Enterijer kafane u Hotelu “Zlatno jagnje” (Korzo 3) može nam približiti ideju kako je mogao izgledati enterijer restorana u zgradi pozorišta na prekretnici 19. u 20. vek (Zbirka razglednica – Istorijski arhiv Subotice)
U subotičkom pozorištu spojene su dve velike evropske tradicije – engleski Glob teatar i francuski restoran, kreirajući multifunkcionalan objekat hotela i pozorišta; kolevku i katalizator formiranja subotičke građanske klase koju više nisu delili religija i jezik, već su je spajali ekonomski interesi i ljubav prema uživanju: pozorištu, hrani i balovima.
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Istraživanje prošlosti je često nezahvalno i bazira se na pretpostavkama. Način života se brzo menja, a još brže zaboravlja i često bivamo zapanjeni otkrivanjem nekih istorijskih činjenica. Istraživanje prošlosti, međutim, nikad ne jenjava, a često se dešava da znanja akumulirana u prošlosti budu otkrivena i omoguće novu perspektivu za rešavanje savremenih problema. Renesansa je najpoznatiji istorijski period koji se bazirao na otkrićima vezanim za nauku i umetnost antičke Grčke i Rima, što je dalo neverovatan podsticaj razvoju nauke i umetnosti u ovom periodu i postavilo temelje savremene Evrope i sveta.
Istraživanje istorije bazira se često na pisanim izvorima, no pisani izvori se najčešće bave onim malim promilom stanovništva koje je u prošlosti bilo pismeno i beleže istoriju ratnih uspeha, velikih vođa, kraljeva, careva i važnih ličnosti. Svakodnevni život ostaje u senci i bazira se na oskudnim istorijskim podacima sve do razvoja školstva i masovnog povećanja broja pismenih ljudi i onih koji pišu, tokom 18. i 19. veka. U takvoj atmosferi mogu se istraživati mnogi aspekti nedavne prošlosti i izvori ideja za neke pojave u našoj sredni sa relativno malim rizikom od špekulacije.
Fotografija zgrade subotičkog Narodnog pozorišta pre rušenja 2007. godine (Foto: Nikola Tumbas)
Jedan od prvih velikih subotičkih projekata iz domena javnog dobra bila je izgradnja zgrade subotičkog pozorišta. Ali ako istražujemo tanane niti koje su do toga dovele, udaljićemo se na iznenađujuće načine od našeg područja i zaroniti u svet zaraznog širenja ideja koje od pamtiveka utiče na konstantnu promenljivost sveta.
Kad je arhitekta Janoš Škulteti dobio zadatak, 1844. godine, da projektuje subotičko pozorište tražio je dozvolu da proputuje neke gradove sa manjim, dobro izvedenim i priznatim pozorištima, kako bi ih izmerio i na osnovu toga projektovao slično u Subotici. Ne znamo gde je Škulteti tačno putovao, ali bi recimo bilo zanimljivo znati tačne uzore za našu zgradu pozorišta. Ono što je još značajno jeste da nije funkcija pozorišta bila najvažnija pri izgradnji objekta, nego Velika gostiona, odnosno, hotel kakav je na polovini 19. veka Subotici bio neophodan. Ovaj projekat finansirao je grad. No ono što je u Subotici drugačije od drugih gradova jeste da je u jednom objektu bilo spojeno pozorište, hotel, restoran, poslastičarnica i balska dvorana. U drugim gradovima hoteli i pozorišta bili su građeni odvojeno. Ali drugi gradovi su imali veće finansijske mogućnosti, a u Subotici, pogotovo u periodu dok još nije bila povezana železnicom sa drugim delovima sveta, gde je ekonomski napredak bio veoma spor, ovo je bio grandiozni projekat. Možda je bilo lakše izgraditi jedan grandiozni objekat umesto dva.
No treba imati u vidu da su od srednjeg veka na ovamo Evropom putovale pozorišne trupe koje su u raznim naseljenim mestima održavale predstave, nekad u crkvenoj porti, nekad na trgu, a ponekad u gostionicama i krčmama.
Prvi pouzdani podatak o nastupu nemačke putujuće pozorišne družine „Nemački komedijaši“ u Subotici imamo iz 1780. godine. Od 1818. godine pozorišne predstave se održavaju u kafani kod Šulca koja se nalazila na mestu današnjeg „Tokija“, a 1826. godine se u ovoj kafani podiže prva pozornica. Od 1841. godine pozorišne trupe izvode predstave u gostioni „Crni orao“, danas u Štrosmajerovoj 8. (Prčić, V. G., Vujković. L. V., Zgrada subotičkog pozorišta, Subotica, 1992.) Budući da su se predstave već održavale po gostionama, bilo je logično kod izgradnje novog objekta Velike gostione, povezati ove dve funkcije u jednu.
U dalekom Londonu, u kojem su se predstave održavale po dvorištima gostiona, glumac Džejms Barbidž (James Burbage) je 1576. godine izgradio drveni objekat u Šordiču (Shoreditch) za izvođenje predstava u neposrednoj blizini Londona kako ne bi morao tražiti dozvolu za gradnju ovog objekta od puritanskog londonskog Magistrata. Džejms je ovaj objekat nazvao Theatre – pozorište. Objekat je imao kružnu osnovu, sa galerijama po obodu, otvoren prema nebu, po ugledu na dvorišta gostiona koja su bila pripremljena za držanje predstava. Prislonjena uz jednu stranu kružne osnove bila je pozornica natkrivena nadstrešnicom. Tako je mogao da započne individualni dramski život pisaca, glumaca i publike. Usledila je izgradnja i drugih sličnih objekata za izvođenje predstava, a najpoznatiji je svakako Glob teatar, kojeg su izgradili Barbridžovi sinovi. Oni su dve godine nakon Džejmsove smrti, 1599. godine, rastavili njegov objekat i izgradili novi na prostoru Banksajda (Bankside) nazvavši ga the Globe. U Glob teatru se jedan od braće, Ričard, razvio u jednog od prvih velikih glumaca engleske scene; i u Globu su prikazane po prvi put mnoge od Šekspirovih drama. Glob je postao model za gradnju pozorišta širom Engleske i sveta, pa i za izgradnju subotičkog pozorišta.
Projekat osnove zgrade Velike gostione i pozorišta arhitekte Janoša Škultetija iz 1945. godine (Izvor: Istorijski arhiv Subotica)
U Istorijskom arhivu Subotice čuva se originalni Škultetijev projekat, koji doduše nije u potpunosti poštovan tokom izgradnje pozorišta, ali ipak možemo videti kako je približno izgledala njegova pozorišna sala. Gledalište je bilo obavijeno potkovičastim zidom od opeke, za razliku od drugih pozorišta gde je taj potkovičasti zid, po ugledu na Glob teatar, bio izveden od drveta. Duž zida su bile postavljene lože u tri nivoa i galerija drvene konstrukcije. Ovaj oblik bio je veoma značajan sa aspekta akustike o čemu postoje i svedočenja glumaca koji su u njemo izvodili predstave. Škulteti je, dakle, doprineo razvoju konstrukcija pozorišta od osnovnog modela koji je predstavljao Glob teatar u Londonu.
I da se kratko osvrnemo na istoriju restorana. Reč ‘restoran’ potiče od francuske reči se restorer sa značenjem ‘obnoviti se, osvežiti’. U restorane se prvobitno odlazilo da bi se ljudima obnovilo njihovo zdravlje. Tako da je prvi restoran zapravo bio restoran zdrave hrane. Smatra se da je prvi restoran (Restorative) otvorio Bulanže (A. Boulanger) 1765. godine u Prizu, nudeći u svom restoranu vrstu bujona (restoral), odnosno vrstu supe od mesa koja se pravila bez vode. To je bio okrepljujući napitak za koji se znalo da je pogodan za jačanje organizma. Kasnije se jelovnik proširuje ostrigama, šampanjcem, jagnjećim kotletom… Vremenom se razvila veća ponuda, kao i meni sa ponudom specjalizovanih jela. U tadašnjim restoranima gost je mogao imati zaseban sto za razliku od krčme i mogao je obedovati u bilo koje doba dana. Tako su restorani postali popularni, a posebno su se razvili za vreme Napoleona, kada je pariska policija 1799. godine, nakon njegovog dolaska na vlast, izdala edikt o slobodi uživanja. Da su se restorani koristili za političke rasprave bili bi zabranjeni, međutim, Napoleon nije imao ništa protiv različitih oblika uživanja i može se reći da je Napoleonovsko doba bilo zlatno doba restorana u Francuskoj. Posle Napoleonovog poraza, mnogi vojnici različitih nacionalnosti – Nemci, Rusi, Britanci – promarširali su Parizom, a nakon povratka, odneli kući i nove ideje, pa i novi koncept opsluživanja gostiju hranom: restoran. Restorani su se prvo proširili Evropom, a potom i u Americi, razvijajući svoje posebne lokalne trendove opsluživanja hranom.
Po čemu se restoran razlikuje od gostione i krčme? Gostione i krčme služile su hranu uglavnom ljudima koji nisu imali drugu mogućnost prehrane. U ovim prostorima jelo se iz nužde, ono što je toga dana bilo u ponudi. Restorani su pružili drugačiji ugođaj i predstavljaju mesta uživanja i socijalne segregacije, mesta gde porodica ili par odlaze na svečani ručak, da bi bili viđeni. Kao i danas, ljudi su se trudili da izborom restorana prikažu drugima svoj socijalni status što je bolje moguće.
U subotičkom pozorištu spojene su dve velike evropske tradicije – engleski Glob teatar i francuski restoran, kreirajući multifunkcionalan objekat hotela i pozorišta; kolevku i katalizator formiranja subotičke građanske klase koju više nisu delili religija i jezik, već su je spajali ekonomski interesi i ljubav prema uživanju: pozorištu, hrani i balovima.
Autorka je arhitektica i vanredna profesorka na Građevinskom fakultetu u Subotici i istraživačica graditeljskog nasleđa Subotice.
Članak je nastao u okviru serijala tekstova “Skitam, slikam, mislim, pišem” koji se objavljuje na portalu Magločistač.
Povezani članci:
VIKTORIJA ALADŽIĆ: OD MANČESTERA DO SUBOTICE – PRIČA O JEDNOM MLINU
VIKTORIJA ALADŽIĆ: OD MATEMATIKE DO PRIČE O JEDNOJ KUĆI – BRAĆE RADIĆA 39
VIKTORIJA ALADŽIĆ: O SECESIJI I BELI DURANCIJU
VIKTORIJA ALADŽIĆ: OD KAFANE DO PICERIJE
VIKTORIJA ALADŽIĆ: MISTERIJA SECESIJSKE KUĆE U ULICI ZRINJSKOG I FRANKOPANA
VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZGRADA NEKADAŠNJE MAĐARSKE DRŽAVNE ŽELEZNICE VRATILA STARI SJAJ
VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZELENILO, ZELENILO, SPASI NAS ZELENILO ILI TRČIM ZA SVOJU ULICU
VIKTORIJA ALADŽIĆ: DRVO PO GLAVI STANOVNIKA
VIKTORIJA ALADŽIĆ: GRAD ILI NEGRAD PITANJE JE SAD
VIKTORIJA ALADŽIĆ: POGLEDAJMO SE U NAŠE VELIKO KOLEKTIVNO OGLEDALO
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.