LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: ODGOVORNOST JAVNE VLASTI POD LUPOM

Država postoji u korist dobrog života građana, a ne samo u korist života (Aristotel)

[divide icon=”circle” width=”medium”]

SIGMA (Support for Improvement in Governance and Management) predstavlja zajedničku inicijativu Evropske unije (EU) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čiji ključni cilj jeste pružanje podrške u sprovođenju reformi javne uprave kroz izgradnju njenih kapacitet.

Kao takva, ova inicijativa je uspostavljena 1992. godine, a u njenom fokusu danas su zemlje koje se nalaze u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a kojima SIGMA jeste svojevrsni putokaz za dolaženje do onoga što se kolokvijalno naziva – dobro upravljanje, i to kroz ispunjavanje šest principijelnih zahteva:

• okvirna strategija reforme javne uprave;
• koordinacija i razvoj politika;
• javna služba i upravljanje kadrovima;
• odgovornost;
• pružanje usluga;
• upravljanje javnim finansijama.

Stepen do kog određena država kandidatkinja ili potencijalna kandidatkinja primenjuje ove principe u praksi predstavlja pokazatelj kapaciteta njene javne uprave da (jednog dana) delotvorno sprovodi acquis communautaire – skup prava i obaveza koje povezuju i obavezuju sve države članice unutar Evropske unije.

„Ma, o čemu vi to“

Za prosečno (ne)upućenog građanina Srbije, većina prethodno rečenog predstavlja stepen apstrakcije koji, na prvi pogled, nema dodirnih tačaka s njegovim svakodnevnim životom.

Međutim, o kakvim principima i kakvom krajnjem cilju se radi, postaje jasnije ako u sećanje prizovete bar jednu situaciju kada ste kao građanin pokušavali da ostvarite neko svoje pravo, a „s one strane šaltera“ naišli na niz peripetija koje su vas koštale vremena, novaca, ponajviše – živaca.

U onoj meri u kojoj su svi ti vaši (ograničeni!) resursi korišćeni oprimalno, u toj meri možete reći da je javna uprava države u kojoj živite – dobra. Ili, apstraktnim jezikom administracije govoreći – da zadovoljava svih šest SIGMA principa.

Ako to nije slučaj, sigurno ćete postaviti pitanje ko je tu za šta odgovoran, a ako ste uz to i dovoljno uporni, zahtevaćete od nadležnih organa odgovore, i tako sami testirati četvrti SIGMA princip – princip odgovornosti, koji podrazumeva:

• da je celokupna organizacija javne uprave racionalna, da sledi adekvatne politike i propise i omogućava adekvatnu unutrašnju, političku, pravosudnu, društvenu i nezavisnu odgovornost;
• da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja zakonodavno propisano i da se dosledno primenjuje u praksi;
• da postoje mehanizmi za zaštitu prava pojedinaca na dobru upravu, kao i zaštita javnog interesa;
• da je pravično postupanje u upravnim sporovima zagarantovano putem internih upravnih žalbi i sudske kontrole;
• da javni organi preuzimaju odgovornost u slučajevima kršenja propisa i garantuju obeštećenje i/ili adekvatnu kompenzaciju.

Lokalni građanski monitor

Upravo četvrti SIGMA princip – princip odgovornosti javnih vlasti – jeste u fokusu projekta „Lokalni građanski monitor“ koji sprovodi Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, i to sa aspekta primene postojećeg zakonodavnog i institucionslnog okvira prava na pristup informacijama od javnog značaja na nivou lokalne samouprave.

Foto: Magločistač

„Projektom je predviđeno istraživanje i pregled prakse u pet lokalnih samouprava – Subotici, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Rumi i Somboru, a vezano za način na koji se na lokalnom nivou primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u smislu kapaciteta izabranih gradova i opština da ’izađu na kraj’ sa merama koje je neophodno da sprovode vezano za taj zakon. Mi smo pošli od toga da postoje tri ključna mehanizma u tom smislu. Prvi je korišćenje i uopšte funkcionalnost zvaničnog opštinskog veb-sajta. Drugi je uloga opštinskog informatora i njegov kvalitet u pogledu informisanja građana, a uključili smo, konačno, i lokalne ombudsmane i naročito njihove zvanične godišnje izveštaje kao jedan od pokazatelja“, rekla je Stanka Parać Damjanović, direktorka LDA Subotica, prilikom otvaranja prvog tematskog okruglog stola u sklopu realizacije projekta, održanog u Rumi.

Ona je u tom kontekstu dalje istakla da je oblast pristupa informacijama od javnog značaja jedna od najznačajnijih oblasti u okviru procene postignutih rezultata i planiranja mera reforme javne uprave u Srbiji za period 2018 -2020, a jedna od tih mera tiče se upravo informatora o radu čiji sadržaj definiše pomenuti zakon, i koji bi trebalo da – u skladu s principom tzv. proaktivne transparentnosti – obuhvataju sve one informacije koje u svom radu proizvode ili koriste organi vlasti.

Međutim, praksa često demantuje i strategiju i akcione planove reforme javne uprave. Naime, prema rezultatima istraživanja koje je tokom 2015. i 2016. godine sprovela Beogradska otvorena škola na nivou jedinica lokalne samouprave, u čak 69 posto slučajeva informatorima o radu najčešće nedostaju najosetljivije informacije – one vezane za budžet. Informacije o javnim nabavkama objavljuje svega 16 posto opština, a podatke o dodeljenoj državnoj pomoći i raznim vidovima finansijske podrške javnim i ostalim preduzećima njih 11 posto.

Ruma kao primer dobre prakse

Pa ipak, postoje i oni slučajevi koji odudaraju od proseka u pogledu kvaliteta informacija koje posredstvom informatora o radu stavljaju na uvid zainteresovanim građanima, a među njih se ubraja Ruma, koja je kao takva postala primer dobre prakse za druge lokalne samouprave.

Dragan Kosanović, foto: Magločistač

„Naš informator o radu je objavljen na sajtu i izuzetno je transparentan. Moram da kažem da smo uvođenjem menadžera za upravljanje kvalitetom definisali i određene procedure na koji način se on vodi, na koji način se u njega uvode izmene, kako su definisani svi koraci. Postoji službenik koji je zadužen samo za izradu informatora o radu i njegovo ažuriranje. On je u obavezi da do 30. u mesecu za prethodni mesec dostavi informator o radu zaštitniku prava građana. Takođe, postoji propisan obrazac gde se navode sve izmene, a koji ide na odobrenje i načelniku opštinske uprave. Ako u jednom naslovu ima izmena, na primer, ako se uvodi novi zakonski akt, postavlja se i link do tog zakonskog akta, navodi se kad je on usvojen, kako se primenjuje na nivou lokalne samouprave. Prostora za dalje unapređenje sigurno još ima, ali moram da kažem da je naš informator o radu prepoznat kao jedan od boljih – preko 90 posto ispunjava ključne kriterijume transparentnosti. U prilog tome govori i podatak da je opština Ruma izradila Plan integriteta kao strateški dokument koji će na sledećoj skupštini biti na usvajanju. Odredili smo način poslovanja, misiju i viziju lokalne samouprave, način ponašanja zaposlenih, a dosta se vodilo računa i o načinu davanja informacija od javnog značaja“, rekao je Dragan Kosanović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Opštine Ruma.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e5e5e5″ bgcolor=”af2828″]

Participativno budžetiranje

Projekat „Lokalni građanski monitor“ je, prema rečima Stanke Parać Damjanović, u mnogome inspirisan rumskom lokalnom samoupravom koja se, između ostalog, nametnula i kao jedan vrlo pozitivan primer primene participativnog budžetiranja u praksi, koji podrazumeva neposredno učešće građana u planiranju i izradi budžeta.

Radi se o veoma komplikovanom procesu koji obuhvata i edukaciju i animiranje građana od strane lokalne samouprave putem medija da uzmu aktivno učešće u definisanju budžetskih prioriteta, što – prema podacima Saveta Evrope – čini otprilike 10 posto stanovništva tamo gde je participativno budžetiranje ustaljena praksa.

A kako taj koncept treću godinu za redom funkcioniše u Rumi, objašnjava Dragan Kosanović:

„Participativno budžetiranje se takođe oslanja na transparentnost budžetskog procesa, koji na što jednostavniji način treba da se predstavi građanima kako bi oni mogli da shvate o čemu se tu radi. Kroz taj segment se ogleda i način rada lokalne samouprave i način poslovanja javnih preduzeća. Svi projekti se daju na mišljenje građanima, udruženjima, privredi s jedne strane, a tim za praćenje strateškog dokumenta koji je sačinjen od direktora javnih preduzeća i ustanova s druge strane takođe daje svoje mišljenje koliko su njihovi planovi usklađeni sa potrebama građana – šta je moguće, a šta ne realizovati. Tek nakon toga se objavljuje lista projekata koja ide na raspravu i glasanje. Od prošle godine smo uveli i izlazak na teren, prilikom čega građani imaju priliku da direktno razgovaraju sa nama i daju svoje predloge. Moram da kažem da do sada nije bilo negativnih reakcija. Ono što oni dovode u pitanje to je da li se nešto dovoljno brzo radi. Na primer, traže stazu u okviru nekog putnog pojasa državne kategorije, što nije baš tako jednostavno realizovati. Kroz ovakvu praksu bi i oni trebalo da shvate koliko je teško da se budžet planira.“

[/quote]

Kada je, pak, reč o saradnji s predstavnicima medija, komunikacija na relaciji opštinskih funkcionera i službenika s jedne i novinara s druge strane odvija se nesmetano. U prilog tome govori i činjenica da su, između ostalog, sve sednice opštinskog veća otvorene za medijske poslenike, koji imaju mogućnost da slobodno, bez prethodnih formalnih procedura, postave sva ona pitanja o kojima građani imaju pravo da budu informisani.

A ono što, po Kosanovićevim rečima, ima zapravo suštinski značaj jeste neposredna komunikacija s građanima i građankama Rume zbog kojih, na kraju krajeva, lokalna samouprava i postoji.

Foto: Magločistač

„Svako ko dođe, a uglavnom ljudi dolaze u prepodnevnim satima, biće primljen da li od strane predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili šefa određenog odeljenja. Sa njima se u razgovoru dolazi do toga šta je problem, pa se dalje ljudi upućuju na nadležne pojedince ili službe. Dešavalo se tako da dođe grupa građana i da se žali kako su nekoliko godina u nazad podnosili molbe da se uredi određena ulica, povodom čega niko nije reagovao. Kada je predsednik opštine pokrenuo tu temu, tražio je izveštaje javnih preduzeća, izašao na teren, i problem je bio rešen. S druge strane, građani su i preko mesnih zajednica u stalnom kontaktu s lokalnom samoupravom. I to su neki osnovni načini komunikacije. Postoji i zaštitnik prava građana i zaštitnik prava pacijenata koji u ustalljenim terminima prima građane, a uglavnom se radi o pravnim problemima“, objašnjava Kosanović, zaključujući prvi tematski okrugli sto rečima: „Potrebno je da sistem funkcioniše i da se problemi u sistemu prepoznaju. A ako građanin mora da rešava probleme u sistemu – to je već problem sam po sebi“.

(Magločistač)

[clear]

Članak “Lokalni građanski monitor: Odgovornost javne vlasti pod lupom“ proizveden je kao deo projekta “Lokalni građanski monitor“, koji realizuje Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice u saradnji sa Centrom za evropske politike iz Beograda, a koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija u okviru WeBER projekta. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”.