Subotički programer Daniel Dulić: Od oca sam naučio kako da rešavam velike probleme

Subotičanin Daniel Dulić počeo je da se bavi programiranjem kada je imao samo 10 godina, da bi već sa 26 otvorio vlastitu firmu koja se bavi računarskim programiranjem i automatizacijama u poslovanju e-commerce sistema.

On je danas, ocenjuje, uspešan u svom poslu. Uvek ima novih klijenata, ali posebnu pažnju posvećuje onim stalnim jer mu je, naglašava, važnija dugoročna saradnja sa partnerima umesto paprenog naplaćivanja usluga koje pruža – što nije retka pojava u poslu kojim se bavi.

Zato ne iznenađuje podatak da ima klijente sa kojima sarađuje od samog starta, od osnivanja firme 2019. godine – što je, opet, retka pojava u poslu kojim se bavi.

A pre nego što se odlučio na taj važan korak pokretanja sopstvenog biznisa, neophodna znanja i veštine sticao je radeći u drugim lokalnim firmama.

„Još u osnovnoj školi sam počeo da radim za druge firme za malo novca, sticao sam znanje, veštine i iskustvo. Na sve to sam gledao pozitivno i smatrao ulaganjem u sebe“, priča Daniel.

Tako je od malih nogu išao kod brata od tetke da pomaže u njegovoj firmi koja se bavi servisiranjem računara i mobilnih telefona.

„Kasnije sam išao da uplaćujem pazar i naučio sam da radim servis računara. Onda se pojavio jedan dečko koji je njima pravio program za servis, koji mi je pokazao sve funkcije i rekao ’Uči programski jezik i vrste baza – dalje sve imaš na Google-u’. I ja sam tako počeo da se snalazim sam.“

Dok su njegovi drugari igrali igrice, on je marljivo učio:

„Kao dete sam shvatio da je igranje igrica gubljenje vremena, pa sam počeo sam da istražujem i učim, i osećao sam se bolje kada sam vremenom počeo i da stvaram“.

Ničiju pomoć nije dobio, niti je tražio

Daniel je studirao na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici, ali je u nekom trenutku, kako kaže, verovao da je pametniji, pa je prekinuo studiranje.

Naknadno, iz današnje perspektive, ne bi preskočio ovu važnu stepenicu u svom razvoju.

„S obzirom na to da planiram da širim svoje znanje na različita polja iz ove oblasti, sada vidim da mi u određenim situacijama, kada naiđem na neki problem, nedostaje taj momenat stručne škole. Za neke stvari je neophodno temeljno znanje koje se dobija na studijama. U međuvremenu, ja uspevam sve da naučim i da rešavam prepreke, ali je ipak teže sada savladati to“, objašnjava.

Ničiju pomoć nije dobio, niti je tražio.

„Idem logikom – kad ti uzmeš nešto od države, onda to moraš i da vratiš, jer uvek ima neki mali uslov koji ti ’seče krila’. Verovatno ima sredstava koja bih mogao da dobijem, ali ne želim da budem nikom dužan, da uzmem neku subvenciju, pa da imam naredne tri godine određene uslove i obaveze. Ovako sam miran“, zaključuje Daniel.

Na početku pokretanja svog biznisa imao je, međutim, podršku drugih preduzetnika sa kojima je sarađivao, koji su mu nudili pomoć koju na kraju nikada nije bio primoran da upotrebi, ali mu je, kako kaže, ta njihova podrška rečima, činjenica da ima nekog na koga može da se osloni, mnogo značila.

Kad prerasteš svoje okruženje, nastaviš sam

Kao i u svakom preduzetničkom poduhvatu, početak nije bio lak, ali je sve prepreke Daniel posmatrao kao izazove koje je uspešno savladavao.

„Kada dođe porez od 30.000 dinara svakog meseca, to je bilo malo papreno. Zarađeni novac sada ulažem u izgradnju kuće i hoću da pokrenem mini data-centar, jer imam svoje servere koje ću da iznajmljujem klijentima, u cilju zaštite podataka određenih klijenata“, kaže Daniel.

Kao i u svakom poslu, i u njegovom ima stresnih situacija, ali je, dodaje, još kao dete od svog oca naučio da prvo veći problem razloži na manje koji tako postaju rešivi, što i dan-danas primenjuje ne samo u poslovanju, nego i u privatnom životu.

„Gledam da stabilno hodam, da smanjujem nepotrebne troškove, da nemam velikih mesečnih obaveza jer, kada ih nemaš, onda možeš više da uštediš i da taj novac ponovo ulažeš u nešto drugo tj. da se potencijalno širiš u svom poslu“, objašnjava Daniel.

Dodaje uz osmeh da je sebi dao rok da se do 50-te godine penzioniše.

„Nemam konkurenciju u poslu jer firme same dolaze do mene zbog mog načina razmišljanja i pristupa poslu“, zaključuje Daniel.

Njegov savet mladima koji žele da krenu istim stopama je da prvo i sami rade u nekoj firmi, da uče na koji način funkcionišu stvari, i da se trude mnogo više nego što se od njih traži.

„A u momentu kada vidiš da si prerastao svoje okruženje, samo se izdvojiš i počneš da radiš svoje. Danas treba imati temeljno znanje jer je u ovom poslu potreban vrhunski profesionalizam, da se uđe u sitne pore nekog problema kako bi se on uspešno rešio“, poručuje Daniel Dulić.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Urbana kultura povezuje mlade na Zapadnom Balkanu”, čiji su nosioci Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, Udruženje “AktivUm” iz Kumanova, i Agencija za lokalnu demokratiju iz Nikšića, a pridruženi partneri Grad Subotica, Opština Kumanovo i Opština Nikšić.

Inicijativa je deo regionalnog ReLOad 2 programa koji implementira UNDP uz finansijsku podršku EU, a cilj projekta je podsticanje mobilnosti i angažovanja mladih u regionalnoj saradnji i razmeni dobre prakse u oblasti njihovog ekonomskog osnaživanja i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na unapređenju znanja i preduzetničkih veština mladih za razvoj start-apova u ICT sektoru, te popularizaciji inovativne promocije lokalnog kulturnog nasleđa kroz unapređenje regionalne saradnje i razmenu dobre lokalne prakse u tri grada.