Na granici sa Moldavijom, izvor: privatna arhiva Elene Vygnanyuk
Put do Subotice Elene Vygnanyuk išao je od Odese u Ukrajini, preko Moldavije, Rumunije, Bugarske, i granice sa Mađarskom, odakle su je vratili nazad jer ne zadovoljava birokratske uslove ulaska u Evropsku uniju.
Elena je, naime, Ruskinja stalno nastanjena u Ukrajini, gde živi i radi punih 16 godina, i gde je zasnovala porodicu. Ima dvoje dece – sina od osam godina, koji je već u Češkoj sa ocem, i trinaestogodišnju ćerku, koja je sa njom, u potrazi za sigurnošću, napustila Odesu.
U tom gradu na obali Crnog mora je, kaže, još uvek relativno mirno, nema bombardovanja, ali se čuju razni zvukovi, ljudi se skrivaju po podrumima, oseća se velika nervoza.
„Iz Odese smo najpre otišle u Moldaviju, pa Rumuniju, i Bugarsku, gde su mi po ubrzanoj proceduri, zbog urgentnosti situacije, dali vizu na 90 dana jer imam ruski pasoš, ali živim u Ukrajini 16 godina i deca su mi Ukrajinci. Sve je bilo gotovo za četrdesetak minuta“, prenosi svoja iskustva Elena.
U Bugarskoj su ona i ćerka ostale jednu nedelju, da bi se potom uputile ka svom krajnjem odredištu, Češkoj, gde joj se nalazi sin i gde ima prijatelja koji mogu da joj pomognu.
Tako su prešli u Srbiju, ali na granici sa Mađarskom joj nisu dozvolili da uđe u EU jer, kao Ruskinja, nema Šengen vizu. Uputili su je u Generalni konzulat Mađarske u Subotici, da bi joj tamo rekli da je prava adresa za slučajeve poput njenog zapravo Ambasada Mađarske u Beogradu.
U međuvremenu, u pomoć su joj pritekli građani Subotice, ponudili čak i mogućnost dobijanja besplatnog smeštaja. Ipak, odlučila je da ode u Beograd, s namerom da se obrati bilo ruskoj bilo ukrajinskoj ambasadi, pokrene proceduru za dobijanje Šengen vize ako treba, ali stiže joj vest iz Mađarske da Rusima čak i tako odbijaju ulazak na teritoriju EU.
Na kraju, vratila se u Bugarsku jer, kaže, tu bar ima zakonski legalan boravak u naredna tri meseca, dok u Srbiji ne zna kakvi su uslovi i, što je još važnije, dužina procedure da se do legalnog boravka dođe za ljude koji se nalaze u njenoj situaciji.
Trenutno je smeštena u hotelu i počinje potragu za smeštajem, što, očekuje, u Bugarskoj neće biti teško naći jer sistem podrške ukrajinskim izbeglicama postoji, kao i volonterska mreža.
„Sve se odvijalo tako brzo. Nisam čak ni zabeležila fotografije Subotice i Beograda jer sam bila u tolikom šoku, izgubljena, nisam u momentu znala da li da tražim bilo kakve načine kako bismo ćerka i ja bile ponovo na okupu sa sinom, ili da se vratim nazad“, priča Elena.
O tome ko je u rusko-ukrajinskom sukobu u pravu ne želi da se izjašnjava, a da će rata biti, saznala je od prijatelja iz Amerike koji joj je tri nedelje pre eskalacije sukoba rekao da „rat dolazi“, što je za nju bilo nepojmljivo, kao što je i danas.
„Znam samo da nijedan cilj nije dostojan ubijanja ljudi i nanošenja psihičkih trauma deci“, kaže na kraju razgovora za Magločistač Elena Vygnanyuk, Ruskinja iz Ukrajine.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.