Čiji je subotički pas Aki: Nesavesni vlasnici se odrekli bolesnog psa, nakon promene vlasnika i lečenja, uzeli ga nazad (FOTO)

Aki je mešanac šarplaninca i haskija. Pas ima oko dve godine, a na osnovu veterinarske dokumentacije u koju je Magločistač imao uvida, tretiran je veoma loše od strane svojih prvobitnih vlasnika: bio je u dvorištu, vezan na lancu, bez hrane, vode, i na suncu. Nakon što su ga se odrekli, Aki je dobio novi dom, adekvatnu negu. Ali, nakon svega je – ukraden.

Naime, nakon što je bivši vlasnik psa rekao u prisustvu policije i dva svedoka da ga se odriče, pa je tako dospeo u svoj novi dom, naknadno se javila njegova sestra, Anica Horvat, koja tvrdi za Magločistač da je pas početkom jula zapravo, tokom noći, nestao iz njihovog dvorišta, da je ukraden, i da se oni „nisu odrekli psa“, te da ga „neće dati ni po cenu života“.

Brat i sestra nemaju dokaze o tome da je pas njihov, jer nije bio čipovan, što je u međuvremenu učinila nova vlasnica, čipujući psa na svoje ime, i smeštajući ga u privremeni smeštaj zbog privikavanja na još jednog psa kog vlasnici imaju.

Međutim, pre tri dana, Aki je nestao iz svog novog privremenog smeštaja i navodno se nalazi u svom prethodnom domu. Nova vlasnica, Francuskinja Gwenaelle De Bizemont, koja već više od godinu dana živi sa svojim mužem u Subotici, tvrdi da je pas ukraden od nje.

Gwenaelle je inače veliki ljubitelj pasa, i sama je usvojila dva haskija iz subotičkog prihvatilišta, od kojih je jedan udomljen, a drugi, Miško, živi sa ovom porodicom u kući, u velikom dvorištu.

Čiji je pas i ko ga je kome ukrao?

„Anicin brat je prvo rekao da je to njegov pas, a nama ga je dobrovoljno dao, čak je to priznao policajcu. Ceo posao primopredaje psa dogovorile su njihove komšinice koje su redovno hranile ovog psa. Tada je njegova sestra rekla da je to njen pas i da želi da ga vrati nazad“, kaže za Magločistač Akijeva nova vlasnica, Gwenaelle De Bizemont.

Dodaje i da bivši vlasnici nemaju nijedan veterinarski račun kojim bi dokazali da su se čak i brinuli o njemu, kao i da ne žele da nastave njegovo lečenje.

„Ja sam već čipovala psa na svoje ime i vodila ga svakodnevno na lečenje. Zamolila sam svoju prijateljicu da ga zadrži na neko vreme jer nisam bila sigurna da će ga Miško odmah prihvatiti“, priča Gwenaelle, postavljajući pitanje: ako vam psa ukradu, a policija ne može ništa da uradi po tom pitanju iako imate sve potrebne papire, koja je onda korist od čipovanja?

„Aki je na mom imenu, i potrošila sam mnogo novca kod veterinara pokušavajući da ga spasem. On ima anemiju, bolest krpelja, srčanog crva, i ima posebnu ishranu. Pokušala sam da ga legalno vratim, konsultovala sam se sa advokatom i sa još jednom volonterkom koja brine o napuštenim životinjama, Beti Horvat, sa kojom je provela celo poslepodne na kapiji ovih ljudi, prvo sa policijom, zatim sa Komunalnom policijom“, kaže Gwenaelle za naš portal.

Prema njenim rečima, policajci su bili veoma predusretljivi, pokušali su da joj pomognu, ali, kako su joj rekli, nemaju ovlašćenja da vrate psa.

“Oni mogu samo da rade izveštaje, a ja onda moram da idem na sud, da vratim svog psa koji je već legalno na mom imenu. To bi moglo da potraje mesecima, godinama, i jadni Aki do tada može da umre deset puta, jer je njegov tretman više puta prekinut zbog cele ove situacije, a vlasnik nema sredstava da mu obezbedi adekvatno lečenje i tretman“, objašnjava Gwenaelle.

Ona ističe i da je jako razočarana institucijama u Srbiji jer, kako kaže, „ako se ne poštuje ni vlasništvo psa, šta se onda poštuje“?

„Za mene je veoma uznemirujuće što se zakon ne može primeniti i što ne možete da vratite psa koji vam je ukraden“, smatra Gwenaelle.

Ona ističe da je ovde reč o odgovornosti vlasnika da čipuju i brinu o svojim psima.

„Čak i ako je pas čipovan, pa je posle ukraden, ne možete ga vratiti bez dugog sudskog spora, iako je pas bolestan i potrebno mu je lečenje. U ovoj zemlji postoje dobri zakoni o životinjama, ali niko nije ovlašćen da ih primenjuje“, ocenjuje Gwenaelle, dodajući da bi u bilo kojoj evropskoj zemlji bivši vlasnik po zakonu bio kažnjen zato što nije čipovao psa i za zanemarivanje psa, dok bi pas bio vraćen svom zakonskom vlasniku.

Anica Horvat: “Ne dam psa po cenu svoje smrti”

„Pas niti je dat, niti je neko rekao da nama pas ne treba. Brat nije dao psa, kunem vam se životom“, izjavila je Anica Horvat za Magločistač.

Ona tvrdi da je pas duže od 10 godina u njihovoj porodici, da ga je dobio nećak kada je bilo mali. S druge strane, Magločistač je imao uvida u njegovu veterinarsku dokumentaciju u kojoj je upisano da je pas star oko dve godine.

„Ta osoba (sadašnja vlasnica) je ušla u 21.30 časova u dvorište, odvezala je psa, odnela ga i čipovala ga na svoje ime, da bi ga mogla prebaciti preko granice. Tog psa po cenu svoje smrti – ne dam“, ističe Anica.

Na našu konstataciju da se pas nalazi u lošem stanju, ona odgovara da Aki „nije ni u kakvom lošem stanju“ i da je pregledan i od strane njihovog veterinara.

Anica je optužila novu vlasnicu psa da je lagala da je pas lečen u jednoj od privatnih veterinarskih stanica u Subotici. Magločistač je, međutim, imao uvida u račune koje je izdala veterinarska stanica na ukupan iznos od oko 200 evra.

„Mi smo proverili, nije lečen pas, to nije istina. Ja sam to proverila preko svojih izvora, jer imam i broj čipa i sve to. Pas jeste čipovan na njeno ime, ali nije lečen u toj veterinarskoj ambulanti. Ona ga je uzela sa tom namerom jer su moja majka i brat siroti. Ja živim na drugoj adresi, i rekla sam da psa ne dam“, kazala je Anica.

Međutim, na osnovu veterinarskih papira, Aki je bio na konstantnom lečenju od 6. jula kada ga je nova vlasnica počela voditi redovno na terapije. Pas još mesecima treba da ide na lečenje zbog bolesti srčanog crva.

Anica tvrdi da je podnela i privatnu tužbu protiv nove vlasnice.

„Ona je bespravno odvela psa i čipovala ga zbog toga što je na lancu, a bio je 10 godina na lancu, ucenjivala nas je da ćemo dobiti kaznu“, priča Anica.

Dodaje da će – kada bude dobila platu – napraviti mesto, pa će tako Aki imati svoj boks.

Takođe, navodi i da „pas dobija dva puta hranu i vodu“, a da ona ima staru i bolesnu majku i da ne želi da je cela ova situacija uznemiri dodatno.

Na pitanje Magločistača na koji način ovaj slučaj može da se reši, ona kaže da će isplatiti novac Gwenaelle, a da ona dozvoli da se Aki rečipuje na njeno ime.

Gwenaelle je, međutim, odbila ovakvu mogućnost jer smatra da bivši vlasnici neće nastaviti Akijevo lečenje i da on neće dobijati svoju terapiju, što će dovesti do pogoršanja njegovog i ovako lošeg zdravstvenog stanja.

Komunalna policija: Krađu treba dokazati

Šefica Komunalne policije u Subotici, Laura Rajnović Evetović, kaže u izjavi za Magločistač da je upoznata sa ovim slučajem i da je on prosleđen u nadležnost MUP-a.

„Navodi se da je u pitanju krađa psa, pa sad to treba dokazati. Vlasnik mora da brine o psu, da ga ne zanemari, ali naša nadležnost ovde prestaje“, navodi Rajnović Evetović.

Dodaje da je Komunalna policija uzela izjave i da slučaj šalju na dalje postupanje u policiju.

„Vlasnica može putem privatne tužbe da rešava ovaj slučaj dalje“, poručuje i napominje da ni sami još nisu imali sličan slučaj.

Beti Horvat: Institucije podržavaju neodgovorno vlasništvo

Volonterka Udruženja „Subotičke njuškice”, Beti Horvat, kaže za Magločistač da je poražavajuće da pored nespornog dokaza o vlasništvu na osnovu čipa, službe vlasnicu upućuju na parnicu da dokazuje da je pas njen. 

„Sa druge strane, država kažnjava neodgovorne vlasnike koji ne čipuju svoje pse. Zašto onda postoji zakonska obaveza čipovanja i obeležavanja životinja? Da je Komunalna policija zatekla istog ovog psa na ulici, očitali bi čip i vratili bi ga vlasniku tj. gospođi Gwen, uz prekršajnu prijavu jer je pas bio na ulici. Ako pas sutra pobegne i ujede nekoga na ulici, opet će ona biti kriva jer je pas njeno vlasništvo na osnovu čipa“, objašnjava Beti.

Dodaje da je očigledno čip merodavan samo kada vlasnici treba da plaćaju prekršajne prijave i kazne od oko 5.000 dinara plus druge troškove, u slučaju da pas odluta.

„Institucije podržavaju neodgovorno vlasništvo i izbegavanje zakonskih obaveza. Dozvoljavaju da pas ugine dok nas šalju na sud da sud odluči čiji je pas“, upozorava Beti.

Koja će biti Akijeva sudbina, da li će on ostati kod starih vlasnika ili će biti vraćen novim vlasnicima, da li će dobijati adekvatnu negu i neophodne lekove, da li će i dalje ostati na lancu u dvorištu, na suncu, na visokim temperaturama koje nam predstoje u narednim danima – ostaje tek da vidimo.