Ono što do sada nijedan predstavnik SVM-a nije direktno izgovorio je zapravo ono što stvarno misle: nakon izbeglica iz Bosne i Hrvatske, migranti će dodatno narušiti etničku strukturu sredina u kojima vojvođanski Mađari čine većinu.
Nakon Oca i Sina, došao je red da i Puk Sveti održi svoje nehumane stranačke propovedi o migrantima.
Čitamo tako da je bivši gradonačelnik Sente, a sadašnji pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu Attila Juhász (pogledati tekst „A menekülteket abba az országba kell visszatelepíteni, amelyikből származnak“) na konferenciji za novinare početkom nedelje izjavio kako bi izbeglice trebalo vratiti u države iz kojih potiču.
Plitka značenja dubinske strukture
Podsetio je Juhász tom prilikom javnost da je Skupština opština Sente još 2007. donela jednu takvu odluku, koja se poput proročanstva danas ostvaruje. Rečnik problematike sveden je, naravno, za potrebe mentaliteta prosečnog stanovnika jedne konzervativne sredine, a suština je ta da Sentom kruže priče o tome da će bivša kasarna – na tako osetljivom terenu, u tako teškoj ekonomskoj situaciji, sa tako izraženim kulturološkim razlikama i kompleksnim pitanjima međunacionalnih odnosa u ovom političkom miljeu – poslužiti kao utočište za migrante. Tu je, međutim, bivši gradonačelnik da umiri uznemirenu javnost i poruči im da su sve to klevete i laži. Bivša kasarna, poručuje Juhász svom stadu, poslužiće u mnogo humanije svrhe: za potrebe Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara i Istorijskog arhiva.
Tako se Juhászov vokabular u dlaku poklapa s nedavnim inadžijskim izjavama gradonačelnika Subotice Jenőa Maglaija čak i oko dobavljanja vode u Ciglanu na tropskim temperaturama, te stavovima Istvána i Bálinta Pásztora da su migranti kršioci zakona od kojih pošten svet u Kanjiži ne može ni kafu popiti, a kamoli ući u poštu ili autobus. Međutim, čak i dubinska struktura tog rečnika u biti je vrlo plitka: svima nabrojanima zajedničko je izbegavanje govora o migrantima kao o ljudima. Umesto toga – a što najviše odaje sliku o potpunom izostanku empatije i neverovatnom nivou nehumanosti – Pásztorovi, Maglai i Juhász o deci, ženama i uopšte ljudima iz Pakistana, Afganistana, Iraka i Sirije govore kao o količini problema koja se iz dana u dan povećava.
Mislim – dakle, ne kažem
Međutim, ono što do sada nijedan od njih nije direktno izgovorio – a nije nezamislivo da neko i to uskoro učini – je zapravo ono što stvarno misle i u čemu se sigurno poklapaju sa mnogima kojima se obraćaju: nakon izbeglica iz Bosne i Hrvatske, migranti će dodatno narušiti etničku strukturu sredina u kojima vojvođanski Mađari čine većinu. Drugim rečima, teško je zamisliti da bi se kompletan Savez vojvođanskih Mađara – naravno, na čelu sa svojim preostalim perjanicama – toliko bavio migrantima da im je trasa usmerena, recimo, ka Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj sredini u kojoj ovdašnji Mađari ne žive u značajnijem broju. Zbog toga je skrivanje iza socijalnih, kulturoloških, saobraćajnih i ugostiteljsko-turističkih tema – a kako bi se (za sada) izbeglo iskazivanje „prave misli“ – ne samo nehuman nego i licemeran čin ovih političara čiji se karakter za ovu priliku može uporediti s dežurnim botovima koji na sajtovima o svemu imaju hrabrosti govoriti. Osim o svom identitetu.
Ipak, ono što je u celoj ovoj priči o migrantima – a koju vrh SVM-a već duže vreme drži na listi prioriteta – najbesramnije jeste njihova svesna selekcija sećanja, i to ne na tako davno prošlo vreme. Na vreme, recimo, kada su – kao i drugi pametni građani Vojvodine – mnogi ovdašnji Mađari, izbegavajući prisilne mobilizacije i odlazak u rat, takođe bili u poziciji sadašnjih migranata. U to vreme Pásztorovi (posebno Otac), Maglai ili Juhász u svojim sunarodnjacima nisu videli potencijalnu opasnost za narušavanje socijalnih, nacionalnih ili kulturoloških razlika „na tako osetljivom terenu“ kao što je, recimo, bilo koja zemlja zapadne Evrope, a nađe se tu i poneka prekookeanska. S obzirom na to da se mnogi od njih od tada nisu vratili (a ako su pametni, a posebno ako su se snašli, ni neće) bilo bi baš zgodno čuti dokle bi se, u vreme kada su ovde ljudi iz svojih kuća noću odvođeni u rat, čuo vrisak iz SVM-a kada bi neki juhász na Zapadu – pozivajući se na nekakvu odluku nekakve lokalne skupštine – rekao da je rešenje problema migranata vojvođanskih Mađara njihova deportacija u zemlju iz koje potiču: do Brisela ili do Vašingtona? U tom slučaju Kanjiža i Senta sigurno bi bile zanimljive samo za priču u autobusu, u pošti ili uz kaficu.
Zlatko Romić
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.