Učenici u jednoj od subotičkih osnovnih škola, foto: čitalac Magločistača
Učenici pojedinih osnovnih škola u Subotici poneli su ćebad u školu kako bi se ogrnuli njime jer, kako kažu za Magločistač, u učionicama je hladno, pa se i đaci i nastavnici oblače slojevito, dok u nekim drugim školama, prema mišljenju direktora – nema zime.
Jedna od nastavnica je nabrojala šta sve ima na sebi od garderobe ne bi li izdržala do zvaničnog početka grejne sezone koji je pomeren za kraj oktobra.
„Imam na sebi potkošulju, dve majice, džemper, kaput, debele čarape, čizme“, navodi.
Kako sada izgleda, ova zima će biti štedljiva u svakom smislu. Daljinsko grejanje će nas koštati više nego lane, a za novac koji platimo imaćemo jedan ceo stepen manje toplote u našim domovima.
JKP “Subotička toplana”: Uobičajen broj poziva vezano za grejanje
Na pitanje našeg portala da li imaju pritužbe građana zbog odlaganja početka grejne sezone, iz “Subotičke toplane” navode da je evidentiran izvestan, ali ne neuobičajen broj poziva sa ciljem dobijanja informacija o početku grejne sezone „uz razumevanje postojećih vremenskih okolnosti od strane potrošača i uvažavanje objašnjenih ograničenja u radu sistema daljinskog grejanja“.
Dok se tokom leta apelovalo da se štedi voda, sada se apeluje da se štedi struja, pa je tako nedavno redukovana i javna rasveta i isključena dekorativna gradska rasveta kao još jedan vid borbe protiv energetske krize.
Građani, sa druge strane, pokušavaju da štede i kada odu u prodavnicu, na hrani, čija cena, međutim, vrtoglavo „raste“ gotovo na nedeljnom nivou, pa se svaki put iz šopinga vraćamo kući sa manje robe kupljene za više novaca.
U objektima Predškolske ustanove “Naša radost” koji se greju preko “Subotičke toplane” ujutro se uključuju klime, do nekih 10 časova, kako bi se prostor za najmlađe malo zagrejao, dok ostali vrtići imaju gas i ne zavise od početka grejne sezone.
Tehnički direktor Predškolske ustanove „Naša radost“ u Subotici, Veljko Vojnić, kaže za Magločistač da u vrtićima nije hladno i da oko 90 odsto vrtića ima gas, dok je samo nekoliko njih priključeno na “Toplanu”.
„Mi nezavisno od temperature puštamo gas. Imamo pravilnik koji u manjim grupama predviđa 22, a u većim grupama 20 stepeni minimum. Kod nas je uvek veća temperatura u vrtićima. Imamo svega nekoliko vrtića koji su na gradskom grejanju, i ako postoje ugrađene klime, one mogu da se koriste. Ukoliko nemaju klimu, onda predlažemo roditeljima da se deca slojevito obuku, jer nam pravilnici ne dozvoljavaju da koristimo grejna tela u prostorijama kako se deca ne bi povredila i zbog ograničenja starosti mreže instalacija vrtića, da ne bi slučajno došlo do požara“, objašnjava Vojnić, dodajući da od 193 odeljenja, koliko ih funkcioniše u sklopu ustanove, u svega nekoliko možda nije odgovarajuća temperatura.
„S obzirom na to da roditeljima nije dozvoljeno da ulaze u prostorije, možda nemaju pravu sliku o temperaturama u ovim prostorijama“, zaključuje Vojnić.
Njegove reči potvrđuje jedna od majki sa kojom smo razgovarali, a koja za naš portal kaže da je temperatura u vrtiću prihvatljiva i da se dešava da samo u jutarnjim časovima vaspitačice uključuju klime, do nekih 10 sati, a posle to nije neophodno.
U razgovoru sa direktorima osnovnih škola saznajemo da pojedine škole imaju sopstveno grejanje na gas, ali da još uvek nisu počele sa grejanjem, jer i one čekaju zvaničan početak grejne sezone.
Direktor Osnovne škole „Kizur Ištvan“ u Subotici, Dejan Anđelović, kaže da škola ima svoju gasnu kotlarnicu i da su spremni za grejnu sezonu.
„Mi smo prethodna dva dana obavili probno grejanje. Kotlovi se redovno servisiraju. Tu nema problema“, ističe Anđelović.
Prema rečima direktorke Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“, Branke Bešlić, i ova škola ima sopstveno grejanje na gas, ali grejanje još nije pokrenuto.
„Kako krene grejna sezona, tako ćemo i mi krenuti sa grejanjem. U učionicama nije hladno, prosto, mnogo je dece, a preko dana i sunce greje“, ocenjuje.
Kada je u pitanju Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“, pojedini nastavnici kažu da je hladno, posebno u jutarnjim satima, i da je potrebno slojevito oblačenje, a da je kasnije, u toku dana, kada su više temperature, u redu.
Bolnica bez grejanja
Prema informacijama koje smo dobili od pojedinih pacijenata, u Opštoj bolnici nema grejanja – radijatori su takođe hladni, ali je situacija za sada prihvatljiva.
Tijana kaže za naš medij da zgrada u kojoj živi ima gas, a ona uz pomoć sklopke može da namesti sebi željenu temperaturu.
„Ja sam prilično zimogrožljiva. Ako temperatura padne ispod 23,25, meni se grejanje odmah uključi. Pre dve nedelje sam grejala 10 minuta i čim je dostiglo tu temperaturu, ugasilo se. Obično se grejanje uključi u jutarnjim i večernjim satima, kada su niže temperature“, objašnjava.
Kako kaže, ima sreće jer joj se stan nalazi na sunčanoj strani.
„Meni račun nikada nije bio veći od 3.500 dinara mesečno, pa je gas idealno rešenje za male stanove“, smatra ona.
Ksenija se u svom stanu dogreva klimom, i to najčešće u večernjim satima, ili se umota u ćebe.
Međutim, ima i onih poput Miroslava koji su nezadovoljni centralnim grejanjem i redovno se dogrevaju.
„Imam TA peć i uljani radijator na struju, plus centralno grejanje. U zavisnosti koliko je napolju hladno, toliko pojačavam, uključujem ili isključujem stvari. Centralno mi nije dovoljno“, napominje.
Mina od pre dve godine živi u staroj babinoj kući koju je njena porodica nasledila i, kako kaže, jako joj je u kući hladno, ali je do sada preživela u njoj dve zime.
„Cela kuća je negrejana, ima oko 9 stepeni. Grejem samo sobu na gas. Dostigne oko 15 stepeni. Najviše 18, ako baš jako grejem. Gas je vrlo skup i stoga grejem samo nekoliko sati. Posle ugasim, uglavnom noću. Prosto, kuća ima tri spoljna zida i ne vredi tu nikakva izolacija ako se ne greje mnogo“, kaže.
Spava sa jorganom i ćebadima, obučena u debelu pidžamu i debeli mantil, i to obavezno sa kapuljačom.
„Da nema kapuljače, glava bi mi se smrzla. Danju sam isto dobro obučena. Kad je sunčano preko zime, obavezno sam u dvorištu, jer je tad toplije napolju nego u kući. Jedino što mi je bitno, to je vrela voda za tuširanje“, priča.
Mina ističe, dok je redovno isključivala gas, mesečno joj je račun za grajenje bio oko 5.000-6.000 dinara, a grejala je samo jednu prostoriju u kojoj je najviše između 15 i 18 stepeni.
„U isto vreme, moja porodica, koja živi u stanu sa centralnim grejanjem, za mesec dana je imala račun oko 3.000 dinara, gde je ceo stan grejan i temperatura je normalna. Doduše, i tamo štedimo mnogo, često isključujemo“, kaže naša sagovornica.
Milan dodaje da se on smrzava na poslu jer je zgrada u kojoj radi prilično stara i jako je hladno.
„Moram dobro da se obučem, a pre 10 dana sam se zbog toga i prehladio. Sedim u jakni, ne grejemo dodatno, imamo centralno grejanje, pa svi čekamo početak grejne sezone, da bar ujutro bude malo toplije u prostorijama“, ističe on.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.