U Tavankutu održano predavanje o upotrebi digitalizacije i agro-dronova u poljoprivredi: Sve dostupnija inovativna rešenja, korist višestruka

Zahvaljući novim tehnologijama i inovativnim rešenjima, poljoprivrednici u Vojvodini bi mogli u znatnoj meri unaprediti svoju dosadašnju proizvodnju dobijanjem dragocenih i pravovremenih podataka sa površina koje obrađuju – zaključak je predavanja održanog u Tavankutu 3. marta, a u sklopu realizacije projekta „Digitalizacijom do znanja i razvoja“, čiji je nosilac Inovativna mreža iz Subotice.

Projekt menadžerka ovog udruženja, Jadranka Stantić, kaže za Magločistač da je suština projekta da se sazna koje su prednosti digitalizacije u poljoprivredi.

„Inovativna mreža je u prethodnom periodu uz podršku Evropske unije sprovela projekat ’Korak do zelene ekonomije’ koji se bavio zelenom ekonomijom i zelenim preduzetništvom, i tada smo shvatili da je poljoprivredni sektor kod nas na lokalu ustvari podeljen na dva velika dela“, navodi Stantić.

„Tu se, naime, s jedne strane, nalazi veliki broj ljudi koji se bave poljoprivredom, a koji imaju male površine koje obrađuju, obično ispod 5 hektara zemljišta. Uglavnom je reč o staračkim domaćinstvima ili o domaćinstvima gde se nalaze mladi koji, međutim, nisu u poljoprivredi duže od tri godine. Ovaj projekat nam je pomogao da prikažemo primere dobre prakse u regiji i u okruženju, na koji način se mogu koristiti inovativna rešenja kako bi poljoprivredna gazdinstva postala samoodrživa“, objašnjava Stantić.

S druge strane, dodaje ona, nalaze se poljoprivrednici koji raspolažu velikim površinama zemljišta, koji se profesionalno bave poljoprivredom, i kojima na prvom mestu jesu interesantna inovativna rešenja poput uvođenja digitalizacije i primene agro-dronova.

Tako se pomoću različitih aplikativnih alatki, pametnih mašina kreiraju znanja koja pomažu poljoprivrednicima da donose odluke u poljoprivredi i u okviru samog lanca snabdevanja, u odnosu na dobavljače, kupce i krajnje potrošače, čime se podižu produktivnost i efikasnost, objašnjava Jadranka Stantić:

„Zahvaljujući agro-dronovima i digitalizaciji, već u samoj pripremi se dolazi do kvalitetnijih informacija o zemljištu, o imputima, i na taj način se već u prvom koraku smanjuje nepotrebna potrošnja, a ujedno dolazi i do zdravijih proizvoda koji u sebi ne sadrže nepotrebne hemijske supstance jer je tačno proračunato na kojim delovima površine, na kojim usevima treba da se koriste određeni preparati za zaštitu. Naravno, najčešće se to primenjuje kod kasnih useva, što dovodi do uštede od 30 do čak 50 odsto u korišćenju samih preparata“.

Dronovi sve dostupniji

„Kada pomislimo na dron, onda mislimo da se nešto snima iz vazduha, u neke turističke svrhe, ili da se prave fotografije, ali ti dronovi mogu da posluže kao jako dobro tehničko oruđe u agraru, čak i oni jeftiniji. Na primer, da se napravi snimak terena kako bi se procenilo stanje vegetacije, da se na vreme uoči rana pojava bolesti, pa tako i blagovremeno reaguje“, rekao je Igor Marinović, jedan od predavača.

Digitalizacija, takođe, omogućava i da se na transparentan način podele informacije o tome kojim preparatima je rod tretiran, od kojih komponenti se sastoji, što je u interesu samih kupaca, a što bi trebalo da bude obaveza svakog proizvođača, smatra Stantić.

„Kada je reč o dronovima, danas mogu da se instaliraju aplikacije na mobilnim telefonima i računarima, koje poljoprivrednicima omogućavaju da pravovremeno dođu do informacija, naročito upozorenja  o tome da li nešto treba da se radi ili ne, čime se unapređuje proces proizvodnje“, dodaje ona, napominjući da je država prepoznala ove potrebe, pa samim tim i poljoprivrednici mogu da dođu do sredstava putem subvencija, ili IPARD projekata.

„IPARD je raspisan, a jedan od dodatnih bodova jeste upravo nabavka pametnih mašina, GPS uređaja u traktorima ili agro-dronova, što donosi 5 do 10 poena na samom IPARD raspisu što finansira Ministarstvo poljoprivrede“, objašnjava Stantić.

Suknović: Tavankućani prepoznaju važnost inovativnih rešenja u poljoprivredi

Ladislav Suknović, predsednik Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Matija Gubec“ iz Tavankuta, koje je bilo domaćin susreta, rekao je za Magločistač da u okviru Tavankutskog festivala voća i autohtonih rukotvorina svake godine organizuju određena predavanja koja su vezana za poljoprivredne proizvođače, za voćare, ratare i povrtare.

„Njima pokušavamo približiti inovativna rešenja vezana za razvoj poljoprivrede, sagledavajući probleme sa kojima se oni suočavaju. Nastojimo ta predavanja učiniti adekvatnim da odgovore na sva aktuelne probleme i na aktuelna pitanja“, navodi Suknović, dodajući da su Tavankućani iskazali veliko interesovanje za upotrebu agro-dronova:

„Prepoznali su to kao jednu novu šansu u rešavanju ne samo problematike vezane za poljoprivrednu prozivodnju, nego i za rešavanje drugih, komunalnih problema koji postoje u Tavankutu i okolini“.

Naime, u procesu participativnog budžetiranja koji je u Subotici prvi put bio sproveden prošle godine, Subotičani su dali ukupno 250 predloga za koje smatraju da treba da se finansiraju iz gradskog budžeta, a Tavankućani su bili najaktivniji, predloživši više od 70 projekata, među kojima se izdvojio predlog angažovanja drona za nadzor javnih površina, kako bi se uspostavila bolja kontrola nepropisnog odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

Pored Igora Marinovića koji je predstavio mogućnosti inovativnog razvoja poljoprivrede kroz procese digitalizacije i primenu agro-dronova, predavanje su održale i istraživačice-saradnice novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, Marta Loc, koja je govorila o napretku u detekciji i monitoringu biljnih bolesti – od tradicionalnih laboratorijskih tekstova do dijagnoze “u polju”, te Tatjana Dudaš o patologiji biljaka i informacionim tehnologijama, prilikama za upravljanje epidemijama biljnih bolesti i primeni u regulatornim okvirima.

Projekat „Digitalizacijom do znanja i razvoja“ se sprovodi uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.