A sad nešto sasvim drugačije: Radio Plac, prvi dvojezični „radio zajednice“ u Srbiji

Dok klasične radio-stanice izumiru i sve više liče jedna na drugu, opterećene naknadama za emitovanje, zavisne od lokalnih moćnika, mladi iz zemalja bivše Jugoslavije pokreću radio po svojoj meri. Po modelu „radija zajednice“, emituju free culture muziku, za koju ne moraju da plaćaju naknade, kreiraju program bogat podkastima i istražuju radio kao medij umetnosti. Tako su u „etru“ zvanom internet nastali Radio Plac u Subotici i Radio Rojc u Puli.

Radio Plac je radiofonsko glasilo Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice i emituje se slobodno, putem interneta, na srpskom i mađarskom jeziku. 

Radio Plac se obraća lokalnoj zajednici kroz razgovore sa umetnicima, te reportaže o svakodnevnom životu ljudi, njihovim interesovanjima, inicijativama i hobijima koji u savremenoj medijskog slici prolaze nezapaženo. 

Ovaj „radio zajednice“ emituje isključivo autorsku muziku sa svih strana sveta koja nije pod ugovorima sa izdavačkim kućama i autori je samostalno dele i šire slušaocima.

Istraživanja mogućnosti radija kao medija umetnosti

Predstavnici Radija Plac kažu za Cenzolovku da su usmereni ka istraživanju umetničkih praksi u Subotici, Srbiji i regionu kroz povezivanje sa sličnim udruženjima i inicijativama u Hrvatskoj, Mađarskoj i Sloveniji. Najviše ih zanima eksperimentisanje sa radiofonskim izrazom i istraživanje mogućnosti radija kao medija umetnosti. 

Urednik subotičkog Radija Plac Petar Mitrić kaže za Cenzolovku da ovaj radio nije sredstvo informisanja i da nema nameru da obaveštava ljude o kulturnim događajima u okruženju, već da emituje razgovore sa umetnicima i ljudima otvorenog duha koji mogu biti inspiracija za širi dijalog o svetu oko nas. 

„Zvuci šume, pijace, trga ili železničke stanice često govore više od objašnjavanja šta se oko nas dešava. Radiofonski izraz je namenjen prvenstveno čulu sluha i otvara veliki prostor za imaginaciju. U tom prostoru moguće imaginacije tražimo svoje mesto“, smatra Mitrić. 

Prema njegovom mišljenju, radio u klasičnoj formi je u izumiranju. 

„Koncepti u kojima emitujete hitove, informativne i zabavne programe u cilju prikupljanja reklama od kojih na kraju živite – došao je u ćorsokak. Većina radijskih medija se fokusira na pitanje ‘šta narod želi da sluša’ posmatrajući ljude kao bezlični kolektiv ili, tačnije, potrošače“, ocenjuje Mitrić. 

Dodaje da društvene mreže otvaraju mogućnost povezivanja pojedinaca, ali i njihova pravila iz dana u dan sužavaju prostore slobode. 

„Interesantno je koliko je situacija sa epidemijom koronavirusa uticala na pokretanje velikog broja novih podkasta različitih sadržaja, koji svojim kvalitetom izbora tema privlače sve veći broj pratilaca“, smatra Mitrić.

Prema njegovom mišljenju, svaka akcija izaziva reakciju i očekuje i pojedine promene, ali smatra da bi prava promena bila da mnogo više ljudi može pronaći put ka širem auditorijumu i da njihovo promišljanje sveta dopire do ljudi sličnog senzibiliteta i pokreće imaginaciju koja će dalje inspirisati rađanje novih ideja, na kraju i novih akcija.  

Šta je radio zajednice?

Mitrić podseća da u većini zemalja sveta radijsko emitovanje ima tri osnovna modela: komercijalni radio, javni radio (u smislu javnog servisa) i radio zajednice. Termin „radio zajednice“ (na engleskom: community radio) jeste forma emitovanja usmerena ka određenoj grupi ljudi okupljenih oko geografske lokacije ili zajedničkih interesovanja. 

Kroz istoriju su to najčešće bila glasila manjinskih i marginalizovanih grupa, kao u slučaju emigranata u Britaniji u eri Margaret Tačer, pokreta borbe za ljudska prava tokom šezdesetih u SAD, južnoafričkih boraca za jednakost u doba aparthejda, ekoloških pokreta, anarho-pank zajednica i slično. 

Ono što je zajedničko i ključno za sve oblike „radija zajednice“ jeste da su neprofitni i da se finansiraju putem pojedinačnih donacija slušalaca ili otvorenih konkursa.

Najviše pohvala za muziku 

S razvojem interneta razvijao se i pokret free culture, društvena zajednica koja propagira slobodnu distribuciju autorskih umetničkih dela, ujedno i muzike. Postoje ljudi koji se muzikom bave amaterski i ne žele da učestvuju u trci za rejtingom i tržištem, niti da budu vezani za izdavačke kompanije i, na kraju krajeva, žele sami da budu vlasnici svog dela, kaže Mitrić.

„Na primer, zubar iz Moskve u slobodno vreme svira sa svojim bendom koji još čine tesar, inženjerka i mašinovođa. Sve četvoro zapravo žive od svog zanata, a muziku koju stvaraju vikendom dele svakome ko je zainteresovan. Takve muzike ima zaista bezgranično mnogo i te baze predstavljaju trijumf ljudskog duha. Najviše pohvala, zapravo, dobijamo za muziku koju emitujemo“, navodi naš sagovornik.

Saradnja sa Radiom Rojc

Radio Plac sarađuje sa Radiom Rojc iz Pule, a sve je krenulo od projekta „Izgradnja zajednice kroz kulturne prakse“ koji sprovodi Centar za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice sa ciljem povezivanja društvenih centara u regiji kako bi se upoznali i u budućnosti zajedno delovali. Osim Radija Rojc, učestvuju i Zavod Šploh iz Ljubljane i Društveni centar Szabadkikötő iz Pečuja.

Osnivač Radija Rojc iz Pule je Savez udruženja Rojca, koji čine 23 udruženja okupljena u ovoj mreži. Rojc doprinosi interkulturalnom dijalogu i uključuje obespravljene članove društva, marginalne i neprivilegovane društvene zajednice i generalno se bavi temama o kojima se u zajednici nedovoljno govori. U stvaranju sadržaja učestvuje i sama zajednica, kao i volonteri.

„Ideja je bila da se svi okupimo u Subotici i da zajedno predstavimo naš rad, umetnike, volontere i aktiviste. Nažalost, pandemija nam je to onemogućila i predstavljanje rada naših centara prebačeno je u digitalnu sferu onlajn radija putem emisije ’U gostima’“, kaže za Cenzolovku urednica Radija Rojc iz Pule Mirjana Radulović. 

Prema njenim rečima, ovakva povezivanja su im izuzetno dragocena, pa su zbog toga Radio Rojc i Radio Teatar iz Zagreba pozvali Radio Plac i još nekoliko medija zajednice na neformalne Radiofonske večeri putem interneta, da zajedno slušaju zahtevnije dokumentarne radijske umetničke i novinarske forme, koje su namenjene novinarima i autorima sa slobodnih radio-stanica. 

Radiju nedostaje adekvatan prostor 

Programska koordinatorka Centra za savremenu kulturu i umetnost iz Subotice Daniela Mamužić kaže za Cenzolovku da je pokretanje radija podržano kroz projekat u dve faze, zahvaljujući kom su nabavili potrebnu opremu i osposobili sve onlajn alate za funkcionisanje radija za prvu godinu. 

„Nakon toga, nastavićemo da konkurišemo na pozive koji bi mogli prepoznati značaj možda i jedinog društvenog radija u Srbiji i koncept dvosmernog dijaloga sa ljudima u zajednici, regionu i šire, kao i slobodnog, umetničkog promišljanja i dekonstrukcije klasične jednosmerne komunikacije radija na koji smo navikli“, navodi Mamužić. 

Građani koji žele da podrže funkcionisanje Radija Plac mogu to učiniti putem Patreon naloga, kaže Mamužić i dodaje da sama produkcija zahteva mnogo vremena i posvećenosti, te da im je svaka podrška dobrodošla.

Centar za savremenu kulturu i umetnost u Subotici osnovan je u julu 2020. godine i predstavlja krovno udruženje koje okuplja nekoliko umetničkih udruženja i pojedinaca u Subotici, sa ciljem promocije savremene umetnosti, pružanja podrške lokalnim stvaraocima i kulturnim radnicima. U narednom periodu im je u planu da obezbede adekvatan prostor za rad članova udruženja i Radija Plac.

Emisije

U produkciji Radija Plac nastalo je nekoliko emisija: 
– Ontologija radija posvećena je promišljanju radija kao fenomena i mogućnosti šta bi on mogao biti. 
– Nulti sektor predstavlja razgovore sa ljudima čiji životi i zanimacije prolaze ispod radara medijskog prostora. 
– Bosonoga deca –emisija posvećena savremenim pedagoškim metodama i svetskim modelima vaspitanja dece. 
– Sa magnetofonskih traka – emisija u kojoj se predstavljaju stari, izgubljeni i zaboravljeni zvučni zapisi iz privatnih arhiva zabeleženi na ovom formatu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.