Da li je intermodalni terminal rešenje za kamionske gužve na Horgošu?

Kako bi se smanjila zadržavanja kamiona na srpsko-mađarskim graničnim prelazima, domaći privrednici predlažu izgradnju intermodalnog železničkog terminala na Horgošu.

Jedan od protagonista ove ideje jeste i Rihard Dobo, generalni direktor “Dibek” d.o.o. u Srbiji i Roadek Trans kft u Mađarskoj, a kako je zamišljeno, terminal Horgoš bi imao četiri koloseka dužine 740 metara i mogao bi da pomogne u značajnom ubrzanju carinskih procedura, a istovremeno bi postao nova intermodalna kapija između železničkih pruga Evropske unije i balkanskih auto-puteva.

U planu je novi projekat za olakšavanje teretnog saobraćaja između Srbije-Mađarske.

„Pošto je Horgoš granična stanica, železničkim preduzećima će biti dozvoljen ulazak bez sertifikata o bezbednosti izdatog u Srbiji na osnovu međusobnog priznavanja Srbije i Mađarske“, rekao je Dobo za specijalizovani portal Railfreight.

Po njegovim rečima, pošto Srbija i širi region Zapadnog Balkana nisu deo EU, procedure prelaska granice primenjuju i srpske i mađarske carinske službe prema carinskim pravilima za robu treće zemlje.

“Jednostavno rečeno, bilo koja teretna pošiljka drumskim ili železničkim saobraćajem mora da prođe srpsko i mađarsko carinjenje. Dvostruko carinjenje dovodi do dugih redova kamiona, odnosno do čekanja do 36 sati”, pojasnio je Dobo i podsetio da postoje samo dva granična prelaza za drumski saobraćaj, uz ocenu da “njihov kapacitet ne odgovara trenutnim potrebama”.

Što se tiče železničkog teretnog saobraćaja, kako tvrdi, situacija je slična: i pored nedavno otvorene železničke pruge Segedin-Horgoš-Subotica, granični prelaz Subotica jedini funkcioniše između Srbije i Mađarske i dnevno saobraća manje od 20 kompozicija teretnih vozova.

„To je zato što granična stanica Horgoš nije opremljena za carinjenje teretnih vozova“, objašnjava Dobo.

Iako je generalni direktor dve kompanije za drumski transport, Dobo se zalaže za izgradnju intermodalnog terminala, koji uključuje i železnicu.

„Zbog niskog nivoa kontejnera u kamionskom transportu za srpski izvoz i uvoz i nedostatka intermodalnih železničkih usluga koje bi služile srpskom tržištu, glavni izazov sa kojim se suočavamo je povećanje ovog vida teretnog transporta i prebacivanje kontejnera i poluprikolica na železnicu“, objašnjava Dobo.

Podsećajući da se srpski kontejneri uglavnom upućuju u luke Rijeka i Kopar, ni jedan terminal ne opslužuje pretovar poluprikolica sa ili na vozove u Srbiji.

“Izgradnja intermodalnog terminala poput onog na Horgošu pomogla bi srpskom tržištu da privuče više železničkih i intermodalnih tokova, koji će se opsluživati na jednoj lokaciji. Na ovaj način će železnica postati atraktivnija u Srbiji jer će intermodalni rast povećati njen tržišni udeo. Istovremeno, ublažiće i ionako zakrčene železničke i drumske granične prelaze sa Mađarskom. Ukratko, to je vin-vin situacija”, smatra Dobo.

U tekstu objavljenom na specijalizovanom portalu Railfreight, apostrofira se da su granični prelazi između Srbije i Mađarske ključni, gde bi veliki intermodalni terminal za pretovar značajno poboljšao tokove tereta sa različitih tržišta.

“Pored srpskog tržišta, ovi granični prelazi opslužuju tranzitne rute iz Turske, Grčke, Bugarske i zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU ka zapadnoj i centralnoj Evropi“, nastavlja Dobo.

Ono što je najvažnije, po njegovoj oceni, novi terminal bi promenio situaciju sa procedurama carinjenja, za koje mnogi tvrde da je glavni problem jer Srbija nije članica EU.

„Proširenje kapaciteta carine novim carinskim terminalom, gde bi i srpske i mađarske vlasti mogle da rade zajedno, od najveće je važnosti. Takav terminal bi olakšao brzinu carinjenja i obezbedio predviđeno vreme dolaska i red vožnje kontejnera i poluprikolica”, smatra on.

Terminal Horgoš bio bi izgrađen neposredno uz prugu Budimpešta-Beograd. Dobo, međutim, ističe da, „kako je linija predviđena za putnički saobraćaj brzinom od 200 km/h, teretni saobraćaj će sigurno imati ograničenja nakon završetka rekonstrukcije”.

U tom smislu, nedavno otvorena ruta Subotica-Horgoš-Segedin-Budimpešta bi mogla da postane povoljnija alternativa za prevoz tereta korišćenjem železničke linije br. 140 Segedin-Budimpešta.

Pored toga, terminal u Horgošu mogao bi da funkcioniše i kao glavna tranzitna stanica za vozove između Srbije i Mađarske, koja opslužuje intermodalni saobraćaj i pruža paketne carinske usluge, navodi se u tekstu objavljenom na specijalizovanom portalu Railfreight.