Dragan Krasić: Vakcina u mozak

Nabasam prošle nedelje na Fejsbuku na reklamu za neki događaj u Subotici. Event, što bi rekli mladi. Piše da će se održati tribina pod nazivom “Vakcinacija – slobodan izbor ili obaveza?”. Organizator je neko udruženje građana koje baš ne voli to što moramo da vakcinišemo decu protiv zaraznih bolesti – oni bi ipak izbor da prepuste roditeljima. I pročitam u najavi da će govornici biti neki doktori, pa i predstavnici subotičkih zdravstvenih institucija.

Kako nisam planirao ništa za taj petak, 2. februar, odlučim da odem i posmatram debatu. Ko zna, možda nešto pametno i čujem. Nije tribina ni počela, kad vidim našeg poznatog gradskog sveštenika Dragana Stokina kako seda za jedno od pet mesta predviđenih za govornike. Koliko se ja razumem, crkva nije zdravstvena institucija (možda grešim?). Never mind, podsvesno sam i mogao očekivati takav razvoj događaja čim sam pročitao temu tribine, ali sam se ipak, izgleda naivno, držao onog napisanog.

Foto: MD/Magločistač

Otac Dragan prvi započinje izlaganje. Pošteno priznaje da nema blage veze o vakcinama, da ga je Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a (subotička organizacija koja je ugostila govornike iz udruženja protiv obavezne vakcinacije) pozvao pre par dana, da je on tu pozivnicu prosledio vladiki, da mu je ovaj blagoslovio dolazak i da on, eto, želi da kaže da ima desetoro dece, da su sva njegova deca vakcinisana jer veruje ovom sistemu i svojoj državi, i da bi ljudi generalno trebalo da se ponašaju društveno odgovorno. Kaže, dalje, moramo i kao pojedinci i kao društvo da se borimo protiv bolesti. I da ne bi smeli da mešamo pojam slobode s pojmom samovolje – nije sloboda proći kroz crveno na semaforu, već samovolja koja predstavlja veoma neodgovorno ponašanje. A što se tiče medicinske struke, ako neko svojim delovanjem dovodi drugog u zabludu ili u smrtnu opasnost, taj mora krivično da odgovara za svoja dela i da zaglavi “debelu robiju – ne godinu, dve, ili tri, nego 15, 20 godina”.

Opa bato!

Prva govornica ispred udruženja protiv obavezne vakcinacije, Dragana Baša (ne navodi svoju profesiju), izlaganje počinje pozivanjem na članove našeg Ustava, zakona i akata, evropskih povelja… Summa summarum, u psihički i fizički integritet svakog pojedinca niko ne sme da dira bez njegove dozvole. I svaka medicinska intervencija ili eksperiment moraju imati pristanak pacijenta. A oni u udruženju smatraju da vakcinacija predstavlja naučni eksperiment.

Mislim se nešto: nisam baš puno informisan, ali koliko znam, vakcinacija u svetu traje više od 100 godina. U nekim zemljama duže, u nekima kraće. I znam da su određene bolesti potpuno iskorenjene zahvaljujući tome.

Dalje kaže, od državnih institucija koje se bave javnim zdravljem (Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”), na osnovu zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja dobili su odgovore o broju zaraženih koji je u nekim medijima predstavljen mnogo većim.

Aha, znači, mediji lažu.

Kaže, slobodno ono što pročitate u medijima, prepolovite, i dobićete realan broj obolelih od morbila: ako piše oko 1.500 zaraženih, računajte ne više od 800. “A veoma je važno da saznate i ovaj podatak: da je epidemiju započeo vakcinisani sa dve doze MMR-a u Kosovskoj Mitrovici 25. septembra.”

Zar i tih 800 obolelih nije dovoljno velika brojka sama po sebi u današnje vreme, kada se ta zaraza sprečava vakcinacijom?

Preuzima reč golobradi mladi čovek Marko Marjanović. Kaže da je lekar po struci, ne i za šta konkretno, medicina je, jelte, jedno preširoko polje. I počinje izlaganje rečima “Citiraću Tvorca”.

Ej! A meni nešto krene u stomaku… Što bi rek’o Đorđe Čvarkov… Znate svi.

Foto: MD/Magločistač

Pa krene da navodi neke delove nekih naučnih radova iz, kaže, elitnih medicinskih časopisa. I to vrlo nevešto jer je očito bio nespreman. Sledi polusatno simultano prevođenje isečaka tekstova s engleskog na srpski jezik. Na osnovu ličnog iskustva s posla kojim se bavim, a koji uključuje direktnu komunikaciju sa velikim brojem ljudi, dovoljan je bio letimičan pogled na publiku u sali, pa da zaključim da je mladi “lekar” mogao pričati šta mu drago, ogromna većina bi to prihvatila kao apsolutnu istinu.

Tu je i profesorka doktorka Mira Sovilj (logoped). Da budem iskren, ne mogu da se setim dela njenog izlaganja u kom se dotiče teme zbog koje smo se okupili. Ali nam je poručila da mi, roditelji, previše jurimo za parama, da treba da se protegnemo koliko nam je guber dugačak, da tri-četiri žene treba da se nađu i otvore svoju firmu, a ne da rade 8 sati dnevno, pa dođu kući umorne, pa ne mogu biti dobri i posvećeni i prosvećeni roditelji… Sve tako nešto okolo-naokolo, niđe veze s vakcinacijom.

Na kraju Milorad Mihailović, advokat, čita obrazloženje jedne presude Evropskog suda pravde po kojoj bi, navodno, u budućnosti pacijenti mogli da tuže farmaceutske kompanije ako posle vakcinisanja dobiju neku bolest – bez prethodnog dokazivanja da je bolest nastupila upravo zbog te konkretne vakcine.

Naravno, advokat nije rekao da je presuda (za koju su svi lekari koji se usko stručno bave vakcinama – imunolozi, infektolozi, epidemiolozi – rekli da je skandal i presedan koji može da prouzrokuje mnogo problema) donešena na osnovu jednog slučaja Francuza, koji je ‘98/99. bio vakcinisan protiv hepatitisa, pa dobio multipla sklerozu i tužio kompaniju koja je napravila vakcinu. Te informacije sam pronašao na internetu nakon teške pretrage koja je trajala cirka dva minuta.

I tu kreće sveopšta hajka na sistem i zdrav razum, prosto, jedan festivalčić fašizma. Glas iz publike kaže – migranti nam donose i prenose zarazne bolesti; drugi se pita kako to da su vakcine bezbedne, a Amerika isplatila preko 3 milijarde dolara odštete; treći krenuo da proklinje državu u kojoj je abortus legalan jer žene, eto, ubiju oko 200 hiljada dece svake godine.

Tu više nisam mogao da izdržim i otišao sam. Ne, pobegao sam!

Foto: MD/Magločistač

A samo sam hteo da postavim govornicima jedno pitanje, tačnije, da ih zamolim da svako od njih kaže čime se bavi u životu, pa da pitam okupljene sugrađane da li oni smatraju da jedan advokat, logoped, lekar (Marko, nije naveo čime se konkretno bavi) i pravoslavni sveštenik za njih predstavljaju relevantne osobe za temu kakva je vakcinacija i zaštita njihove dece od zaraznih bolesti.

Fantastičan mi je kvaziargument koji neki protivnici vakcina koriste, pa kažu “Eto, ni lekari ne mogu da se dogovore, ni medicinska struka nije načisto da li je vakcinacija OK ili nije”.

Vid’ ovako, ja vozim “Opel Corsu” 2001. godište, i tačno znam da, kad imam problem s gumama, idem kod vulkanizera; kad mi se upale neke sumnjive lampice, idem kod autoelektričara, a kad mi nešto lupa ispod haube, odem kod automehaničara. I kad mi se upali rezerva, odem na pumpu, pa sipam benzina. Dakle, jedan auto, više različitih problema i više različitih ljudi koji rešavaju probleme na istom autu.

Medicina je mnogo šire polje i, ako smo odgovorni, ne možemo dozvoliti sebi, a pogotovo ne svojoj deci, da poneki pedijatar, nefrolog, gastroenterolog, ili logoped izađu s nečim što drže da je “krunski dokaz zavere”, pa da tvrde da vakcine nisu bezbedne iako već duže od jednog veka štite ljude od zaraznih bolesti.

Upravo takvo dovođenje u zabludu velikog broja laika – jer nije obaveza svakog od nas da se razume u taj usko stručni deo medicine – predstavlja ono društveno neodgovorno ponašanje koje je na početku tribine pominjao otac Dragan.

I ne mogu da verujem da ću na kraju svega zaključiti da je jedan sveštenik govorio ispravnije i razumnije od ljudi koji su učili o medicini na fakultetu.

Nikom od prisutnih gostiju tribine nije zaparalo mozak to što se nije pojavio niko od zdravstvenih radnika iz Subotice iako su bili najavljeni. Pitanje je da li bi bilo bolje da su došli, pa tako dali legitimitet šarlatanima, ili je, možda, ovako ispalo baš kako treba da bude: pustiti istomišljenike da međusobno dižu ego i gaje iluzije da su mnogo jaki i pametni.

Samo što su na taj način moje sugrađane zarazili sumnjom u opravdanost vakcinacije i doveli ih u zabludu. A za to bi valjalo pazariti robiju. Tako kaže otac Dragan.

Povezani članci:

DEJAN HAMPELIĆ: FENOMEN STOTOG MAJMUNA

TATJANA LJUBIĆ: OPASNE VAKCINE U SRBIJI – KAKO VAM MEDIJI PODVALJUJU PRIČE