SEDAM PRIMERA DOBRE UPRAVE U SUBOTICI I OKOLINI: SAMOINICIJATIVNOST ZARAD ZAJEDNIČKOG INTERESA

Ono što, međutim, opominje su odgovori mladih koji tako nešto ne vide u državi u kojoj žive, pa svoju budućnost vide u nekom uređenijem društvu

U potrošačkom društvu sasvim je logično da građanin za uloženi novac traži odgovarajući kvalitet, bez obzira da li je reč o materijalnom ili duhovnom dobru. Međutim, kada se ova priča usmeri na odnos građanin – država (odnosno njene institucije na različitim nivoima) stvari neretko ne stoje tako: građanin-potrošač često prihvata svoj podređeni položaj u odnosu na instituciju-vlast i sva pravila koja je ova druga uvela. A ta „pravila“ u pravilu zaobilaze zakon i zalaze u sferu korupcije po kojoj se Srbija već godinama nalazi između 70. i 80. mesta u svetu.

Radeći neretko u uslovima centralizovanih, restriktivnih ili nedefinisanih zakonskih okvira sagovornici „Magločistača“ u ovom projektu pokazali su jednu zajedničku osobinu: samoinicijativnost.

To se podjednako odnosi na medicinskog radnika Hitne pomoći Zsolta Szendija, direktoricu Osnovne škole „Matija Gubec“ iz Tavankuta Stanislavu Stantić – Prćić ili direktoricu Savremene galerije Nelu Tonković. Kroz njihove, ali i odgovore člana Gradskog veća zaduženog za poljoprivredu Simona Osztrogonca, predsednika Skupštine Mesne zajednice Hajdukovo Istvána Haskóa, rukovodioca „Terra’sa” Snježane Mitrović i glumca Drame na srpskom Narodnog pozorišta Vladimira Grbića, uvek se provlači ista nit: snaći se na korist zajednice i onda kada za to objektivno nema sredstava, ali i onda kada ti iz raznoraznih razloga (birokratskih ili nekompetentnih službenika) država nije partner.

Iako su neki od njih – poput Osztrogonca ili Haskóa, na primer – i sami deo vlasti, njihovi odgovori možda najbolje svedoče o istinitosti ne samo one kako i nad popom ima pop nego i o tome kako je i pored poteškoća moguće biti na usluzi građanima. Neki od njih – poput Stanislave Stantić – Prćić ili Nele Tonković – vlast je postavila na rukovodeće položaje, ali je u oba slučaja do izražaja došla njihova sposobnost da vlastitu kreativnost sprovedu u delo. O kreativnosti, i to onoj buntovnoj, svakako se može govoriti i kada je reč o Grbiću, dok je Szendi svojim primerom pokazao najlepšu ljudsku osobinu: humanost i izvan „zadatih okvira“, odnosno izvan onoga što mu i inače spada u opis posla. Konačno, priča Snježane Mitrović pokazuje nam i sve prednosti (a možda još i više) i nedostatke partnerskog odnosa nevladinog sektora s državom.

Ipak, najotvorenije i najiskrenije odgovore dali su učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ i Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević“, koji su u prvi plan istakli da dobru upravu odlikuje nekorumpiranost, stručnost i vođenje računa o interesu svojih građana. Njihovi odgovori, međutim, otkrivaju i još jednu tužnu istinu: mnogi od njih u državi u kojoj žive ne vide tako nešto, pa su im i planovi za budućnost vezani za neko uređenije društvo. Njihove godine najbolja su opomena starijima da će, ukoliko nešto brzo i korenito ne promene, ovo društvo ostati bez mladih, osuđeno na uvenuće.

Na kraju, recimo da je izbor sagovornika „Magločistača“ u projektu „Dobre uprave i javnih politika u Subotici“ rađen u najboljoj nameri predstavljanja ljudi koji u različitim oblastima, zahvaljujući pre svega svom ličnom angažmanu, pokazuju da su pomaci nabolje zarad opšteg interesa ipak mogući. Naravno, naš izbor nije rađen s idejom da se predstavi kao jedini ispravan, jer sigurno postoji još veliki broj sličnih primera.

(Magločistač)

Tekst “Sedam primera dobre uprave u Subotici i okolini: Samoinicijativnost zarad zajedničkog interesa” nastao je u okviru projekta “Dobra uprava i javne politike u Subotici”, koji je realizovan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji.

[clear]