SIMON OSZTROGONÁC, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZADUŽEN ZA POLJOPRIVREDU: MINISTARSTVO JE OTUĐENO I OD LOKALNE SAMOUPRAVE I OD POLJOPRIVREDNIKA

U novom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu na čak 52 mesta spomenuto je da je lokalna samouprava nešto dužna da uradi, a da pri tome nigde ne piše šta su dužnosti Uprave ili Ministarstva poljoprivrede

Pozicija u kojoj se nalazi Odsek za poljoprivredu lokalne samouprave možda bi se najslikovitije mogao opisati onom poznatom: „između nakovnja i čekića“. S jedne strane, država traži poštovanje zakona, a s druge ga sama ne poštuje. Nešto poput priče o Vojvodini i njenog prava na sedam posto iz republičkog budžeta. Ali, da ne bismo sami pričali o tome, prepustimo članu Gradskog veća zaduženom za poljoprivredu Simonu Osztrogoncu da sam objasni s kojim se problemima suočava lokalna samouprava kada je u pitanju zadovoljavanje interesa države i poljoprivrednika:

„Na žalost, problema je mnogo i oni su ponajviše političkog karaktera. Kao primer za to mogu navesti crkveno zemljište. Mi imamo jednu odluku iz 2007., gde je 700 hektara državnog zemljišta protivzakonito dato crkvenim zajednicama na korištenje i to pitanje do danas nije rešeno.“

Ovu odluku u delo je 2007. sproveo Savez vojvođanskih Mađara, čiji ste i Vi član. Nakon toga, ni u koaliciji sa Demokratskom strankom ni sada sa Srpskom naprednom strankom niste uspeli poništiti tu odluku, a i sami ste kao stranka ponekad bili uzdržani prilikom glasanja za to. Kako to objašnjavate?

Malopre sam rekao da mi najveće poteškoće u poslu čine politička neslaganja. Nije tu samo SVM u igri nego i DS i SNS, koji su bili ili jesu uticajniji. Na žalost, ni u ovom trenutku nema političke volje da se taj problem reši.

S obzirom na to da ste i sami bavite poljoprivredom, kako gledate na ovaj problem: s jedne strane govorite o tome da je zemlja crkvama izdata u zakup protivzakonito, a s druge ipak poštujete volju stranke koja Vas je imenovala na funkciju na kojoj se nalazite?

Na ovo pitanje gledam sa stručne strane. Jer, nije samo u pitanju to što naši poljoprivrednici ne mogu doći do površina koje su na korištenje dodeljene crkvama nego su to problemi koji su povezani i s ličnim interesima. Naime, da su u pitanju samo crkvene zajednice, onda bih možda imao i drugačiji stav o svemu ovome. Ali, kada se sve ovo meša i s ličnim interesima, onda to stvarno nije u redu.

Na koga mislite: na poljoprivrednike?

Ne bih rekao da su ti ljudi poljoprivrednici nego više ljudi vezani za neke političke stranke.

Kako biste opisali vašu saradnju s nadležnim republičkim institucijama, pre svega tu mislim na Ministarstvo poljoprivrede i Upravu za državno zemljište?

Na žalost, ne mogu reći da imamo dobru saradnju. Više puta sam rekao da bilo ko ko je jednom bio u Upravi za državno zemljište mogao je na prvi pogled videti da tamo stvari ne funkcionišu kako bi trebale. Recimo, u novom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu na čak 52 mesta spomenuto je da je lokalna samouprava nešto dužna da uradi, a da pri tome nigde ne piše šta su dužnosti Uprave ili Ministarstva poljoprivrede. Ili, recimo, za odluku koja je vezana za pravo prečeg zakupa, a koja je sastavni deo godišnjeg programa lokalne samouprave, mi iz Ministarstva na odgovor čekamo i po dva meseca. Naravno, mi onda ne možemo raditi svoj posao. To se događalo u više navrata.

Kako tumačite činjenicu da uoči donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu država nema precizne podatke o tome s kolikom površinom raspolaže?

Na žalost, to je tako. Primera radi, minstrica poljoprivrede je pre dve nedelje izjavila da Subotica ima 24 hiljade hektara državnog zemljišta. Mi, međutim, od 2006. dobijamo podatke od Republičkog geodetskog zavoda i katastra na osnovu kojih stoji da Subotica ima nešto više od 16 hiljada hektara državnog zemljišta. Mi samo sa tim podacima možemo raditi, a mogu reći da to i odgovara stvarnom stanju. Naime, možemo mi Palićko jezero ili auto-put dati poljoprivredniku u zakup, ali ne znam kako će on to uzorati. Znači, jedno je to što stoji na papiru, a drugo ono što je stvarno stanje. Dakle, stvarno stanje je da je od 16.900 hektara između 12 i 12 i po hiljada hektara obradivo, jer ima dosta stvari da su u poljoprivredno zemljište uključeni hipodrom, groblje, dečje igralište… To sve govori o tome da su u katastru ti podaci nesređeni, a mi godinama tražimo da u Subotici imamo republičkog inspektora za poljoprivredu i uveren sam da nikad nećemo napraviti reda po ovom pitanju dokle god ne budemo imali inspektora.

Ipak, ni poljoprivredna inspektorica, ni predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Republičkog geodetskog zavoda i katastra, i pored poziva lokalne samouprave, nisu se pojavili na nedavnoj tribini koja je održana upravo povodom pitanja koliko je državnog zemljišta u Subotici. Kako to tumačite?

Na žalost, nadležne institucije često nisu na raspolaganju ni lokalnoj samoupravi ni poljoprivrednicima. Što se poljoprivredne inspektorice tiče, mislim da ona objektivno ne može na odgovarajući način obavljati svoj posao, jer pokriva teren od Kikinde do Sombora. To je ogromna teritorija za jednu osobu, a problemi su svuda prisutni. Kada je reč o katastru, mogu reći da imamo prilično dobru saradnju. Međutim, kako je stanje unutar katastra, o tome ne bih. To je stvar Republike i Vlade da urede ove odnose.

Osim državnog zemljišta, nije rešeno ni pitanje tzv. stočnog groblja. Dokle se stiglo s izgradnjom sabirnog centra?

I to su pitanja koja su donedavno bila u ingerenciji Republike, odnosno Ministarstva, a u poslednjih nekoliko godina su prebačena u ingerenciju lokalne samouprave. Mislim da to ne bi smela biti dužnost samo lokalnih samouprava nego da nam i Vlada pomogne, bilo kroz davanje sredstava, bilo kroz izgradnju hladnjača, odnosno sabirnih centara. Ne može se, naime, problem cele Srbije rešavati samo u jednoj kafileriji, onoj u Somboru. Mi u Subotici smo u prilično dobroj situaciji, jer smo uspeli naći mesto gde je i do sada bilo stočno groblje i gde je dozvoljeno zakopavanje životinjskih ostataka. Nadam se da ćemo sledeće godine uspeti izgraditi sabirni centar, a šta će biti s kafilerijama, to samo Vlada može rešiti.

Ako se ne varam, u izgradnji sabirnog centra više je uključena norveška nego naša Vlada?

Da. Mi smo uspešno konkurisali kod Vlade Norveške. Taj projekt je pri kraju, a sledeće godine bismo trebali početi s izgradnjom sabirnih centara u četiri grada Srbije.

O kom iznosu sredstava je reč, bar kada je Subotica u pitanju?

Zavisi hoćemo li pričati o samom objektu ili i o specijalnim vozilima. U svakom slučaju, reč je o sumi iznad 10 miliona dinara.

Kako biste opisali odnos s poljoprivrednicima?

Naravno da nastojimo imati dobru saradnju s našim proizvođačima, a mislim da smo u tome i uspeli. Zbog toga i mislim da je ta saradnja na solidnom nivou i da uglavnom uspešno rešavamo probleme.

Ne misle svi poljoprivrednici tako. Udruženje poljoprivrednika, recimo, nekoliko puta je prozivalo lokalnu samoupravu da nema dovoljno inicijative da rešava probleme s Ministarstvom oko, recimo, državnog zemljišta, a što se sve prelama preko leđa samih poljoprivrednika.

Mislim da smo to pitanje uspeli raščistiti na poslednjem sastanku kada smo kroz prezentaciju tačno saopštili s kolikom površinom raspolažemo. A što se Vaše tvrdnje tiče, mogu reći da će se uvek naći jedan ili dva proizvođača koji neće biti zadovoljni. Međutim, meni više znači to da je ogromna većina njih zadovoljna našim radom i saradnjom.

Taj „jedan ili dvojica“, kako kažete, su isto tako tražili da predstavnici poljoprivrednika uđu u komisiju za izradu uređenja, zaštite i korištenja državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kao prvo, svi bi, pa i proizvođači, trebali biti upoznati sa samom procedurom izrade programa, odnosno ko ima pravo učestvovanja u komisijama, šta je prva, šta druga, a šta treća komisija. Na žalost, naši proizvođači nisu dobro informisani što se ovog pitanja tiče, jer su poljoprivrednici i do sada bili uključeni u izradu programa, a i nadalje će biti. Jednostavno, bez njihovih predstavnika ni po zakonu se ne može raditi program. Drugo je, međutim, pitanje da li u komisijama za izradu programa trebaju biti i predstavnici političkih stranaka. Ali, moram reći i to da često nije jasno ni koga sama udruženja poljoprivrednika predstavljaju, jer sam često stekao utisak da njihovi predstavnici više brane lične nego opšte interese.

I Vama je poznato da je na javnim nadmetanjima državnog zemljišta bilo zloupotreba tako što su za licitacije angažovana tzv. treća lica, koja tu zemlju u stvarnosti kasnije ne obrađuju. Da li ste kao lokalna samouprava reagovali na to, na primer tako što ste ih prijavili inspekciji?

Nije na meni da raspravljam o tome šta je zloupotreba, a šta nije nego je to stvar inspekcija. Naime, sigurno Vam je poznato da nije jednostavno dokazati da neko licitira za drugo lice, jer svi ljudi koji ispunjavaju uslove imaju po zakonu pravo licitirati. Međutim, zaista je problematično kako se neki naši ‘pošteni’ poljoprivrednici snalaze kada je reč o problemu kog ste spomenuli. Ipak, mislim da to nije posao lokalne samouprave nego nadležnih inspekcija, pa čak i sudova.

Imate li saznanja o tome da su sredstva od zakupa trošena nenamenski ili su ulagana u propale projekte?

Na žalost, propalih projekata ima, i to od 2010. do 2012. Reč je o vetrozaštitnim pojasevima i pošumljavanju, kao i izgradnji atarskih puteva. Reč je o putu koji povezuje Mišićevo i Tavankut, posao koji je avansno plaćen, a nije završen. Isto tako, i kod vetrozaštitnih pojaseva potrošeno je više desetina miliona dinara, a od njih jedva da postoji nešto. Što se pošumljavanja tiče, to je katastrofa. Znamo da su te površine vraćene u poljoprivrednu proizvodnju i da od šuma nema ništa, pri čemu novci ne samo da su potrošeni nenamenski nego su i zloupotrebljeni.

Dokle se stiglo u postupku utvrđivanja odgovornosti za te propuste?

Postupak protiv JKP “Čistoća i zelenilo” pokrenut je još pre dve godine, ali se on, po mom znanju, i danas nalazi na sudu. U svakom slučaju, oko toga, pošumljavanja, ima puno pitanja, ali je na policiji i sudu da utvrde ko su krivci i da to naplate.

Da li Vam je za ovo vreme palo na pamet da, zbog sukobljenih ličnih uverenja i partijske pripadnosti, dignete ruke od svega i vratite se poslu koji ste i ranije obavljali?

S obzirom na to da sam već četvrtu godinu na ovoj funkciji, ne bi bilo korektno da kažem da mi takvo što nikad nije palo na pamet. Ovo se posebno odnosi na poslednjih nedelju-dve dana kada sam često razmišljao o tome da sve ovo treba prepustiti pametnijim ljudima, a ja da se bavim onim od čega sam živeo i ranije i od čega živim i sada.

Razgovarao: Zlatko Romić (Magločistač)

Mađarska verzija:
OSZTROGONÁC SIMON, A VÁROSI TANÁCS FÖLDMŰVELÉSI ÜGYEKKEL MEGBÍZOTT TAGJA: A MINISZTÉRIUM ELIDEGENÜLT A HELYI ÖNOKRÁNYZATOKTÓL IS, ÉS A GAZDÁKTÓL IS

[clear]

Tekst “Simon Osztrogonác, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu: Ministarstvo je otuđeno i od lokalne samouprave i od poljoprivrednika” nastao je u okviru projekta “Dobra uprava i javne politike u Subotici”, koji je realizovan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji.

[clear]