Ako je kao firma tako dobra, zašto joj je kao privrednom subjektu ugašen račun i zašto je utopljena u „Imlek“?
Postoje stvari u životu kada su ti osećanja, onako iskreno – ljudski – pomešana. Ne znaš šta bi u trenutku pre: bio ponosan ili, na primer, besan?
Takvo osećanje verovatno u ovom trenutku dele mnogi mali proizvođači mleka koji imaju nevolju biti kooperanti subotičke „Mlekare“.
Šta, na primer, da oni rade sa informacijom da je odlukom Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine upravo ova kompanija dobitnica nagrade za najuspešnije ostvarene rezultate privrednih društava u prošloj godini? Da li da, recimo, ospore činjenicu da subotička „Mlekara“ već godinama otkupljuje blizu 60 miliona litara sirovog mleka godišnje ili onu da je reč o kompaniji koja jedina u sektoru mlekarstva u Srbiji ima sretifikat za izvoz svojih proizvoda na tržište Evropske unije?
Ili, jednostavno, da joj ospore kvalitet proizvoda u koji ne sumnja tržište celog regiona, uključujući, naravno, i ono domaće, jer im sama „Mlekara“ sve češće to isto radi?
A upravo bi tu – i mali proizvođači, i oni srednji i oni veliki i oni u rukovodstvu „Mlekare“ – mogli naći svoj zajednički interes, i to svako iz različitog razloga.
Mali, srednji i veliki proizvođači bi, na primer, mogli – mnogo, mnogo glasnije nego do sada – postaviti pitanje ministrici poljoprivrede Snežani Bogosavljević – Bošković kada će već jednom u Novom Sadu s radom početi referentna Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Prvi zbog toga da ih mlekare ne bi sve češće – a što u poslednje vreme inače rade – zajebavale za kvalitet mleka kog (u)livaju u zajednički bazen, vadeći se na nečiji veliki broj somatskih ćelija, iza čega, zapravo, stoji namera gašenja malih proizvođača i otkup mnogo jeftinije sirovine iz inostranstva. Drugi i treći iz istih razloga. Ako ne sad, a ono ubrzo.
Što se rukovodstva „Mlekare“ tiče, pitanje je više načelno nego li praktično.
Ono bi, na primer, moglo glasiti ovako: „Ako smo kao firma tako dobri, zašto nam je kao privrednom subjektu ugašen račun i zašto smo utopljeni u ‘Imlek’“?
Naravno, u sistemu u kom direktor sirovinskog sektora Goran Stoparić za izjavu o broju somatskih ćelija kod „Imlekovih“ (pa tako i „Mlekarinih“) kooperanata dozvolu mora tražiti od, pazite sad: direktorice korporativnih poslova (ma šta to značilo) „Danube Foods Groupa“ Svetlane Glumac ne treba čuditi da direktor subotičke „Mlekare“ Milan Grujić u javnosti praktično i ne postoji.
Kao što će, možda, jednog dana i nagrada Privredne komore Vojvodine „Mlekari“ za 2014. imati težinu recepata Stevana Krakovskog: „29 gotovih jela, ’29. novembra’“ s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka. Bilo je to koliko juče, kada su sva navedena imena mleko pila od malih proizvođača koji su ga u otkupne stanice donosili „u kanama na špediterima“.
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.