje 10 nacionalnih manjina a koji se objavljuje na sedam jezika, i kroz koji se vidi da sve manjinske zajednice imaju neke svoje prikrivene probleme.

Mladi bez prostora, omladinski radnici bez posla

Omladinska radnica Žofija Hulo završila je fakultet u Segedinu da bi se pre šest godina vratila u Suboticu jer je, kako kaže, htela nešto da promeni jer je već tada videla da ne postoji mesto za okupljanje mladih.

„Ja se trudim i danas, kucala sam na sva vrata, sve sam uradila, ali niko ne želi da me sasluša da je mladima danas potrebno zajedničko mesto za okupljanje. Plašim se, jer je moja generacija već odavde otišla. Mi više nemamo vremena, i često se samo govori o problemima, ali se ništa ne uradi da se to promeni“, poručila je Hulo.

Omladinski radnici danas u Subotici nemaju gde da rade, jer ne postoji adekvatan prostor za mlade, dodala je ona, podsetivši na zatvoreni omladinski klub „Kerulj Be“ koji je sama vodila, a koji jeste uspešno okupljao mlade različih nacionalnosti, što ranije mnogima nije polazilo za rukom.

„Kada su se oni našli u zajedničkom prostoru, bila sam oduševljena jer su komunicirali na engleskom jeziku. Mladi danas ne govore jezike sredine jer im škole to ne omogućavaju. A dešava se i da mladi koji dolaze iz mešane porodice kriju da govore oba jezika. Najveći problem je da se o ovim problemima ne govori dovoljno, ali ni mladi to ne čine“, smatra Hulo.

Da gradska vlast treba da uvažava činjenice da je Subotica multietnička, multijezična, multiverska sredina, njenu istoriju suživota, stava je i sociološkinja Jasminka Dulić.

“Sve se svodi na ta neka ljudska prava, a u suštini nedostaje zajednica i zajednički život. Interkulturalnost i multikulturalnost sve više postaju fraze za koje više niko ne zna šta u stvari znači”, rekla je Dulić, dodajući:

„U Subotici ima nekoliko nacionalnih saveta koji bi po zakonu trebalo da vode brigu ili učestvuju u odlučivanju o kulturi, informisanju, upotrebi jezika i obrazovanju. Kada su u pitanju interkulturalne politike, ne vidim na koji način će grad u budućnosti da ostvaruje ova prava“, ocenila je Dulić.

“Vlast da se ponaša prema nama kao prema građanima”

Istoričarka umetnosti Nela Tonković poručila je donosiocima odluka u Subotici „da se ponašaju prema nama kao da smo svi na prvom mestu – građani“.

„Od pokušaja da uđemo u slobodu učenja, bivanja, zajedništva, prešli smo na ono mračno zadovoljstvo razdvajanja. Niko nije spomenuo da Subotica ima mesto gde možemo da sretnemo ljude sa autizmom, kako niko nije pomislio da je interkulturalnost nešto što se ne tiče samo etničke pripadnosti – za mene je to ono što je bolna tačka našeg rada“, istakla je Tonković.

Kada govorimo o interkulturalnosti i multikulturalnosti, svesno isključujemo određene grupe na koje nismo naviknuti kao na grupe koje su drugačije od onoga što je većinska ili dominantna kultura, kao što je i migrantska populacija, dodala je Tonković.

Ona je poručila da bi bilo dobro da su na ovom okruglom stolu bili prisutni i predstavnici javnog sektora i Gradske uprave.

„Osim toga što se kitimo brojem festivala i različitosti koje nigde nisu okupljene osim verovatno u časopisu ’Mozaik’, što je poduhvat izdavati ga iz broja u broj, gde mogu etničke zajednice da se sretnu? Isto, gde i mladi? Nigde“, ocenila je Tonković.

Magločistač je ispred Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ pozvao članice Gradskog veća za kulturu, Milanku Kostić, i članicu Gradskog veća zaduženu za mlade i sport, Natašu Aleksić, da uzmu učešće na okruglom stolu, ali smo u pisanom odgovoru obavešteni da, zbog ranije preuzetih obaveza, nisu u mogućnosti da se odazovu našem pozivu.

Istoričar i predsednik Nemačkog narodnog saveza u Subotici, Rudolf Vajs, takođe je apelovao na lokalnu vlast da otvori omladinski kulturni centar koji će mladima ponuditi urbane sadržaje poput rok koncerata, izložbi, biblioteke, striparnice…

Uprkos uočenim nedostacima, on smatra da je Subotica i dalje šampion tolerancije.

„Svojevremeno sam došao u Suboticu jer su me opčinili stanovnici i duh ovoga grada. Gde još ima da se 10 nacionalnih zajednica okupi i da pravi časopis na sedam jezika? To samo kod nas ima! Imamo stvari sa kojima se možemo ponositi“, poručio je Vajs.

Gradski hroničar i bivši direktor Gradske biblioteke Subotica, Dragan Rokvić, skrenuo je pažnju na pojedine reči koje se koriste u javnom diskursu, a koje ga podsećaju na 90-te godine, kojih se jasno seća: dominacija nacionalizma, homogenizacija, pritisak na novinare, sudski procesi, zabrane, milionske kazne za nepodobne medije, kriminalizacija društva, svakodnevno nasilje, nasilje sa skupštinskih govornica, zagađenost javne sfere, mobilizacija, autobusi, mitinzi…

„U današnjem trenutku postoji jako puno paradigmi koje neverovatno asociraju na te godine. Gotovo većina ljudi iz 90-tih godina su i dalje akteri na javnoj sceni, njihov vokabular, način izražavanja nije ni malo promenjen“, kazao je on, dodajući da “mi već godinama izvrćemo iste teme a to je getoizacija, zatvaranje u nacionalne okvire, što i danas sve prolazimo“.

Subotici nedostaje i nešto poput Kluba umetnika, smatra etnološkinja-antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić jer, smatra ona, nije važno da se ljudi samo generacijski nađu, već i po interesovanjima.

„Polako se zatvaraju, kako ih mladi zovu, ’mingling’ mesta, ono gde mogu da se sretnu mladi, različite generacije u zavisnosti od interesovanja. Treba da imamo prostore gde su ti urbani sadržaji više prisutni, gde mogu i mladi i stariji da se nađu“, navela je ona, dodajući da se mnogi mladi još uvek nisu aklimatizovali i da grad još uvek ne osećaju svojim.

„Mi još uvek nismo našli modele kako nove generacije da napravimo Subotičanima. Svakoj političkoj partiji najviše odgovara da podeli ljude i da tako ima neko svoje glasačko telo“, ocenila je Šimon Vuletić, ali i podsetila da Subotica još uvek ima veliki broj mešovitih brakova što dokazuje statistika iz koje se vidi da se više od 20.000 ljudi nije etnički izjasnilo.

„Mi ni kulturološki nemamo više jedan zajednički kišobran, krenuli smo da se hvatamo za identitete iz 19. veka, nije više bilo načina da se nađe zajednički imenitelj novim generacijama. Mi ne brinemo o ljudima, što je posebno vidljivo poslednjih godina“, kazala je Šimon Vuletić, dodajući da je najveći multikulturalizam vidljiv zapravo na buvljaku, gde su ljudi prisiljeni da rade zajedno, a da ga najmanje ima u Gradskoj kući.

Na zapažanje da mladi koji kriju da govore jezike sredine, sekretar Jevrejske opštine Subotica i profesor Robert Kovač je rekao da lično ima suprotno iskustvo, navodeći da su oni učenici koji znaju dva jezika veoma omiljeni i da su oni ti koji u određenim situacijama prave neku konekciju, sakupljaju društvo, unose duh u to društvo, i oslobađaju one koji donekle znaju, ali ne smeju da govore.

Takođe, Subotičani, zapaža on, jevrejsku Sinagogu doživljavaju kao simbol grada i deo svoje kulture i tradicije, svog nasledstva.

„Mi smo svesni da se o jevrejskoj zajednici malo zna, ali se smatramo višestruko manjinskom zajednicom, jer smo jako malobrojni. Drugo, unutar naše zajednice vlada višejezičnost, tradicije su drugačije, ali smo vrlo ponosni da Subotičani i drugi koji posete Sinagogu osete neku pozitivnost i da preko ove obnovljene građevine imaju neku konekciju sa duhom tih ljudi koji su ostavili našoj generaciji ovo čudo“, rekao je Kovač, poručujući na kraju okruglog stola:

„Barijere se među nama mogu srušiti jedino ako razumemo jedni druge. Treba da govorimo jezik onog drugog jer onda ne živimo jedni pored drugih, nego živimo zajedno“.

Okrugli sto „Subotica u mimoilaženju: Multikulturalne politike i interkulturalne perspektive“ održan je u sklopu projekta „Ja u tuđim cipelama“ koji portal Magločistač realizuje u partnerstvu sa Hrvatskim kultrurno prosvjetnim društvom „Matija Gubec“ iz Tavankuta u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, a uz podršku Kraljevine Švedske.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.