Stantić: Bespovratna pomoć za privrednike neadekvatna, nisu uzete u obzir specifičnosti sektora

Vlada Srbije je početkom decembra donela odluku o isplati jednokratne pomoći za ugostitelje i turističke agencije, ali i za penzionere, usled poteškoća koji su prouzrokovani epidemijom korona virusa. Za privredu je izdvojeno 1,98 milijardi dinara, dok je za 1,7 miliona penzionera, u iznosu od po 5.000 dinara, obezbeđeno 8,6 milijardi dinara.

Početkom decembra, na sajtu Ministarstva finanasija – Poreske uprave omogućen je uvid u spisak privrednih subjekata koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u skladu sa Uredbom. Uslovi da bi se ostvarilo pravo na bespovratna sredstva su da ste registrovani pod određenom šifrom delatnosti u APR-u i da ste isplatili zaradu za oktobar mesec ove godine.

Direktorka prodaje u turističkoj agenciji „Take a break“ iz Subotice Jadranka Stantić ocenila je u intervjuu za portal Slobodna reč da bespovratna pomoć države nije adekvatna, jer nisu uzete u obzir specifičnosti sektora kojem je namenjena.

„Izjednačava se ugostiteljski i turistički sektor, koji jeste usko povezan, ali u uslovima pandemije i duboko podeljen što se tiče mogućnosti poslovanja. Ugostitelji su imali mogućnost da rade, makar i u ograničenom obimu. Turističke agencije nisu imale mogućnost da rade, jer je situacija mnogo složenija i zavisi i od spoljnih faktora, odnosno zdrastvenih situacija zemalja u okruženju, kao i zemalja koje bi mogle biti potencijalne destinacije putnicima“, navodi Stantić. 

Ona dodaje da od marta agencije praktično ne posluju, a da je tokom leta, jula i avgusta bilo svega nekoliko prodatih aranžamana.

„Naša firma je zatvorila finansijsku konstrukciju do marta 2021. godine, a ukoliko do tada ne dođe do većih pozitivnijih promena, verovatno ćemo zatvoriti firmu“, kaže Stantić.

Da li smatrate da je ovakva jednokratna pomoć države privrednicima adekvatno rešenje koje može da pomogne prevazilaženje finansijske krize koja postoji u pojedinim sektorima, kao što su ugostiteljstvo i turizam?

Konkretno, moja turistička agencija nije isplatila zaradu za oktobar mesec, ali smo isplatili obaveze za poreze i doprinose na zaradu. To znači da kada privredno društvo isplaćuje zaradu zaposlenom, zarada se sastoji iz više stavki – neto zarade, poreza i doprinosa koji se isplaćuju iz zarade zaposlenog kada je zarada isplaćena, i deo poreza i doprinosa koji je dužan privredno društvo da isplati državi, bez obzira da li su zarade radnicima isplaćene ili ne. U oktobru mesecu su isplaćene samo obaveze prema državi, ali ne i zarade, jer nije bilo nikakvog priliva, a kamoli profita ostarenog u turističkim agencijama. Proverila sam sa većinom kolega koji imaju turističke agencije i, nažalost, ni oni nisu bili u mogućnosti da isplate zarade. Samim tim, većina turističkih agencija na osnovu propisanog kriterijuma Uredebe, ne ispunjava uslove i neće dobiti pomoć. Pomoć će verovatno dobiti kolege iz ugostiteljskog sektora pošto su oni imali priliv, i ostvarili kakav takav profit i bili u stanju da isplate i zarade zaposlenima.

Bespovratna pomoć nije adekvatna, jer nisu uzete u obzir specifičnosti sektora kojem je namenjena, izjednačava se ugostiteljski i turistički sektor, koji jeste usko povezan, ali u uslovima pandemije i duboko podeljen, što se tiče mogućnosti poslovanja. Ugostitelji su imali mogućnost da rade, makar i u ograničenom obimu. Turističke agencije nisu imale mogućnost da rade, jer je situacija mnogo složenija i zavisi i od spoljnih faktora, odnosno zdravstvenih situacija zemalja u okruženju, kao i zemalja koje bi mogle biti potencijalne destinacije putnicima. Od marta agencije praktično ne posluju, tokom leta, jula i avgusta bilo je svega nekoliko prodatih aranžamana. Na ovu situaciju se nadovezala i problematika produženja licenci organizatora putovanja koja traje od oktobra, tako da definitivno turističke agencije ne posluju od oktobra meseca, i to je slika sa tržišta i iz realnog sektora. Nemačka je imala i ima drugačiji model pomoći turističkom sektoru, naročito turističkim agencija, pa bi dobro bilo da se donosioci odluka upoznaju i sa takvim modelom, koji daje konkretne i dugoročne rezultate.

Na koji način vaša firma prevazilazi ovaj period od 10 meseci i na koji način je organizovan rad turističke agencije?

Prethodnih 10 meseci je bilo izuzetno izazovno. Period mart-maj smo radili onlajn, odnosno od kuće, poštujući mere koje je propisao Krizni štab, jun-avgust smo se vratili u agenciju i pokušali da poslujemo. Zatim je nastao period nerazumevanja turističkog sektora od strane osiguravajućih kuća, i organizatori putovanja su ostali bez licenci, što se odmah „prelilo“ i na posrednike, jer više nisu mogli da prodaju putovanja. Problematika dobijanja licenci je još uvek aktuelna i veliki broj organizatora nije uspeo da obnovi iste. Mi smo dežurali u oktobru mesecu, da bi bili u kontaktu sa klijentima kojima smo prodali aranžmane predhodne godine i da bi pokušali barem deo istih da realizujemo. U novembru, kada se situacija sa pandemijom ponovo zahuktala, prešli smo na onlajn rad po preporuci Kriznog štaba. Na ovaj način smo pokušali da minimiziramo sve fiksne troškove, kako bi obezbedili održivost firme.

Da li ste se možda privremeno preusmerili i na neke druge poslove koji mogu da vam garantuju neku pristojnu egzistencijalnu sigurnost?

U turističkoj agencije su zaposlene dve osobe. Direktorica firme je održavala kontakte sa kolegama organizatorima, ali isto tako i sa posrednicima. Pošto se bavimo i prodajamo avio-karata, pokušavali smo da promovišemo više ovu aktivnost, koja je bila zanemarljiva.

Druga osoba ima veliko iskustvo u pripremi i implementaciji EU projekata, pa je učesnik mnogobrojnih međunarodnih konferencija koje se održavaju preko različitih digitalnih platformi, i član je projektnog tima u dva velika međunarodna projekta, te na taj način rešava osnovnu egzistenciju.

Ukoliko se ovakva situacija sa epidemijom nastavi, da li će vaša kompanija uspeti da prevaziđe ovu krizu?

Naša firma je zatvorila finansijsku konstrukciju do marta 2021. godine, a ukoliko do tada ne dođe do većih pozitivnijih promena, verovatno ćemo zatvoriti firmu.

Kakvi su vaši budući poslovni planovi i da li možda imate neki savet privrednicima koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, na koji način preživeti ovaj period?

Postoje različite turističke usluge, nije reč samo o klasičnoj prodaji letovanja i zimovanja, i tura obilazaka evropskih prestonica, upoznati smo i sa receptivnim turizmom tj. privlačenjem domaćih i stranih gostiju u naš lepi grad. Uspostavili smo eko-gastro-rekrativnu turu subotičkog regiona, kolege pričaju priče o Subotici – obilazak grada i upoznavanje sa istorijom koju organizuje kolega Boris Tot. Ima izvrsne mlade turističke vodiče koji imaju prelepe priče – Nemanja, Levente, Sanja i Svetislav. Organizuju se i ture po Srbiji, pravi se digitalna tura obilaska Subotice – ali sve je to nenaplativo u uslovima pandemija. Ipak je sigurnost i bezbednost u ovom momentu bitnija od putovanja.

Jedini način pored mnoštva ideja koje su gore navedene, jeste da se troškovi smanje na minimum, pošto priliva nema i živi se iz rezervi. Ko će koliko dugo izdržati, vreme će pokazati. Jedan od načina da se preživi ovaj period je svakako da se iskoriste znanja i veštine i da se pokuša pronaći dodatni drugi posao, koji će omogućiti egzistenciju kako kolegama tako i njihovim porodicama.