LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: PREVIŠE INFORMACIJA, A PREMALO INFORMISANOSTI

Najnekompletniji su delovi informatora koji se odnose na realizaciju budžeta, javne nabavke i podatke o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima, pokazuju analize poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Kada je Skupština Republike Srbije usvojila 2004. godine Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, stupila je na snagu i zakonska obaveza tzv. proaktivnog objavljivanja informacija od strane organa vlasti, definisana članom 39, koji glasi:

“Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji sadrži naročito:

• opis ovlašćenja, obaveza i organizacione strukture;
• podatke o budžetu i sredstvima rada;
• podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima;
• postupak podnošenja zahteva državnom organu, odnosno ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili propusta;
• pregled zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih lica, kao i odluka državnog organa povodom podnetih zahteva i uloženih žalbi, odnosno odgovora na druge neposredne mere preduzete od strane zainteresovanih lica;
• podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva;
• imena starešina državnog organa i opis njihovih ovlašćenja i dužnosti, kao i postupaka po kojima oni donose odluke;
• pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa (radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka;
• pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje.

Državni organ će zainteresovanom licu, bez naknade, omogućiti uvid u informator, odnosno dati mu primerak informatora, uz naknadu nužnih troškova.”

Na tom osnovu izrađeno Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa preciznije je definisalo šta navedena zakonska obaveza znači.

U najkraćem, svi organi vlasti su dužni da izrade, objave na svojoj zvaničnoj veb-strani, i redovno a najmanje jednom mesečno ažuriraju dokument pod nazivom – informator o radu.

Cilj tog dokumenta jeste da građanima, medijima, organima vlasti i drugim korisnicima učini dostupnim najvažnije informacije o radu organa, kadrovskim i drugim kapacitetima organa, o njegovoj organizaciji, nadležnostima, sredstvima rada, raspolaganju javnim sredstava, platama, državnoj pomoći, subvencijama, dotacijama, o međunarodnim i drugim projektima i njihovoj realizaciji, javnim nabavkama, vrstama usluga koje organ pruža i procedurama za ostvarivanje prava, o pravnim sredstvima u slučaju negativnih ishoda postupaka pred organom, o vrstama informacija kojima organ raspolaže.

Zakon je tu, sa primenom ćemo lako

Prvih nekoliko godina od stupanja na snagu Zakona problem je, međutim, bio to što su se državni organi oglušavali o definisanu obavezu proaktivnog objavljivanja informacija o svom radu. Primera radi, 2012. godine 17,2% sudova, 70% javnih tužilaštava, 42% pokrajinskih organa, 35% gradova i opština, 17,3% javnih preduzeća i čak 91,6% drugih organa – nije imalo izrađen informator. A oni koji jesu – neredovno su ga ažurirali.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e5e5e5″ bgcolor=”af2828″]

Koje informacije od javnog značaja su Subotičani tražili “u proteklom periodu”?

Informator o radu organa Grada Subotice prvi put je bio objavljen 30. decembra 2008. godine, a poslednji put je ažuriran 30. novembra ove godine.

Svi zainteresovani građani mogu ostvariti uvid u ovaj dokument i nabaviti njegovu štampanu kopiju u Odseku za propise u Gradskoj kući, II sprat/211-4.

Veb-adresa sa koje se može preuzeti elektronska kopija Informatora o radu u PDF formatu je http://www.subotica.rs/index/page/id/4093/lg/sr

Jedna od informacija koje svaki informator o radu mora da sadrži jeste i spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja “u toku proteklog perioda”.

Tako su Subotičani od gradske Skupštine tražili kopiju podnetog predloga za promenu naziva ulice Vikend naselje bb, kao i informaciju vezanu za zakup poslovnog prostora na adresi Trg Lajoša Košuta br. 1 (golubija pijaca). Novinari su, opet, tražili kompletna odbornička pitanja i odgovore date na ta pitanja kao informacije od javnog značaja.

“U toku proteklog perioda”, od Gradonačelnika su najčešće tražene kao informacije od javnog značaja fotokopije zapisnika o otvaranju ponuda za javne nabavke i informacije vezane za finansiranje sporta.

S druge strane, građani su “u toku proteklog perioda” od Gradskog veća tražili informacije od javnog značaja koje su vezane za funkcionisanje ŽFK “Spartak”, a od Gradske uprave informacije koje se odnose na zapisnike o otvaranju ponuda u postupcima javne nabavke koji se vode za Gradsku upravu kao naručioca.

Za razliku od većine državnih organa koji izbegavaju objavljivanje informacija o visini zarada zaposlenih, umesto kojih navode samo koeficijente, Informator o radu organa Grada Subotice sadrži i te podatke:

“U toku oktobra 2017. godine plate (neto) izabranih i postavljenih lica i zaposlenih u organima Grada bile su:

Izabrana lica:
Gradonačelnik 91.268,00
Predsednik Skupštine grada 90.297,51
Zamenik Gradonačelnika 89.326,57
Zamenik predsednika Skupštine grada 88.355,63
Članovi Gradskog veća 85.442,81

Postavljena lica:
Sekretar Skupštine grada 85.294,61
Načelnik Gradske uprave 95.073,62
Zamenik načelnika Gradske uprave 89.369,00
Sekretari sekretarijata 61.797,00
Šefovi Službi 59.268,00

Zaposleni:
samostalni stručni saradnik 47.966,00
viši stručni saradnik 42.543,00
stručni saradnik 40.902,00
viši saradnik 34.203,00
saradnik – viši referent 27.196,00
referent 26.419,00
KV radnik 22.559,00
nekvalifikovani radnik 18.548,00

Neto plate su bez minulog rada.”

[/quote]

Par godina kasnije, broj državnih organa koji uopšte nemaju izrađen i objavljen informator o radu meri se pojedinačnim slučajevima, a kao najčešći propusti javljaju se neredovno ažuriranje podataka i namerno izbegavanje objavljivanja određenih podataka, zbog čega informatori o radu ne mogu biti pouzdan izvor informacija.

Tako su od 64 analizirana informatora državnih organa sa teritorije Vojvodine u 2016. godini, prema podacima poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, svega četiri bila gotovo u celosti usaglašena sa zakonom, a malo manje od polovine (29) nije imalo ni sve propisane delove.

“Najnekompletniji su delovi informatora koji se odnose na realizaciju budžeta, javne nabavke i podatke o isplaćenim platama, zaradama i drugim primanjima”, navodi se u godišnjem Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2016. godinu.

FT1P (čitaj: “Fali ti jedan papir”) kao deviza koja večno živi

A u kojoj meri je Informator o radu organa Grada Subotice, kao i celokupan zvanični veb-sajt subotičke lokalne samouprave transparentan, informativan, prilagođen potrebama korisnika, predstavnici medija i civilnih organizacija su imali priliku da ocene tokom održavanja drugog tematskog okruglog stola, organizovanog u sklopu realizacije projekta “Lokalni građanski monitor”, čiji je nosilac Centar lokalne demokratije Subotica (LDA Subotica).

Silvija Patarčić, foto: Magločistač

“Aktivnost realizujemo u sklopu praćenja i izveštavanja o napretku reforme javne uprave u Srbiji u šest ključnih oblasti definisanih u skladu sa SIGMA principima javne uprave. Reforma javne uprave jedna je od važnijih tema za zemlje kandidate u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pa su i aktivnosti u okviru ovog projekta usmerene u pravcu uključivanja organizacija civilnog društva u reformu javne uprave, tim pre što je pokazano da organizacije nemaju dovoljno kapaciteta da prate taj proces”, rekla je Silvija Patarčić, koordinatorka projekta, u uvodnom delu okruglog stola.

“Fokus projekta ‘Lokalni građanski monitor’ je na principu odgovornosti, i to kroz slobodan pristup informacijama od javnog značaja, što je upravo jedna od najznačajnijih oblasti u okviru procene postignutih rezultata i planiranja mera reforme javne uprave u Srbiji za period 2018-2020. Ono što ovom prilikom želimo da saznamo jeste da li i koliko uopšte građani, predstavnici organizacija civilnog društva i medija koriste informatore o radu i veb-sajtove lokalnih samouprava kao izvore adekvatnih informacija”, pojasnila je dalje ona.

Laslo Mesaroš, foto: Magločistač

Iskustvo Lasla Mesaroša, aktiviste UG “Solidarnost”, u tom pogledu je negativno:

“Ljudi – naročito stariji – ne znaju, ne razumeju, ili nemaju pristup informacijama koje traže. Po meni, treba naglasiti pogubne posledice privatizacije lokalnih medija jer su mediji nekada bili ti koji su umesto građana dolazili do pravovremenih informacija i i informisali građane o svim bitnim aspektima rada lokalne samouprave. Poseban problem danas je i to što su ljudi veoma apatični”.

S tom poslednjom konstatacijom Mesaroša složio se i Nikola Perušić (CEKOR):

“Mi živimo u vremenu u kom je previše informacija. Uskoro će se postaviti pitanje za koga se sve to radi. Ko sve to čita? Koliko ljudi sudeluje u tome? Dođemo na to da se radi o nas nekoliko. Cela stvar malo gubi smisao. I uloga javnosti je upitna jer ljude jednostavno zanimaju neke potpuno nebitne stvari i nisu u sposobnosti da isprate teme od javnog interesa”.

Nikola Perušić, foto: Magločistač

A u pogledu mere u kojoj Informator o radu organa Grada Subotice i zvanični veb-sajt lokalne samouprave zadovoljavaju načelo proaktivne transparentnosti koja podrazumeva pravovremeno objavljivavnje dokumenata i pružanja razumljivih informacija građanima, Perušić kaže:

“Po nekoj nedavnoj anketi Subotica je među tri opštine koje zadovoljavaju minimum informisanja u domenu zaštite životne sredine. Činjenica je da smo daleko ispred drugih, a pitanje je da li ćemo za standarde da uzmemo ipak mnogo uređenija društva, ili ćemo priznati sebi da smo u jednoj tranziciji, jednom poluhaosu i da treba da se radujemo i ovom što imamo na lokalnom nivou”.

Predstavnice Udruženja građana “Zajedno” Suzana Čepo i Vesna Gavrić istakle su da su informacije koje najčešće traže na zvaničnoj veb-prezentaciji Subotice one koje se tiču raspisivanja konkursa vezanih za delokrug rada njihovog udruženja, rezultata istih, ali i informacije vezane za budžet, koje su, međutim, u dovoljnoj meri nerazumljive da bi se mogao izvući jasan zaključak ko i šta se finansira javnim sredstvima – u njihovom slučaju, u domenu društvenih delatnosti i socijalne zaštite.

I upravo to i jesu neki od zaključaka održanog okruglog stola na temu proaktivne transparentnosti subotičke lokalne samouprave:

• obaveze koje nalaže Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jesu zadovoljene – forma je ispoštovana, ali izostaje suština;
• informacije su dostupne, ali je pitanje koliko su i informativne – birokratski jezik činovnika bi valjalo ‘prevesti’ na jezik razumljiv običnim građanima;
• informator o radu, publikovan u PDF format, na više od 150 strana je nečitak – trebalo bi ga pojednostaviti.

A kao glavni, nametnuo se zaključak da prvenstveno treba vratiti svest kod građana da imaju pravo svaku informaciju da traže, jer bez te elementarne pretpostavke građanskog aktivizma sve prethodno rečeno – nema smisla.

Povezani članci:

LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: ODGOVORNOST JAVNE VLASTI POD LUPOM

(Magločistač)

[clear]

Članak “Lokalni građanski monitor: Previše informacija, a premalo informisanosti“ proizveden je kao deo projekta “Lokalni građanski monitor“, koji realizuje Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice u saradnji sa Centrom za evropske politike iz Beograda, a koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija u okviru WeBER projekta. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”.