Foto: MS/Magločistač
Ratari koji prošle godine nisu obezbedili zalihe mineralnog đubriva, ovih dana ga kupuju po ceni od 120 dinara za kilogram, odnosno dva i po puta višoj nego lane. Uz to, cena evrodizela je skočila za 50% i iznosi 179 dinara za litru, dok subvencije države po običaju kasne. Nezavidna situacija u kojoj su se našli, naterala je paore da izađu na ulice kako bi iznudili pomoć države i obezbedili minimalnu izvesnost i sigurnost poljoprivredne proizvodnje.
S druge strane, veća ulaganja u repromaterijal, osim ogorčenja, iznedrila su kod poljoprivrednih proizvođača i očekivanja da će ovogodišnji rod obeležiti rekordno visoke otkupne cene, te da će tako nadoknaditi uložen novac.
Četrdesettrogodišnji Bojan Trkulja iz Novog Žednika, po struci agronom, od 2012. godine se bavi isključivo ratarstvom. Za Magločistač kaže da ovu godinu, kao i prethodne, prati neizvesnost, ali da uprkos celoj situaciji nije menjao ni setveni plan, niti proizvodnu tehnologiju. On obrađuje oko 30 hektara pod kukuruzom, uljanom repicom i pšenicom.
“Ove godine sam u repromaterijal uložio duplo više novca nego lane. Godina je u samom startu sušna, te prinosi očigledno neće biti na visokom niovu, ali poučen prethodnim godinama, očekujem da ću uloženo moći da vratim kroz više otkupne cene proizvoda”, predviđa Trkulja.
I dok poljoprivrednici protestuju zahtevajući intervenciju države kako bi ih zaštitila, resorni ministar poljoprivrede promoviše beskamatni namenski kredit za poljoprivrednike kao vid pomoći. Međutim, on isključuje manje proizvođače, ocenjuje naš sagovornik:
“Mislim da je kredit dobro zamišljen, ali je usmeren na veće proizvođače. Ranijih godina se moglo po istom kreditu kupiti i đubrivo i seme, a sada imamo situaciju da za 600 hiljada dinara, što je minimalni iznos kredita, možete da kupite samo jednu od te dve stavke. Inače su bankarski zajmovi ’nužno zlo’ i zadužen sam po više kredita za kupovinu zemlje i mehanizaciju”, kaže Tkulja, kom su traktori i kombajn, starosti od 4 do 35 godina, bili u startu neophodna investicija za bavljenje ratarstvom.
A da li će mu se jednog dana sva ulaganja i vratiti u meri da obezbedi sebi mirnu starost, računica je sledeća:
“Na godišnjem nivou na račun Penzionog fonda uplaćujem oko 90.000 dinara. Izračunao sam tako da ću do penzionisanja ukupno dati oko 40.000 evra, da bih u starosti dobijao 100 evra mesečno. Računica je jasna – uplaćujem penziono osiguranje samo zato što je država nametnula da moram”, zaključuje Trkulja, dodajući da bi država trebalo konačno da stane na stranu poljoprivrednika konkretnim merama:
“Subvencije da nam budu više, izvesne, zagarantovane i bez kašnjenja, kako bi poljoprivrednici mogli na njih da računaju. Ukoliko nema dovoljno sredstava za tu namenu, u povlašćeni položaj u tom smislu staviti poljoprivrednike koji uplaćuju doprinose. Takođe, neophodna je kontrola uvoza prehrambenih proizvoda, pre svega mesa i mleka u prahu, kako bi se unutar države izregulisala ponuda i potražnja”.
Slična su i očekivanja Igora Šipovca iz Bačke Topole, takođe agronoma po struci, koji svoje porodično poljoprivredno gazdinstvo unazad 20 godina širi u naselju Mićunovo. Trenutno obrađuje oko 100 jutara svoje i zemlje u zakupu, a zasejao je tradicionalno pšenicu i kukuruz.
“Jedino je cena semenske robe ostala na nivou prošlogodišnje, sve ostalo je značajno poskupelo. U razgovoru sa ljudima saznajem da će razbacati manje veštakog đubriva pod suncokret i kukuruz, kako bi tu možda nešto uštedili. Na drugim stavkama ne može da se uštedi ako želite da radite kako treba”, ističe Šipovac.
Kako bi maksimalno obezbedio uloženo i eliminisao neizvesnost roda usled vremenskih nepogoda, Šipovac je osigurao svoje useve, što predstavlja još jedan izdatak. Budući da Opština Bačka Topola regresira ovdašnjim poljoprivrednicima 40% tog troška, odnosno najviše 27.500 dinara, a resorno ministarstvo maksimalnih 100.000, može da računa na ovu, ocenjuje, značajnu podršku.
“Osiguravam useve redovno i koristim subvencije i ministarstva i opštine. Smatram da je šteta ne iskoristiti ovu mogućnost, s obzirom na to da plaćamo samo 20% cene osiguranja i onda to uglavnom, u zavisnosti od veličine gazdinstva, ne izađe velika stavka za ulaganje, pored svega ostalog. S druge strane, mirno spavamo bar kada je u pitanju udar leda”, kaže Šipovac.
Pored subvencije za osiguranje useva i plodova, prošle godine je Opština Bačka Topola raspisivala i konkurse za regres troškova reproduktivnog materijala, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, zatim troškova veterinarskih usluga i podršku proizvođačima meda, za šta je budžetom bilo predviđeno ukupno 12 i po miliona dinara.
Šipovac ocenjuje da su teška vremena za poljoprivredu naterala ratare da zatraže pomoć države, čija je podrška, smatra, u ovom momentu neophodna, i dodaje da se za ovaj mesec obećana jednokratna pomoć u vidu dodatnih 4.000 dinara po hektaru čeka sa velikim nestrpljenjem.
“Poljoprivrednici očekuju nekadašnjih 12.000 dinara po hektaru kako bi imali kakvu-takvu sigurnost. Ako je to državi u ovom momentu teško izvodljivo, možda bi bilo dobro obezbediti namenske subvencije, na primer, za naftu, uz ukidanje akcize na tu vrstu goriva. Poenta je da se oseti podrška države i sigurnost na duže staze”, ističe naš sagovornik.
Takođe, umesto subvencija za kupovinu mašina i mehanizacije, koje su u ovom momentu izuzetno skupe, gde Ministartvo poljoprivrede dotira 50% cene, on smatra da bi trenutno bilo potrebnije investirati u lagere, kako bi proizvođači na taj način mogli da odlože prodaju useva i tako dobiju bolju otkupnu cenu.
“Značajne su razlike u cenama useva u momentu kada se oni skidaju sa njive, i nekoliko meseci kasnije. Čak i ako platite lagerovanje u nekom silosu, opet ste na značajnom dobitku. Smatram da bi bilo dobro da država to prepozna i podrži, te da bi to ratarima mnogo značilo”, zaključuje Šipovac.
Podsetimo, poljoprivrednici su proteklih nedelja protestovali u više gradova Srbije tražeći isplatu subvencija u iznosu od 200 evra po hektaru, ukidanje akcize na gorivo, isplatu zaostalih subvencija, kao i kontrolu uvoza mleka u prahu i mesa.
Nakon razgovora sa predstavnicima Vlade, nezadovoljni ishodom, predstavnici Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, saopštili su da će sa protestima nastaviti nakon okončanja izbora.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.