Foto: NJ/Magločistač
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kao član mreže „Pošumimo Vojvodinu“, pozvao je Subotičane da ispred njihovih prostorija, koje se nalaze na adresi Korzo 15, u subotu, 4. marta, u vremenu od 11 do 15 časova, potpišu peticiju u cilju pospešivanja pošumljavanja Vojvodine, pa tako i Subotice.
Aktivisti će tom prilikom razgovarati sa okupljenima o aktuelnim ekološkim temama.
Mreža ima za cilj da prikupi 10.000 potpisa građana sa kojima će se obratiti Skupštini Srbije, Skupštini AP Vojvodine i Pokrajinskoj vladi, da izmenama odgovarajućih zakona pospeše pošumljavanja Vojvodine, koja je posebno loše pošumljena.
“Trećina opština i gradova Pokrajine ima pošumljenost manju od 1 odsto. Manje od deset opština i gradova u Vojvodini (od 45 opština i gradova) je u poslednje četiri godine plaćalo sadnju vetrozaštitnih pojaseva, a i to sa simboličnim iznosima“, navodi se u pozivu.
Ova organizacija zahteva ukidanje plaćanje nadoknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja.
„Zakon o šumama propisuje da opštine 30 odsto naknade za korišćenje šuma troše na pošumljavanje, ali samo dve vojvođanske opštine imaju program trošenja tih sredstava“, ističe se.
Akciju će podržati Ivan Jušković Hrast, koji je sam zasadio više od 5.000 hrastova u okviru svoje inicijative za ekološku i društvenu transformaciju Srbije. On će u subotu 4. marta, održati predavanje u prostorijama CEKOR-a (Korzo 15/13), sa početkom u 14 časova.
Prema mišljenju direktorke Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Nataše Đereg, neophodno je smanjiti površine državnog poljoprivrednog zemljišta i pretvarati ih u šumsko zemljište, uprkos tome što se time, kako kaže, gube prihodi od tog zakupa.
„Bilo je primera da grad opredeli neku površinu za pošumljavanje i onda posle nekoliko godina istu površinu izda u zakup, pa zakupac te sadnice preore ili uništi“, navodi ona.
Đereg je upozorila da Grad Subotica nema godišnje programe korišćenja sredstava od seče šume, niti kroz program uređenja poljoprivrednog zemljišta podiže poljozaštitne pojaseve, niti učestvuje na konkursima AP Vojvodine.
„Postoji fond, postoje konkursi koji se raspisuju u okviru tog fonda, novca ima. Kada smo gledali odluke o dodeli sredstava za period od 2014. do 2022. godine, videli smo da Subotica nikad nije konkurisala, nema je ni među prihvaćenim ni odbačenim prijavama. Ne znamo šta je razlog za to“, ističe Đereg za Magločistač.
Pošumljavanje je važno, smatra, i zbog eolske erozije koja je na području Vojvodine jako izražena i deluje na najplodnije obradive površine.
Prema njenom mišljenju, Grad i Pokrajina samim tim preduzimaju vrlo malo kada je u pitanju pošumljavanje, a razlozi za to brojni.
„Postoje problemi u zakonima, ali je u pitanju i nesposobnost lokalne samouprave i vlasti, možda zbog nedovoljnog broja stručnjaka, jer se ništa ne dešava na terenu godinama“, ocenjuje Đereg.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.