U narednim danima portal „Magločistač“ će objaviti seriju tekstova na temu dobre uprave i javnih politika koje se vode na nivou grada Subotice, ali i šire, u različitim oblastima – od kulture, preko zdravstva, školstva, poljoprivrede, do funkcionisanja mesnih zajednica, i to kroz prizmu istaknutih pojedinaca koji su, po našoj oceni, ostvareni u svojim profesijama.
“Država, to sam ja!”, rekao je Luj XIV od Francuske negde na prekretnici 17. i 18. veka, najdugovečniji vladar u evropskoj istoriji, postavši tako oličenje apsolutističke vlasti koncentrisane u rukama jednog čoveka. Mnogo vode je od tada proteklo, mnoge mentalne i stvarne revolucije su se u međuvremenu odigrale na povesnoj bini, preusmeravajući tok istorije od suvereniteta vladara ka suverenitetu građana.
Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku kao najelementarnija brana svakom pokušaju uzurpacije poluga moći od pojedinca, princip vladavine prava, potom promenljivosti vlasti putem demokratskih izbora, kao i profesionalnog upravljanja državom posredstvom birokratski ustrojene organizacije koja nezavisno i nepristrasno obavlja poverene poslove, samo su neki od rezultata te povesne borbe koje danas niko ne dovodi u pitanje kao postulate na kojima počiva savremeno društvo, odnosno država.
Luj je mrtav, živeo Luj!
Ili bi bar tako trebalo da bude. Duh “Kralja Sunca” olako je zaposeo istu tu organizaciju koja je, umesto lične, postala otelotvorenje jedne nadpersonalne moćne mašinerije rukovođene prema vlastitim pisanim i nepisanim pravilima. Taj Levijatan, rekao bi Tomas Hobs, jede svoju decu: ona su za njega slepi podanici koji se svesno odriču dela svojih prava zarad javnog dobra.
Takav odnos prema građanima kao podanicima koji bespogovorno izvršavaju autoritativna naređenja vlasti, odnosno uprave, država je negovala bezmalo 200 godina. Tek u drugoj polovini 20. veka mogu se čuti glasovi pobune, što dovodi do rađanja jedne potpuno nove koncepcije državne uprave – kao servisa građana.
Moje pravo da znam sve
Koliko je ova koncepcija važna, pokazuje i značaj koji joj pridaju međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope, koje od 90-tih godina nastoje da ustanove listu principa kojima javna uprava i javni službenik treba da se rukovodi kako bi se ustanovili standardi tzv. dobre uprave (engl. good administration) nasuprot tzv. lošoj upravi (engl. maladministration).
Ujedno, dolazi i do širenja samog pojma organizacije javne uprave, koja ne obuhvata više samo standardne državne organe poput ministarstava, raznih inspektorata i zavoda, pokrajinskih, gradskih, opštinskih uprava, već i javna i javno-komunalna preduzeća, zdravstvene, kulturne, obrazovne ustanove. Rečju, sve one kojima je zakonom povereno vršenje upravnih javnih ovlašćenja, delatnosti i usluga od interesa za sve građane; staranje o stanju u određenim oblastima kroz oblikovanje, podsticanje i usmeravanje razvoja javnih politika u interesu građana.
IMT, ili ima li tu nas?
Pravo na dobru upravu je 2000. godine, Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije, priznato kao jedno od osnovnih prava njenih građana, a pretenzije za osvajanjem istog sve češće i sve glasnije mogu se čuti i u Srbiji gde je još uvek sindrom „niskog šaltera“ više pravilo nego izuzetak; gde je „ćutanje administracije“ svakodnevna pojava; gde je pravdanje nadležnih organa lošom organizacijom posla uvek dobar izgovor za očuvanje statusa quo; gde se javne politike kroje po interesima ne svih, već odabranih građana; gde su korupcija i nepotizam „kod kuće“; gde je, zbog svega prethodno rečenog, poverenje građana u institucije sistema i one koji te institucije predstavljaju urušeno kao kula od karata.
Pa ipak, i u takvom okruženju ima pojedinaca koji odgovorno, savesno, profesionalno obavljaju svoj poziv, a čiji glasovi se u kakofoniji nezadovoljnih gube. To su pojedinci koji uprkos poteškoćama nisu odustali, digli ruke, pomirili se sa statusom quo, već u svojim okvirima delovanja nastoje da naprave pomake, makar i male, ma koliko na momente izgledalo da se “bore protiv vetrenjača”.
U narednim danima portal „Magločistač“ će objaviti seriju tekstova na temu dobre uprave i javnih politika koje se vode na nivou grada Subotice, ali i šire, u različitim oblastima – od kulture, preko zdravstva, školstva, poljoprivrede, do funkcionisanja mesnih zajednica, i to kroz prizmu istaknutih pojedinaca koji su, po našoj oceni, ostvareni u svojim profesijama.
Izbor je sigurno mogao da bude i drugačiji. Dovoljno je svako da se zapita – kakav, i po kojim aršinima, a odgovor na to pitanje pravi je početak za promišljanje sledećih: u kojoj meri je princip dobre uprave zastupljen kod nas? Šta uopšte znači dobra uprava kao servis svih građana? Konačno, da li su za dobru upravu važniji dobri zakoni ili ljudi koji su u poziciji te zakone da sprovode? Vaša razmišljanja možete proslediti na našu e-mail adresu maglocistac@gmail.com.
(Magločistač)
Tekst “Dobra uprava, javne politike, dobri ljudi: pravilo ili izuzeci?” nastao je u okviru projekta “Dobra uprava i javne politike u Subotici”, koji je realizovan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.