Zakupci tezgi na Buvljaku u Subotici tokom epidemije: „Izgledalo je katastrofalno, teško preživljavamo“

Zakupci na subotičkom Buvljaku, jednom od najvećih i najpoznatijih robnih pijaca u regionu, veoma su teško podneli posledice epidemije korona virusa jer su ostali bez kupaca, a posebno je bio težak period zatvaranja, kada pijaca mesec dana nije radila. Prodavci koji najvećim delom žive od mađarskih kupaca, kojih nije bilo zbog zatvorenih granica, prošlu godinu ocenjuju kao katastrofalnu. Oni za Magločistač kažu da je Tržnica davanjem popusta za zakup tezgi olakšala poslovanje, ali uprkos svemu – život na pijaci još uvek nije zaživeo.

Robna pijaca Mali Bajmok, poznatija kao Buvljak, jedna je od najbolje opremljenih robnih pijaca u regionu koja broji oko 1.500 tezgi i u privatnom vlasništvu ima 200 lokala. Veliki izbor različitih vrsta robe široke potrošnje privlači na hiljade kupaca iz cele Srbije, a naročito kupaca iz Mađarske. Na pijaci mogu da posluju isključivo registrovana lica, odnosno preduzetnici, zanatlije, trgovci i poljoprivredna gazdinstva.

Prodavci teško preživljavaju bez kupaca iz Mađarske

Većina prodavaca nije bila raspoložena da govori za medije, niti da se slika. Gotovo su svi odmahivali rukom i dobacivali „napišite slobodno da je bilo užasno, nećete pogrešiti“. Neki od prodavaca, koji nisu hteli da govore pod imenom, kažu da je april 2020. godine bio najteži jer pijaca nije radila zbog zatvaranja u Srbiji, usled pandemije korona virusa, a da više od godinu dana čekaju povratak mađarskih kupaca od kojih najveći broj prodavaca živi.

„Prošle godine je drastično opao promet, bilo je 90 odsto manje ljudi na pijaci, prazne su bile tezge, a pola njih je i otkazano. Kako smo izdržali, ne znam ni sam, verujte. Neke male zalihe koje su postojale, više ne postoje i to je to“, kaže za Magločistač prodavac K. L. koji prodaje sezonsku garderobu na pijaci.

Kako navodi, imali su velikih poteškoća zbog praznih pijaca i ogromnih troškova.

„Mala preduzeća su jako loše prošla u ovom svemu. Najuporniji su izdržali, oni su na nuli ili ispod nule. Izgledalo je zaista grozno. Ja sam za vakcinaciju, da se situacija što pre normalizuje i da sve krene kao što je nekada bilo“, smatra K. L.

Prema njegovim rečima, drugog vikenda u maju ove godine se malo popravio promet, ali očekuje da se situacija uskoro poboljša.

Dodaje da je Tržnica dala popust za zakup tezgi i da plaćaju 15.000 dinara mesečno, ali da uz ovaj iznos treba da plate i poreze i sve druge troškove koje imaju preduzetnici.

„Tržnica je bila korektna, davala je popuste, ali su i oni u istoj situaciji. To je jedan začarani krug u kojem svi ispaštaju. Ne možemo ni od koga da očekujemo pomoć jer smo dobili i od države neku pomoć, ali je sve to minimalno s obzirom na troškove koje imamo“, objašnjava K. L.

Beriša je sa ženom i sedmoro dece došao sa Kosova i Metohije. On takođe prodaje sezonsku garderobu i kaže da je imao tri tezge ali je tokom zatvaranja morao sve da ih zatvori jer posla nije bilo.

„Nemamo od čega da živimo. Tokom zatvaranja je bila katastrofa. Mi smo zavisili od Buvljaka i sada nemamo kako da izdržavamo porodicu. Znate, mi smo zavisili od Mađara koji dolaze ovde da kupuju“, navodi Beriša.

On se nada boljem, da će Buvljak ponovo da zaživi kao ranije.

„Mi smo zahvalni što Buvljak postoji, ali svi ovi problemi nisu samo moji, svima je slično zbog ove situacije“, podseća Beriša.

Bez problema oko nabavke robe u Mađarskoj

Miloš prodaje kozmetiku i hranu koju nabavlja u Mađarskoj. Kako kaže, tokom ove kovid godine nije imao problema sa nabavkom robe kao ni sa prelaskom granice između dve države.

„U Mađarsku smo išli po robu bez bilo kakvih problema, nije bilo otežano. Kupci sa strane nisu smeli da dolaze, a pola njih se uplašilo, a to se odrazilo na čitav posao“, navodi Miloš.

„Teško je kao i svuda“, dobacuje njegova žena.

Robu iz Mađarske prodaje i D. B. koji kaže da su radili „tu i tamo“, da je bilo svega, ali da su preživeli.

„Kad je bilo zatvaranje prošle godine, mi smo sedeli kući, snalazili smo se kako smo mogli. Taj period smo premostili jer smo imali robe u zalihama“, navodi D. B.

Korpar koji pravi predmete od pruća kaže za naš portal da se bavi preradom pruća i da pravi razne stvari. Kako kaže, već neko vreme je u penziji, ali radi i dalje. Firma je na imenu njegove ćerke, a imaju radnju i u centru Subotice. Uprkos tome, najveće pazare ima od mađarskih kupaca kojih ima najmanje.

„Jako je teško. Kao prvo, narod izbegava da dođe da se ne zarazi, drugo – narod nema para. Treće, moraju da uštede novce ako dobiju koronu, da imaju čime da ih sahrane. Kupovno sposobna tražnja je opala, režija ubija sve. Narod se povukao u sebe, a akt kupovine je stao“, objašnjava ovaj lokalni korpar.

Kaže da je tokom zatvaranje živeo od ušteđevine.

„Jednostavno sam od penzije odvajao i ulagao, jer u ovaj posao mora da se ulaže, da se kupuje pruće, teško je, u gubitku sam. To su stari zanati, tu nam država nije baš izašla u susret putem subvencija, Trudim se da izdržim. Svi se nadamo da će biti bolje kad ovo prestane“, navodi on.

Uprkos tome što je u penziji, koju je stekao tako što je 40 godina radio u trgovini, i na njega je veoma loše uticalo što mađarski kupci nisu dolazili na Buvljak jer je, kako kaže, „neki put bilo više prometa u forintama nego u dinarima“.

„Svi smo mi ovde u minusu. Trudim se da preživim. Verujte, na izmaku sam snage. Ja sam nekada radio u trgovini. Mladi treba da se edukuju, da stiču iskustva, da bi imali novaca. Ja, kao iskusan trgovac, prvo kalkulišem gubitak pa tek onda bude nešto za dobitak. Ako svi mladi odu u inostranstvo, ko će nama ovde da zarađuje za hleb i da puni budžet“, pita se ovaj iskusni korpar.

Dodaje da je Tržnica bila veoma korektna prema zakupcima.

„Trudili su se da nam daju olakšice i da nam izađu u susret. Ja sam uvek uredno plaćao zakup tezge i nikad nisam kasnio. Zbog toga sam dobio i dodatni popust“, kaže on.

U Tržnici očekuju normalizaciju poslovanja na pijaci

Saradnica za odnose sa javnošću Tržnice Subotica Marina Čović kaže za Magločistač da je najkritičniji period bio u aprilu prošle godine kada je bio potpuno obustavljen rad pijaca, da je tada određeni broj zakupaca otkazao tezge, ali da u poslednjim mesecima beleže i blagi trend vraćanja zainteresovanih za slobodne prodajne prostore.

„Na licitaciji za izdavanje slobodnih prodajnih prostora u januaru smo izdali čak 30 tezgi što svakako ohrabruje“, navodi Čović.

Po njenim rečima, cene zakupa tezgi na Robnoj pijaci Mali Bajmok kreću se okvirno od 6.500 dinara do 15.000. dinara, ali da su zbog smanjenja broja kupaca i prometa robe tokom trajanja pandemije uveli popuste svojim zakupcima da im olakšaju poslovanje.

„U aprilu 2020. godine, kada pijaca nije poslovala, oslobodili smo ih plaćanja zakupa. Redovnim platišama omogoćili smo popuste od 20 do 50 odsto na cenu zakupa“, kaže Čović.

Ona podseća da su godinama unazad veliki broj kupaca na pijaci predstavljali kupci iz susedne Mađarske, a da je zbog novonastale situacije bilo otežano i putovanje, a njihov broj se drastično smanjio i time izazvao manji promet i na pijaci. 

Dodaje da poslednja vest o otvaranju granica za vakcinisane građane iz obe zemlje budi nadu za bolje sutra.

„Pandemija je svakako uticala na slabije poslovanje, ali nadamo se i očekujemo da će se situacija stabilizovati, a samim tim i vratiti kupci iz Mađarske kao i regiona koji tradicionalno dolaze na pijacu i uvek joj se rado vraćaju“, kaže Čović.

Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.

Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.