Rad u doba korone: Kad fizički kontakt i neposrednu komunikaciju zameni onlajn poslovanje

Nakon više od godinu dana od početka epidemije korona virusa, silom prilika, način na koji obavljamo svakodnevne poslove, od rada preko studiranja do održavanja kontakata sa članovima porodice, iz korena se promenio. Neposredna komunikacija i fizički kontakt preselili su se u drugu dimenziju – virtuelnu stvarnost.

Svi oni kojima prelazak na nove obrasce ponašanja, zbog prirode delatnosti, nije predstavljao problem, iz čitave situacije izašli su kao pobednici, jer su mogli da se preorijentišu na onlajn rad ili rad od kuće.

S druge strane, mnogi privrednici su bili prinuđeni da stave katanac na bravu svojih biznisa zbog otežanih uslova poslovanja, a naročito oni čiji je rad vezan za fizičke kontakte sa klijentima ili za putovanja.

Tako je pojedinim firmama iz Subotice koje se bave regrutovanjem ljudi za rad u inostranstvu, posebno u Mađarskoj, početkom epidemije gotovo bio onemogućen rad zbog zatvorenih granica, što je dovelo do toga da su mnogi radnici mesecima bili bez posla.

Slična situacija je bila i u velikim kolektivima stranih kompanija koje posluju u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku, gde je od početka epidemije više stotina radnika dobilo otkaze tako što im nije bio produžen ugovor o radu na određeno vreme.

Pogranični poslovi trpeli mesecima

Regionalni predstavnik Viapan grupe u Subotici, firme za regrutovanje ljudi za rad u inostranstvu, Kornel Bajtai kaže za Magločistač da su njihovi poslovni problemi počeli u martu 2020. godine, zbog pojave kovida-19 i zatvorenih granica.

„U početku, dok granice nisu bile zatvorene, firme su se postepeno zatvarale, da bi u Mađarskoj gotovo cela industrija pala od marta do juna – gotovo je sve stalo i ništa nije radilo. Zatim smo imali situaciju da se novi radnici nisu primali, a poslovi su zavisili od naših ljudi koji su ranije otišli da rade preko“, objašnjava Bajtai.

Kako kaže, neki od radnika nisu imali strpljenja za ovakvu situaciju, došli bi kući za vikend, a zatim nisu mogli da se vrate zbog karantina, pa su bili prinuđeni i da ostanu kući neko vreme.

„Oni koji su prihvatili da nema prelaska granice, i danas rade na istom mestu jer je većina radnih mesta ostala sačuvana. Bilo je slučajeva da su poslodavci otpustili radnike, ali su ih kasnije primali nazad. Međutim, u ovih godinu dana nije se baš moglo raditi ovako preko granice“, smatra Bajtai.

Prema njegovim rečima, one mađarske firme kojima je zaista bila potrebna radna snaga iz inostranstva, one su snosile i dodatne troškove za svoje radnike.

„Tokom prošlog leta do septembra, mađarska privreda se malo pokrenula, pa su bili spremniji da, ukoliko primaju radnike iz Srbije, ljudima obezbede dvonedeljni karantin sa hranom i svim pokrivenim troškovima PCR testiranja“, kaže Bajtai.

Dodaje da se u poslednjih mesec dana, kako je krenula vakcinacija, malo više pokreće proizvodnja i privreda u Mađarskoj, pa samim tim i poslodavci imaju sve veću potražnju za radnicima.

„Vlasnici fabrika čekaju da se situacija normalizuje i da se stabilizuju svi propisi koji se odnose na prelazak granice. U Mađarskoj je i danas na snazi policijski čas u večernjim časovima, ali smo ipak daleko od toga da se vratimo onom stanju koje je bilo u martu prošle godine“, ocenjuje Bajtai.

Onlajn poslovi napredovali tokom pandemije

Privrednik Atila Kovač (Kovács Attila) iz Bačke Topole kaže za Magločistač da za one firme koje su radile preko interneta nedostatak fizičkog susreta nije bio prepreka za poslovanje. Štaviše, one su napredovale od početka pandemije, pogotovo firme čiji proizvodi i usluge su bili bitni za rad od kuće, učenje od kuće i slično.

“Tu mislim uglavnom na IT firme, programere, firme koje se bave transportom, veleprodajom, nameštajem, pa i firme koje su nudile dostavu hrane i pića“, kaže Kovač.

Kako navodi, onaj segment biznisa koji se bavio proizvodima bitnijim za vreme pandemije je zapravo tražio nove radnike zbog povećanog obima posla, a isto važi za sve druge vrste poslova koji su imali povećano interesovanje za uslugama ili proizvodima koje nude na tržištu.

“Neke radnje, čija prodaja se dominantno odvijala u prodavnici, morale su se prebaciti na prodaju preko interneta, pa su ti radnici, umesto da budu u prodajnom objektu, prešli da pakuju narudžbe u magacinu. Može se slobodno reći da su ’firme za rad od kuće’ izašle kao pobednici, a kategorije ’fizičkog kontakta’ trpele najviše“, zaključuje Kovač.

Rad od kuće ima, međutim, i svojih mana, a glavni problem je taj što se mešaju slobodno i privatno vreme sa poslovnim, pa radnici zapravo dežuraju po ceo dan ili vikendom.

Takođe, čak i za „virtuelne“ poslove klijenti vole da se vide uživo nekoliko puta godišnje, što je, kaže Kovač, bilo nadomešteno tako što su se počele koristiti veb-kamere „kako bi donekle imali dojam da smo ’virtuelno kafenisali’, pa je bilo ’pidžama dana’ koji bi razgovor učinili nekad manje zvaničnim”, ali sve više klijenata je naučilo da se izbori sa izazovima rada od kuće.

Razdvojene porodice zbog zatvorenih granica

Jedna Subotičanka, koja je želela da ostane anonimna, godinama je radila u Engleskoj da bi se nedavno vratila u Suboticu, a jedan od razloga bila je mogućnost češćeg susreta sa njenom decom koja žive u Budimpešti, u Mađarskoj. Međutim, epidemija korona virusa je i tu mogućnost otežala zbog ograničenog kretanja i vremena zadržavanja u ovoj državi. 

„S obzirom na to da je nakon prelaska granice u Mađarskoj moguće boraviti samo 24 časa i to u krugu od 30 kilometara, dogovorili smo se sa decom da se sastanemo u Segedinu gde smo proveli dan zajedno, nakon čega sam morala da se vratim u Srbiju“, priča naša sagovornica.

Prema njenim rečima, svako ko želi da radi u Engleskoj, nema prepreka za to jer je sistem dobro organizovan.

„Neophodan je takođe PCR test prilikom prelaska granice, a ukoliko ga nemate, svakako idete u dvonedeljni karantin. Posao je dobro organizovan, kao sistem dobro funkcioniše, ali je nekad zamorno ukoliko odlučite da se vraćate kući, pa ponovo idete van“, smatra ona.

Privrednici se ili prilagođavaju novim uslovima poslovanja ili trpe posledice

Član Upravnog odbora Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin kaže za Magločistač da je epidemija korona virusa znatno uticala na rad svih kompanija u svetu, pa tako i na rad kompanija u Vojvodini, a u zavisnosti od delatnosti – posledice su različite.

„Zbog smanjene potrošnje razne robe, svi privredni subjekti u lancu su imali smanjene privredne aktivnosti, smanjen promet i prihode, a što je sve razultiralo i gašenjem radnih mesta, čak i celih firmi“, navodi Krstin.

Najviše su stradale delatnosti u ugostiteljstvu, turizmu, prevozu putnika, jednom rečju, sve one koje podrazumevaju neki skup većeg broja ljudi na jednom mestu, napominje Krstin i dodaje da međunarodni prevoz i promet robe funkcionišu sve vreme krize, dok je prelazak granice za sezonske radnike otežan jer se traži PCR test koji nije jeftin, a sad je sve izvesnije i uvođenje neke vrste kovid pasoša vezano za vakcinaciju.

„Znamo i da imamo određeni broj ljudi koji putuju u inistranstvo radi nege starijih osoba u zapadnim zemljama, znamo i da su oni u početku bili suočeni sa zatvorenim granicama, ali sada ipak, uz ispunjavanje svih uslova, putuju“, kaže Krstin.

On navodi da su poslovna putovanja ljudi otežana ili skroz onemogućena, a da se sastanci održavaju preko interneta, na sve moguće načine, samo bez direktnog kontakta.

„Sve firme su morale da prilagode svoj rad novim uslovima, počev od unutrašnjeg uređenja, nošenja maski, rukavica, izbegavanja kontakata do smanjivanja ili potpunog izbegavanja kontakata sa strankama“, kaže Krstin.

Onlajn studiranje ne može da zameni neposredni kontakt

Senćanka Margareta Taboroši (Táborosi Margaréta) je na doktorskim studijama u Mađarskoj, a nastavu pohađa onlajn od novembra prošle godine.

„Tokom prethodne godine su onlajn obrazovanje i onlajn polaganje ispita postali opšte prihvaćeni, a ono je sa sobom donelo i praksu da se sve može odložiti, otkazati, da nije problem ako u zadatom roku ne završimo neki zadatak, jer se sve može očas posla pomeriti za neki drugi datum“, priča Margareta.

Njoj jako nedostaje neposredna komunikacija licem u lice koju, smatra, ne može nikako da nadomesti veza preko internet ne samo zato što se slika tokom prenosa malo-malo pa zamrzne, ili zvuk kasni tokom prenosa, već zato što samo uživo može istinski da upozna svoje kolege.

“Ne mogu da odlučim da li će me ovo vremenom dovesti do nekog napretka ili upravo suprotno – do nezainteresovanosti“, zaključuje rezignirano Taboroši.

Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.

Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.