Primeri poput povlačenja čak i nepotpisanog saopštenja radnika “Stadiona” i novinara koji pristaju na omalovažavanje najbolji su dokaz tezi u naslovu
Nepotpisani apel radnika zaposlenih u JKP “Stadion” pojavio se tokom prošle nedelje na jednom subotičkom internet portalu da bi isti, još pre demanta uprave “Stadiona”, bio vrlo brzo i uklonjen sa sajta.
Navodni radnici su se navodno pobunili protiv navodno bahatog direktora “Stadiona” koji navodno neodgovorno raspolaže novcima ovog javnog preduzeća, navodno otpušta i zapošljava, navodno je njegov telefonski račun 300.000 dinara, navodno deli stimulacije pojedinim zaposlenima, a gradonačelnik se navodno ne odaziva na apele navodnih radnika ovog preduzeća.
Ubrzo nakon toga pojavili su se i demanti od strane uprave “Stadiona”, koje nigde nije objavljeno, osim na dotičnom portalu, a u kojem se navodi da zaposleni, kao ni sindikat preduzeća ne deli mišljenje navodnih potpisnika saopštenja za javnost, jer oni nisu zaposleni u ovom preduzeću. Dalje je navedeno da preduzeće domaćinski posluje, da niko nije zapošljavan bez osnova, kao ni otpušten, da je povodom spornog telefonskog računa mobilni operater preuzeo krivicu na sebe zbog greške i da tu zapravo nema nikakvih, kao ni navodnih problema.
I ko je sad u pravu? Ovi potpisani ili ovi nepotpisani?
Ili na, primer, prošlog četvrtka je u Hemijsko-tehnološkoj školi simbolično “pušten u rad” duplikator koji pomaže proizvodnju tečnog sapuna. Duplikator je svojim prisustvom uveličao i gradonačelnik Subotice Jene Maglai kojem nije ni malo bilo neprijatno što su novinari 40 minuta čekali na njegovu četvorominutnu izjavu, prvo u direktorovoj kancelariji, zatim pred direktorovom kancelarijom, i naposletku, u podrumu, u pogonskoj laboratoriji, zbijeni u ćošku sa kamerama i diktafonima na gomili.
Prvo je malo kasnio, što i nije preterano veliki hendikep. Zatim ga je domaćin škole sačekao sa slatko-slanim pekarskim proizvodima i sokovima. Prisutni su bili i novinari koji su, u nadi da će brzo obaviti posao, strpljivo čekali na izjave. Međutim, oni su tek započeli razgovor o školskim pecivima, zanatima, učeničkim šansama i mogućnostima, kao i tečnim sapunima.
Nakon gotovo pola sata čekanja, koleginica je vidno iznervirana uletela u direktorovu kancelariju i pred celom profesorskom svitom kazala da bi bilo lepo kada bi se gradonačelnik udostojio da nam da izjavu, jer ona mora da se vrati na posao zbog dnevnika. Na to je direktor škole rekao: “Evo, samo da se gradonačelnik malo okrepi”, na šta je ona odgovorila da (gradonačelnik) “može i kasnije da se okrepi!”
Nakon što je izašla, novari ćute i niko se još neko vreme nije ni makao sa svojih stolica. Nakon 10-tak minuta, gospoda su izašla i, naravno, bez izvinjenja, nastavila obilazak u podrumu škole.
I tako je, posle upriličenih izjava novinarima, u 44. minuti teške i do kraja neizvesne utakmice, gradonačelnik konačno pritis’o puce za puštanje u rad aparata za proizvodnju tečnog sapuna!
Da li su novinari trebali biti jedinstveni, k’o što nisu, i da li su trebali na primer demonstrativno, nakon prve neuspešne molbe gradonačelnika, napustiti mesto dešavanja, bez obzira na njegovo cenjeno prisustvo ili su ipak doneli ispravnu odluku i time potvrdili da je ovakvo ponašanje dozvoljeno, čak i poželjno?
I ko je sad u pravu? Gradonačelnik koji koristi podanički izbor novinara ili novinari koji ćute i pristaju na to?
Novinari se najčešće ponašaju kao sluge vlasti. Iza podaništva stoji kukavičluk, a iza kukavičluka strah od gubitka posla, a neretko i nedostatak potrebe da se bilo šta uradi ili menja.
Izreka “ćutanje je zlato” spada u možda najgluplje izreke. Ćutnja po dobro uvežbanom vaspitno-zatucanom konceptu danas predstavlja idealan spoj prihvatljivog i poželjnog modela društvenog ponašanja, pa samim tim i opstanka, dok iz nje proizilazi strah koji je zapravo najveći simbol čovekovog poniženja i sramote.
Mi se svaki dan nečega bojimo. Strahujemo da li ćemo izgubiti posao, plašimo se od toga šta će da misle drugi ako progovorimo, hoće li sutra padati kiša ili će možda duvati vetar…
Strah se neguje i hrani ćutnjom i idealno je opravdanje za nečinjenje. Sprečava nas u borbi za ostvarivanjem najosnovnije i najprirodnije stvari zbog koje i postojimo i živimo – u tome da budemo Ljudi.
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.